Печат недеље

Алтернатива за Ангелу Меркел

Недељни избори у три немачке покрајине – Баден-Виртембергу, Рајна-Палатинату и Саксонија-Анхалту – показали су се као својеврсан политички земљотрес, прокоментарисао је угледни „Шпигл“ резултате истих које су многи схватили и као први озбиљан тест подршке политике добродошлице мигрантима немачке канцеларке Ангеле Меркел. „Након избора многи имају осећај да ништа више није као што је било“, коментарише у сличном тону и „Дојче веле“. Разлог? „Брз раст популарности десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) изазвао је несигурност у редовима етаблираних партија.“
Ова партија – која је, сумира „Шпигл“, „против Меркелове, против избеглица, против медија, против евра и против ислама“, и „скоро да морате да се запитате за шта јесу“ – у време претходних избора у овим покрајинама 2011. није ни постојала, а сада је освојила 12,6 одсто гласова у Рајна-Палатинату (треће место, иза СПД-а и ЦДУ-а), 15,1 одсто у Баден-Виртембергу (такође треће место, иза Зелених и ЦДУ-а) и чак 24,2 одсто гласова у Саксонија-Анхалту, што јој је донело друго место, тик иза ЦДУ-а Ангеле Меркел. Партија немачке канцеларке у све три покрајине добила је мање гласова него пре пет година, с највећим падом у Баден-Виртембергу, чак 12 одсто.
Избори су, наводи „Шпигл“, показали да је за бројне бираче АфД једина изборна алтернатива, будући да су све партије главног тока, и велике и мале, подржале мигрантску политику Ангеле Меркел. „Било шта осим драматичног губитка гласова за ЦДУ било би право чудо. У становништву је прејака скепса према избегличкој политици савезне владе“, објављује и „Дојче веле“. „Грађани су на овим изборима први пут могли да кажу шта мисле о тој политици. Био је то репрезентативни тест расположења који је донео очекиване резултате.“
Шта следи Немачкој? Хорст Зехофер, премијер Баварске и вођа ЦСУ, ЦДУ-ове сестринске партије, већ тражи промену курса како би се спречио наставак „тектонског померања“ политичке сцене у Немачкој…

[restrictedarea]

ПОГРЕШНОСТ ПАПИНЕ НЕПОГРЕШИВОСТИ?

Познати швајцарски католички теолог Ханс Кинг предложио је да се преиспита и укине догма о непогрешивости папа установљена 1870. године на Првом Ватиканском концилу, у време папства Пија IX. Кинг се актуелном папи обратио непосредно: „Молим Франциска, који ми је увек братски одговарао, да дозволи да се у нашој цркви слободно расправља о том питању. То не би значило тривијални релативизам који би подривао етичке основе цркве и друштва.“ „То би било на добро и цркве и екуменизма“, додао је. Кинг је истакао да му је, пошто папу добро познаје, лако да замисли како Франциско са осмехом, као што је то у своје време учинио папа Јован XXIII, говори студентима: „Io non sono infallibile“ („Нисам непогрешив“).

Редовна ситуација

Влада Србије укинула је у уторак ванредну ситуацију, која је због поплава прошлог четвртка била проглашена на читавој територији Србије.
Државна помоћ угроженима од поплава, најавио је премијер Александар Вучић, почеће да се исплаћује већ следеће седмице, чим комисије за процену штете комплетирају своје извештаје. Помоћ ће, додао је Вучић, пропорционално бити већа него 2014. године, зато што је овогодишња штета од поплава значајно мања.

Није лепо лагати

Британски принц Чарлс и његова супруга Камила боравили су протекле недеље у оквиру своје балканске турнеје и у Хрватској. Вест сама по себи не би била толико значајна да хрватски премијер Тихомир Орешковић није дошао на идеју да принчевском пару у оквиру обиласка Банских двора покаже и фотографије наводног ракетирања истих 7. октобра 1991, те им поклони две књиге о разореној културној баштини у Хрватској. На страну неваспитање хрватског премијера, али упорно гуркање под нос доказано намештене експлозије у Банским дворима, показивање ретушираних фотографија Банских двора насталих током Другог светског рата 1944. после америчког бомбардовања уз све могуће недоследности које прате тај догађај (иначе, Туђман је већ сутрадан прогласио независност) не могу нас уверити у добре намере Хрватске, а ни у њихову искреност. Реално гледано, да је на дворе пала иједна бомба током рата 1991. године, Орешковић би сасвим сигурно принца Чарлса могао одвести само до језера на Марковом тргу и објаснити му да су ту некада били Бански Двори. Овако, можемо само разматрати да ли је у питању класични комплекс жртве, стокхолмски синдром или нешто треће.

ЧИЈЕ ОСЛОБАЂАЊЕ ТРАЖИ ЕУ

Европска унија, Украјина, па чак и руски либерални кругови захтевају да Украјинка Надежда Шавченко, којој се суди због оптужбе да је убила два руска новинара, буде ослобођена. Подршка Шавченковој иде толико далеко да је посланица Европског парламента задужена за људска права Ребека Хармс желела да је обиђе у Москви (што јој није дозвољено) и прикупљала средства за њену одбрану. Западни медији и естаблишмент, међутим, скривају праву истину о томе ко је ова жена и од ње праве жртву. Поред оптужбе за убиство два новинара, постоје и бројна сведочења о томе да је она учествовала у гнусним ратним злочинима над цивилима. Свештеник из Луганска Владимир Морецки, отет маја 2014. под оптужбом да је „организовао терористичку групу у Украјини“, по изласку на слободу посведочио је о бруталној тортури којој су заробљеници били подвргнути. „Једна од најнасилнијих била је Надежда Шавченко. Предложила је продају наших органа како би се зарадио новац. Предложила је да нас стрељају ако одбијемо да нам изваде органе“, рекао је он.

Супер Доналд

Још један супер уторак у прелиминарним америчким председничким изборима – током којих Демократска и Републиканска партија бирају своје кандидате за председника САД на изборима 8. новембра – пружио је разлоге за задовољство Хилари Клинтон и Доналду Трампу, и заједничке разлоге за бригу и демократском и републиканском политичком естаблишменту.
Главни кандидат овог естаблишмента Хилари Клинтон је, у оквиру Демократске партије, уверљивим победама на Флориди, у Охају, Илиноису и Северној Каролини, увећала своју ионако приличну предност у односу на свог јединог противкандидата, социјалисту из Вермонта Бернија Сандерса, безмало осигуравши своју председничку номинацију.
Много је интересантније, међутим, на републиканској страни, где милијардер Доналд Трамп наставља да гази ка републиканској председничкој номинацији упркос вољи републиканског, али и демократског естаблишмента, њихових финансијера и медија главног тока које они контролишу. Координирани напади на Трампа, контрамитинзи којима су прекидани и ометани милијардерови предизборни скупови – онај у Чикагу је био и отказан због нереда – десетине милиона долара уложене у кампање огласима против Трампа, све то није дало резултате. Политички некоректни милијардер, који сам финансира своју кампању, критикује амерички интервенционизам и обећава помирење с Русијом и њеним председником Владимиром Путином, овог уторка је тријумфовао на Флориди, у Северној Каролини, Илиноису и Мисурију, а његов потпуни успех спречио је само гувернер Џон Кејсик у свом Охају. За Трампа је посебно значајна била победа на Флориди, која му је уз бројне делегате – који ће на крају процеса изабрати републиканског председничког кандидата – донела и дефинитивни крај председничких нада главног кандидата естаблишмента, сенатора Марка Рубија који је објавио да одустаје од даље кампање.
Уз Трампа, у трци сада остају још само споменути Кејсик – као последња нада владајућих републиканских кругова – и ултраконзервативни сенатор из Тексаса Тед Круз.

[/restrictedarea]