Pečat nedelje

Nikolić u Moskvi

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ove nedelje boravi u Moskvi gde će se, prema najavama – kada ovaj broj „Pečata“ već bude u prodaji – sastati s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom.
Uoči puta, u intervjuu „Sputnjiku“, Nikolić je prilično otvoreno govorio o odnosima Srbije sa Rusijom, sa Evropskom unijom i sa NATO. „Okolnosti su takve“, rekao je predsednik Srbije, „da uticaj Rusije na naš život nije tako jak da bi politika mogla da se potpuno prepusti uticaju Rusije. Koristim tu ljubav Rusije prema nama, njen uticaj u svetu, u obavljanju svoje funkcije. I to je rezultiralo vetom u SB na izglasavanje rezolucije o Srebrenici. To je uticalo na glasanje o prijemu tzv. Republike Kosovo u Unesko. To su potezi za koje je Rusija pokazala i odlučnost i hrabrost i velikodušnost prema Srbiji, ali“ – višestruko važno „ali“ – „ne očekujte da na to sve uzvratimo tako što bismo rekli da više ne možemo i nećemo sa EU. Srbija je, za ovih petnaestak godina, dovedena u situaciju da više ne može tako lako da kaže da može bez EU… Oslonjena na saradnju isključivo s Rusijom sa kojom nema granicu, u koju mora da ide preko EU, Srbija bi jako teško razvijala svoju ekonomiju. Moja ideologija je da se sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom. Tako bih vodio političku stranku, tako obavljam funkciju predsednika Republike… U odnosima sa Rusijom nemam nikakvih tajni ni pred kim – zna se koliko volim Rusiju i zna se koliko lično želim da budemo u EU.“
Što se odnosa Srbije sa NATO tiče, i stava Rusije prema ovom problemu, kaže Nikolić, „mi smo u situaciji ne samo da treba da ubedimo rusku stranu nego mi moramo da ubedimo i zapadnu stranu kad je reč o nekim potezima koje vučemo sa Ruskom Federacijom… Mislim da je Rusima dovoljno kad kažemo da nećemo da uđemo u NATO i da Rusija, kao ozbiljna zemlja, uopšte ne proverava jesmo li u istom procentu povezani sa Moskvom i sa NATO. Rusija zna da građani Srbije ne žele da Srbija bude u NATO, i da“ – ovo se odnosi na diplomatski status ruskog humanitarnog centra u Nišu koji mu Beograd nikako ne dodeljuje uprkos obavezi da to učini – „nije opasno ako se baš o svemu ne dogovorimo. Ona to nikada ne potencira“.

[restrictedarea]

Ustanak u prestonici Islamske države

Izveštaji s terena ukazuju da je u sirijskoj prestonici Islamske države došlo do narodnog ustanka protiv ove terorističke organizacije u kojem je dosad život izgubilo više desetina ljudi, a postoje navodi i kako je oko 200 islamista prešlo na stranu ustanika, te sada pucaju na bivše saborce. Više lokalnih izvora tvrdi, kako prenosi mreža RT, da su se sukobi u Raki intenzivirali tokom nekoliko dana i rezultirali ozbiljnim prebegom iz redova Islamske države. „Oko 200 militanata Islamske države prešlo je na stranu žitelja Rake, što je primoralo teroriste da organizuju barikade na ulazima u grad“, naveo je jedan izvor. Posle žestokih sukoba s islamistima u nedelju, dezerteri su pomogli lokalnim stanovnicima da uspostave kontrolu nad najmanje pet delova grada, gde je crna zastava Islamske države zamenjena zvaničnim državnim zastavama Sirije. „Zbog unutrašnjih nesuglasica došlo je do podele u organizaciji (Islamskoj državi) i to je dovelo do oružanih sukoba i više desetina mrtvih“, rekao je izvor iz grada. Mnogi borci Islamske države pokušavaju da pobegnu iz Rake pošto su sirijska vojska i kurdski borci ostvarili napredak na više frontova oko ovog grada i u borbama protiv Islamske države širom zemlje. „Od oktobra 2015. sirijska armija oslobodila je oko 50 sela u istočnom Alepu za vreme ofanzive kojom je prekinuta opsada nad vazduhoplovnom bazom Kuveirs od strane Islamske države“, navode izvori. Raka je pod kontrolom džihadista od avgusta 2014. godine.

Anti-NATO ekstremisti u slovačkom parlamentu

Parlamentarne izbore u Slovačkoj obeležile su dve stvari, koje se, u stvari, svode na isto – anti-NATO i anti-EU raspoloženje. Prvi šok za Brisel izazvao je ulazak u skupštinu ekstremno desničarske, kako neki kažu „neonacističke“ stranke Naša Slovačka koja će u novom sazivu imati 14 poslanika. S druge strane, vladajuća socijaldemokratska stranke SMER premijera Roberta Fica dobila je najviše glasova (28,3) posto, ali nije uspela da osvoji nadpolovičnu većinu potrebnu za samostalno formiranje vlade. Zašto bi ove dve stvari bile krucijalne za izbore i zadavale glavobolju Briselu koji voli i socijaldemokrate, ali i „neonaciste“, što je dokazao podržavajući ukrajinske pučiste. Zato što su i SMER i Naša Slovačka težište u svojoj kampanji stavili na antimigrantsku, anti-EU, anti-NATO i prorusku politiku. Kao da ovo nije dovoljno, njima se pridružila i ultranacionalistička Slovačka nacionalna partija koja je zauzela četvrto mesto sa nešto više od osam posto glasova. Najzanimljivija je svakako Naša Slovačka koja NATO otvoreno naziva „terorističkom organizacijom“ i čiji je lider Marijan Kotleba, 2013. izabran za guvernera Banske Bistrice, na prozor svoje kancelarije okačio transparente sa natpisima „Jenkiji idite kući“ i „Stop NATO“.

NIS otvorena škola tenisa na Dejvis kupu

Za vreme trajanja Dejvis kupa u Beogradu, između reprezentacija Srbije i Kazahstana, kompanija NIS i Teniski savez Srbije (TSS) organizovali su trodnevnu NIS otvorenu školu tenisa.
Tokom trajanja kupa deca su imala priliku da besplatno nauče prve korake „belog sporta“ uz pomoć stručnih trenera. NIS realizuje ovu akciju u skladu sa svojim sloganom „Budućnost na delu“ – njihov cilj je, između ostalog, podrška dečjem i profesionalnom sportu, kao i promovisanje zdravog načina života i pravilan razvoj mladih.
Dejvis kup predstavlja odličnu priliku da najmlađi uživo na terenu gledaju najbolje srpske tenisere, a zatim i sami isprobaju osnovne teniske poteze u NIS-ovoj otvorenoj školi. NIS je petu godinu zaredom generalni sponzor Teniskog saveza Srbije i na taj način podržava razvoj i popularizaciju ovog sporta u Srbiji.

AI: Turski graničari svakodnevno pucaju na izbeglice

Turski graničari redovno pucaju na sirijske izbeglice koje lutaju pograničnim pojasom, objavljuje međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“, dodajući da je broj upucanih ljudi u poslednje vreme povećan. Istražitelj ove organizacije Endru Gardner tvrdi da je daleko od toga da su ovakvi slučajevi izolovani. „Postoje brojni izveštaji o incidentima na granici. Prikupili smo informacije o tome koje sežu do 2014. godine, kada smo primili brojne izveštaje o ljudima upucanim dok su pokušavali da ilegalno pređu granicu“, rekao je Gardner. Dodao je da je sadašnja situacija u ratom zahvaćenoj Siriji dovela do povećanja broja migranata koje napadaju turski graničari. „Informacije koje dobijamo od sirijskih lekara govore da su svakog dana upucane dve ili tri osobe koje nelegalno pokušavaju da pređu granicu“, izjavio je Gardner.

Zapadni strahovi

En Eplbaum, kolumnistkinja „Vašington posta“, supruga bivšeg šefa poljske diplomatije Radoslava Sikorskog i jedan od glasnijih jastrebova ratobornog američkog hegemonizma, zapitala se u svom tekstu objavljenom 4. marta „da li je ovo kraj Zapada koji poznajemo“? I kome smo, dodajemo, baš zato što smo ga tako dobro upoznali u proteklih četvrt veka, i poželeli da mu dođe kraj…
I ranije je, piše Eplbaum, bilo perioda straha da „Zapad neće preživeti“, ali „u svom životu odrasle osobe, ne mogu da se setim momenta dramatičnog kao što je ovaj: trenutno, nalazimo se dva ili tri izbora daleko od kraja NATO-a, kraja Evropske unije i možda od kraja liberalnog svetskog poretka kakvog poznajemo“.
U SAD, Eplbaumovoj strah izaziva mogući dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika, jer on – nabraja kolumnistkinja „Posta“ Trampove smrtne grehe – ne haje da li će Ukrajina ući u NATO, i inače ga „ne interesuje NATO“ i ne smatra da su evropski konflikti vredni američkih života, i, što je najgore, Tramp izražava spremnost na dogovor s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Brigu izaziva i Francuska, u kojoj Marin le Pen najavljuje izlazak svoje zemlje iz NATO-a i EU, i „kao Tramp, najavljuje specijalne odnose sa Rusijom, čije banke finansiraju njenu izbornu kampanju“.
I najzad, treći strah, strah od izlaska Velike Britanije iz EU, što bi moglo da izazove lančanu reakciju, a „Viktor Orban ponekad govori o napuštanju Zapada u korist strateške alijanse sa Istanbulom ili Moskvom“.

Američki sud za OVK

Objašnjavajući zbog čega Specijalni sud za zločine OVK mora da bude osnovan, ministar pravde tzv. Republike Kosovo Hajredin Kuči i nehotice je otkrio da njegova državolika tvorevina nije izraz mlade kosovske demokratije već ništa drugo do američki protektorat: „Ako su predsednik (Barak) Obama, potpredsednik (Džozef) Bajden i državni sekretar (Džon) Keri poslali pismo i izvršili pozitivan pritisak, onda to mora da se uradi.“

[/restrictedarea]