Da, Don Žuan je živ i u ovom milenijumu!

Premijera na Maloj sceni „Madlenianuma“

Piše Raško V. Jovanović

Setna komedija o sukobu Kazanove i Don Žuana prikazuje suočavanje, odnosno sukob njih dvojice, što je zapravo okršaj dva životna principa: vitalne strasti i večite žudnje među polovima, s jedne strane, i raskalašnog bluda, zloupotrebe muškosti i nasilja nad slabijim polom, s druge strane

U novom tekstu našeg poznatog dramatičara Miodraga Mije Ilića prikazuje se susret dva lika koji su nadživeli svoje vreme i postali svevremeni. Don Huan, posle svog „rođenja“ u komediji Zavodnik iz Sevilje ili Kameni gost Tirsa di Moline i potom u Molijerovom remek-delu Don Žuan ili Kameni gost, kao lik nastao u stvaralačkoj imaginaciji ovih spisatelja pojavio se i u delima više drugih, poznatih ili manje poznatih autora. Preživeo je nekoliko vekova u dramama Tome Korneja, koji je napisao komediju u stihovima Don Žuan ili Kamena gozba, dugo igranu na pariskim scenama; Antonija de Zamore, koji je takođe stvorio komediju; Karla Goldonija, autora tragikomedije Don Žuan ili Kažnjavanje raspusnika; Ernesta Teodora Amadeusa Hofmana čija se jedna od dve Muzičke novele zove Don Žuan, jer se čitava priča dešava na predstavi Mocartove opere; zatim danskog spisatelja Johana Ludviga Hejberga, koji je uveo Don Žuana u marionetsko pozorište; Džordža Gordona Bajrona, sa poemom Don Žuan i Faust, kao i Kristijana Ditriha Grabea sa tragedijom istoga naslova; Aleksandar Puškin napisao je  tragediju Kameni gost, a Aleksandar Dima Stariji dramu Don Žuan od Maranje ili Pad jednog anđela. Ne treba obići Lorenca da Pontea, autora libreta za genijalnu Mocartovu operu Don Đovani, kao ni Hozea Soriju Morala, pisca drame Don Huan Tenorio, niti mnoge druge u 19. i 20. veku – sve do Bernarda Šoa, Serena Kjerkegora, Albera Kamija, Suzane Lilar i dr. Da Don Žuan još živi i u ovom, 21. veku potvrđuje komedija Miodraga Ilića Kazanova protiv Don Žuana.

[restrictedarea]

Đakomo Đirolamo Kazanova (1725–1798) živi i danas pre svega kao simbol ljubavnog avanturiste.

Miodrag Ilić u svojoj setnoj komediji predstavlja čuvenog avanturistu i ljubavnika kao ostarelog čoveka sa više od sedamdeset godina, a upravo na dužnosti Valdštajnovog bibliotekara. U uvodnim prizorima Kazanova u biblioteci razgovara sa dvadesetogodišnjom, mladom i lepom Gizelom, nećakom grofa Valdštajna, koja je došla da ga obavesti kako ne mora ići njenom ujaku, jer ovaj ima ugledne goste, pored ostalih i velikog vojvodu Leopolda, sa kojim će razgovarati o politici. Zato će se ona zadržati u biblioteci, te će se njihova konverzacija produžiti, samim tim i udvaranje ostareloga ljubavnika mladoj lepotici. Razgovor će prekinuti poziv grofa Valdštajna Gizeli da dođe u gornje salone gde su gosti. Kroz nekoliko trenutaka u biblioteci će se iznenada pojaviti niko drugi do – Don Žuan, legendarni junak iz literature, energičan i večito mlad: „Lepih je južnjačkih crta lica, stasit, mlad, elegantan, u odeći po dvorskoj modi. Nosi o pojasu mač. Na uhu minđušu“ – kako stoji u tekstu didaskalije. Tad počinje svojevrsni triler u kojem se Don Žuan i Kazanova nadmeću oko naklonosti Gizele, koja će se uskoro pojaviti i koju će Don Žuan, taj uvek neodoljivi zavodnik, otprve očarati. Naravno, sukob dvojice rivala završiće se pobedom Don Žuana, koji će odvesti lepu Gizelu…

Navedimo šta sam Miodrag Ilić kaže o svom delu: „Pisac setne komedije Kazanova protiv Don Žuana suočava autentičnu ličnost velikog zavodnika, koji je svim srcem neizmerno obožavao žene, sa legendarnim ’suparnikom’ Don Žuanom, produktom španskog nacionalnog predanja i mita, zasnovanog na religijskoj,  pretežno katoličkoj dogmi o pragrehu Eve – vinovnice proterivanja prvih ljudi iz raja, tačnije na iskonskoj potrebi da ona bude unižena i kažnjena. Don Žuan je preuzeo ulogu duhovnog Adama koji pokorava sve Eve i koji ih prezire. (…) Suočavanje, odnosno sukob njih dvojice, zapravo je okršaj dva životna principa: vitalne strasti i večite žudnje među polovima, s jedne strane, i raskalašnog bluda, zloupotrebe muškosti i nasilja nad slabijim polom, s druge strane. Razume se, pisac želi pre svega da zabavi gledaoca, ali i da ga navede na razmišljanje o složenoj prirodi afiniteta muškog i ženskog pola, o njihovoj simbiozi i ratu bez pobednika.“

Predrag Ejdus imao je dve uloge u ovoj predstavi: bio je njen reditelj i igrao je Kazanovu. Kao reditelj dobro je osmislio glumačke kretnje i čitav mizanscen; no, uprkos uspešno ostvarenom ukupnom scenskom rezultatu, ne možemo se oteti utisku da je bio bolji glumac. Umeo je da veoma nijansirano oživi figuru starca i da razgovarajući sa Gizelom dočara kako ga još privlače ljubavne avanture, ali i da u stavu i izrazu, u prepirci sa Don Žuanom, bude taktičan, pa i skeptičan. Petar Benčina prikazao je Don Žuana uspevši da donekle deluje fantastično i nestvarno, da bi, razgovarajući sa Kazanovom, bio dosledno istrajan i ubedljiv. Andrijana Oliverić bila je mladalački lepršava, ali ne i naivna. Mada nas je scenografsko rešenje Geroslava Zarića više podsećalo na prostoriju nekog luksuznog lokala, a manje na kneževu biblioteku, bilo je funkcionalno i efektno. U svemu – jedna atraktivna kamerna predstava.

„Kazanova protiv  Don Žuana“

PISAC  Miodrag Ilić

POZORIŠTE  Opera i teatar „Madlenianum“  – Mala scena

DATUM PREMIJERE  26. januar 2016

REDITELJ  Predrag Ejdus

SCENOGRAF  Geroslav Zarić

KOSTIMOGRAF  Marija Marković

KOREOGRAF  Tamara Antonijević

[/restrictedarea]