ПОЛИТИЧАР ЈЕДНЕ ЕПОХЕ – СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ И ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Милошевић и интелектуалциМилорад Екмечић: Балкански деголизам, а никако бољшевизам

Милорад Екмечић„Формално нико више није бољшевик, иако су сви демократи изишли из једног комунистичког идеолошког система. Бољшевизам значи одређени метод политике у којој активна мањина води ућуткану већину. Само неке од постојећих партија и група се држе таквог модела. Бољшевизам је начин мишљења, а он се својски променио.
Колико год изгледало чудно, владу Слободана Милошевића пре бих назвао једним балканским деголизмом, а никако бољшевизмом. У више говора он је неке данашње југословенске републике и новостворене партије јавно назвао марионетама страних влада. Код њега је наглашен страх да ће Србијом и будућом југословенском заједницом управљати страни амбасадор. То је владајући дух првих радикала у Србији, иза 1882, којима је било мучно да се сретну на београдској улици са аустроугарским амбасадором, као некрунисаним краљем у држави.
Излазећи из Атлантског пакта генерал Де Гол је рекао да држава губи историјски смисао постојања, ако не функционише самостално. На првом месту је имао у виду задатак државе да се сама брани од спољних непријатеља. Ако један народ сам не може да обави тај задатак, његова држава губи смисао постојања. Мислили о њему шта хоћемо, Слободан Милошевић у овоме има право. Зар су случајне биле погрде немачког амбасадора у Београду 27. марта 1941. или совјетског 1948? (…)
Ми ћемо се излечити од титоизма, кад се излечимо од омашки које прави данашња демократија.“

[restrictedarea]

Добрица Ћосић: Од свих српских политичара највише урадио за српски народ

DOBRICA COSIC,,„Према политици Слободана Милошевића не односим се страначки. Настојим да га видим као хроничар и писац овог доба. С тог становишта, сматрам да после Николе Пашића у Првом светском рату ниједан српски политичар није имао теже услове и веће бреме од Слободана Милошевића. Он се храбро посветио обнови српске државе и спасавању српског народа од новог поробљавања и уништавања, а том се циљу супротстављају многи и моћнији непријатељи и тешко премостиве препреке. Са свим својим општепознатим недостацима и промашајима, особито у персоналној политици, закашњењима у демократизовању српског друштва, медијској некомуникативности, Слободан Милошевић је, по мом уверењу, од свих српских политичара у последњих пет деценија највише урадио за српски народ. Његова генерална национална политика, стратегија и тактика, сматрам да је реалистична и добро усмерена. Али Слободан Милошевић је могао и морао да уради више него што је учинио. Имамо право да захтевамо од председника Републике да одлучније утиче на изградњу модерне правне државе и институционализацију демократије.“

Василије Крестић: Сатанизовали су га политичари великохрватских амбиција

Василије Крестић„Стара је пракса некадашње, аустроугарске политике била да сваку српску мисао, идеју и акцију, која је била у супротности са настојањима Хабзбуршке монархије, прогласи за великосрпску, да је демонизује и сатанизује. Ту праксу аустроугарске политике увелико су упражњавали и политичари великохрватских амбиција… Тако је било у ранијој прошлости, тако је било између два рата, а тако је и данас.
У том склопу треба посматрати и нападе на Слободана Милошевића. Оног часа кад је он кренуо у акцију успостављања територијалног интегритета Србије, кад је почео да ради на укидању двеју аутономних јединица као конститутивних делова федерације, добио је епитет великосрпског политичара, повампиреног следбеника Илије Гарашанина и доследног извршиоца меморандума САНУ. Такве оцене, које су најпре потекле из Хрватске, биле су потом прихваћене од свих оних којима је одговарала слаба и на три дела разбијена Србија. Исти они политичари и кругови који шире страх од велике Србије и због тога нападају Милошевића, не стиде се да говоре о великој Хрватској и великој Албанији и да раде на њиховим остварењима.“

Слободан Селенић: Једини политичар у другој Југославији који је Србима рекао да се не стиде што су Срби

selenic1Још само пре две-три године, нико, али баш нико озбиљан изван уже Србије није ни помишљао да дозволи, или макар подржи промену српског устава који се, уосталом, и није могао променити без сагласности покрајина. Стање је изгледало блокирано за свагда, бес народа је растао, мржња у Србији се увећавала. Осећање виктимизације и понижености тровало је пре свега односе у Србији, али непредвиђени и неочекивани ефекат растурања Србије, био је и растурање Југославије. У тој ситуацији Милошевић долази до закључка да Србији није могуће повратити државну равноправност уз добровољни пристанак седам федералних јединица већ да је то могуће учинити само упркос њиховој вољи, ломећи њихов жесток отпор. Како постићи тај циљ? И они који су највише желели конституисање Србије као државе, још само пре две-три године нису видели ни најмању шансу да се тај циљ оствари. Милошевић се сетио јединог савезника, једине друштвене, политичке снаге која ће подржати његова уставно-реформаторска стремљења. Схватио је да свој циљ може постићи само политичким активирањем пониженог и незадовољног народа. И успео је. Шта год ми мислили о митинзима, савршено је јасно да без покретања маса устав Србије не би био промењен.
Верујем да је у стварању расположења за промене много допринело, у оно време изразито опозиционо иступање интелектуалаца, пре свега књижевника, али, свакако, и енергична акција Слободана Милошевића и његовог политичког тима. Могуће је да Срби Милошевићеву заслугу прецењују или нетачно процењују, али сигурно је да је већина југословенских политичара и политичких коментатора – потцењује. Слободан Милошевић није ни случајност, ни привремена непријатност, како га понегде третирају. Фраза која је претераном употребом и полтронском злоупотребом опасно излизана, ипак тачно одражава расположење већине Срба: широки пук верује да му је Слободан Милошевић повратио достојанство и веру у себе. Слободан Милошевић је први и једини политичар у другој Југославији који им је рекао да се не стиде што су Срби. Наравно, процес националног осамостаљивања, или, како се то данас каже – хомогенизације, има и своје негативне последице.

Бошко Петровић: Личност изразитог политичког дара, самопрегора, храбрости…

BOSKO PETROVIC  foto B„Национално-државну стратегију у актуелној политици Србије могла је покренути само личност од изразитог политичког дара, самопрегора, храбрости и енергије, а пошто је то учинио Слободан Милошевић, јасно је да он таква личност јесте. Тако кажем и морам рећи, при чему не сматрам да сам се, у политичком комешању у ком смо, и сам определио у било којем страначко-политичком, поготово не у страначко-организационом смислу.
То утолико пре што има ствари према којима сам скептичан, неких потеза које не одобравам, неких који ме збуњују. Узећу један крупан: однос према Косову и Метохији. Често слушам и читам како је Србима онде, између осталога, али на првом месту, угрожена национална част. Шта то, Боже мој, значи? Срби на Косову и у Метохији јесу угрожени, али чиме и на који начин? Они се оданде истискују поступцима који – од злоупотребе права до отвореног насиља – угрожавају њихове животе и имања. На такве поступке одговара се применом поступка правног – а то значи демократског – реда. Енергично – кад је крајње у питању – до крајњег. Онде где се не плаћају ни струја, ни станарина, ни вода, ни телефон (ствари у које је тешко поверовати), угрожена је не национална част него правни цивилни поредак – онај који се брани и одржава на правно-цивилни, цивилизовани начин и по сваку цену. То је свуд и у свем нормалном цивилизованом свету. На преступе, насиље, злочин, одговара се према правним нормама, хладно и стварно. И сав свет то тако, хладно и стварно, и разуме.

Милорад Павић: Учинио нешто добро и велико за Србију

Milorad-Pavic-00004015213817Господин Милошевић је први и последњи политичар који је усред антисрпски настројене комунистичке Југославије учинио нешто добро и велико за Србију. Сви знамо под како тешким условима, колико и како у веома кратком времену. Али не видим њега самог. Као владу српског народа видим и Рашковића, и Бабића, и Караџића и Јовића, и Драшковића, и Шешеља, и Мићуновића, и Кошутића, и Парошког, и толике друге. Ту видим и истакнуте личности Српске цркве и истакнуте личности политичке сцене у Црној Гори са којом смо браћа по вери и браћа у Његошу. Веома је важно имати одједном толико умних људи које су најновији догађаји избацили на површину током последњих година. Ту је начињен велики скок, ту је Брозова кадровска политика против Срба први пут уздрмана.

Михаило Марковић: Стратегија уједињавања српског народа – најмудрија могућа

mihailo markovic„Од Радића, Мачека и Павелића до Хебранга, Бакарића и Рачана, од Корошца и Крека до Кардеља и Кучана, сва политика хрватских и словеначких политичара кретала се у оквиру дилеме: или заједничка држава у којој они доминирају, или распад Југославије. Није случајно да су они одлучили да се отцепе од Југославије (пошто би је претходно привредно уништили и растурили) управо онда кад је Србија успела да успостави равноправност, 1989. године. Ако је Слободан Милошевић у највећој мери одговоран за успостављање равноправних односа, и ако је он допринео рушењу неправедне и апсурдне брионске Југославије, која је једина била прихватљива Хрватима и Словенцима – са свим привилегијама које им је пружала, онда се може објаснити зашто је он постао такав предмет мржње и сатанизације.
Кад је реч о стратегији Републике Србије и њеног председника последњих година, она се мора оценити изузетно повољно. Године 1986. Србија је била подељена на три дела, од који су два била врло активни чланови антисрпске коалиције. Већина њених водећих политичара покоравала се вољи тријумвирата (Доланц, Микулић, Врховец). Та опортунистичка клика је, служећи своје господаре, заратила са целом српском интелигенцијом, укључујући Српску академију наука и уметности. О некој слободи избора није могло бити ни речи. Српски народ на Косову, у Хрватској, у Босни и Херцеговини био је потпуно обесправљен и изложен прогонима. Српска привреда је грцала под теретом неправедно расподељених обавеза Савезног фонда за помоћ неразвијенима и неправедне политике цена савезне владе. Ситуација је изгледала безнадежно.
Пет година касније Србија је уједињена и у великој мери демократизована. О неком глобалном сукобу политике и интелигенције више се не може озбиљно говорити. Разуме се, постоји опозиција, она се слободно организује, издаје своје листове, организује зборове и демонстрације, равноправно учествује на изборима и у вишестраначкој Скупштини. Положај српског народа на Косову је радикално поправљен, албански народ има могућност да користи све оне слободе и права која му по међународним нормама припадају. Уз помоћ Србије, српски народ у Хрватској и у Босни и Херцеговини се организовао и сам узео права која су му у току пола века пре тога била оспорена. Српска привреда трпи и даље тешке последице опште југословенске привредне кризе и лоше, пристрасне политике савезне владе, али се барем највећим делом ослободила искоришћавања од стране северозападне браће.
Све то постигнуто је у току непуних пет година потпуно мирним путем. Аутономаши Војводине и корумпирана бирократија Црне Горе срушени су ненасилним револтом народа, слично каснијим демократским превратима у Источној Европи. Скупштина Косова, састављена од огромне већине албанских посланика, сама је прихватила нови Устав Србије, који је укинуо све дотадашње атрибуте суверености Косова. Трансформација политичког система Србије обављена је легално, глатко, без сукоба, и да није било обостраних тактичких грешака учињених 9. марта могло би се закључити да је цео прелаз с једнопартијског система на вишепартијски обављен на изненађујуће миран и организован начин.
Стратегија уједињавања српског народа у Србији с оним ван републике била је досада одлучна, али и најмудрија могућа, само зато освојене су многе позиције с минимумом жртава и минимумом погоршања међународног положаја Србије.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Deset godina od “ubistva” poslednjeg SRPSKOG predsednika, ne “predsednika” Srbije, jer to može da bude svako! Večnu slavu i veličinu si odavno arhivirao i istorijska dokumenta! Neka Ti je laka zemlja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *