„Buba u uhu“ vrh ovogodišnje sezone

Piše Raško V. Jovanović

Premda vrlo širok repertoar beogradskih pozorišta, načinjen po pravilima višegodišnje prakse prema kojoj svi igraju sve, ipak ne omogućuje zainteresovanim gledaocima da na sceni vide najbolja dela svetske i naše drame

Zima je na izmaku, a pozorišna sezona je u punom jeku. Uglavnom se igraju sve stare dugovečne predstave, što je i dobro: ono što vredi zaslužuje da bude dugotrajno na repertoaru. U tom pogledu karakteristično je da je KPGT prikazao u Centru „Sava“ staru-novu, u suštini obnovljenu predstavu vodvilja Buba u uhu Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića, kojoj je u svojstvu gledalaca prisustvovalo troje pripadnika stare glumačke ekipe: Branka Petrić, Rada Đuričin i Vlasta Velisavljević. Buba u uhu svakako je posebnost u novijoj istoriji našeg teatra. Da podsetimo: to delo, u prevodu Ivanke Marković, Ljubiša Ristić postavio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na sceni Teatra „Bojan Stupica“, 7. juna 1971. i od tada je, tokom 45 godina, odigrano 1.650 puta. Kao što je obavljena smena generacija u izvođačkom ansamblu, tako su pristigli i novi naraštaji gledalaca, koji, rekli bismo, sa podjednakim oduševljenjem kao i nekadašnji, prihvataju ovu predstavu, što se, poput feniksa, održava i obnavlja na opšte zadovoljstvo.

[restrictedarea]

SLAVA KOJA OBAVEZUJE Ne poredi se bez razloga duhovita Fejdoova komika sa Molijerovom. Van sumnje je da se francuski autor Žorž Fejdo (1862–1921), koji je stvarao krajem 19. i tokom prve dve decenije 20. veka, zahvaljujući svojoj nepresušnoj invenciji proslavio pišući komedije: virtuozno je stvarao duhovita scenska dela, pretežno vodvilje, što se odlikuju brojnim farsičnim preterivanjima i iščašenjima i u gradnji zapleta, i u oblikovanju likova, gledaocima prihvatljivim jer su logično formirani i živopisno predstavljeni. Fejdo je vešto izvodio na pozornicu karakteristične likove koje nije doslovno preuzimao iz stvarnosti već ih je pažljivo oblikovao stvarajući izvestan otklon od modela što ih nudi život. Većina njegovih scenskih dela, od kojih su najznačajnija Gospodin lovac, Dama iz Maksima, Ne šetaj se gola, Pobrini se za Ameliju i, naravno, Buba u uhu, dobro je poznata i našim gledaocima, budući da su se svi navedeni naslovi izvodili na brojnim domaćim pozorišnim scenama. Reditelj Ljubiša Ristić ostvario je u svojoj predstavi Bube u uhu u punoj meri briljantan komedijski brio, što će reći scenski živahan tok uz iznalaženje originalnih, često i karikaturalnih akcenata, ne bežeći od realnih životnih situacija, te je scenski prikaz Fejdoovog teksta obogatio vanredno duhovitim i stoga savremenim gledaocima bliskim rešenjima. Fenomen Ristićeve predstave Bube u uhu ostaje kao jedinstven primer spontane svežine razigranoga scenskoga izraza, koji je majstorski ostvarila prva ekipa glumaca: Nikola Simić, Milan Gutović, Voja Brajović, Moris Levi, Marko Todorović, Vlasta Velisavljević, Boro Stjepanović, Slobodan Đurić, Branko Milenković, Rada Đuričin, Branka Petrić, Zorica Šumadinac i Vesna Latinger. Posle nedavne smrti Nikole Simića, shvativši da je predstava izgubila jednu od osnovnih motornih snaga, Ljubiša Ristić je okupio novu, mladu ekipu da na način stare stvori novu predstavu popularnog Fejdoovog dela. Slava nekadašnjeg izvođenja obavezivala je novu glumačku ekipu da ostvari interpretaciju prožetu lepršavom komikom u ubrzanom tempu. To je mladom glumačkom ansamblu, sačinjavaju ga: Lazar Jovanov, Mihajlo Perišić, Bogdan Trifunović, Nikola Ivačkov, Novak Simić, Ana Kostovska, Obrad Radulović, Tašana Đorđević, Marina Rakić i dr, nesumnjivo pošlo za rukom – nove izvođače publika je prihvatila sa oduševljenjem i odobravanjem. Zato se može reći da je ova predstava jedan od umetničkih događaja, koji je istinski doprineo da se gromkim smehom mnogobrojnih gledalaca razbije monotonija ove pozorišne sezone.

PROREĐENA GOSTOVANJA Zaista, ove sezone primetno je manje novih predstava, naročito novih naslova. Ako izuzmemo nekoliko premijera u privatnim beogradskim pozorištima (Madlenianum i Slavija), kao i dve premijere u Zvezdara teatru – Klaustrofobična komedija i Voz, bilo je (uprkos nepovoljnim finansijskim prilikama) noviteta na scenama dotiranih pozorišta glavnoga grada, istina manje no što je uobičajeno ranijih godina. Tako je Atelje 212 na Sceni „Mira Trailović“ izveo Pijane Igora Viripajeva, a nedavno su u Bitef teatru odigrani Aveti Henrika Ibzena, koji se godinama nisu prikazivali na prestoničkim scenama. U Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Egona Savina, premijerno je postavljena drama Luiđija Pirandela Čovek, zver i vrlina, što je repertoarsko osveženje. I to bi bilo gotovo sve. Proredila su se i gostovanja domaćih teatara iz unutrašnjosti, da ne govorimo o eventualnim gostovanjima nekog pozorišta iz inostranstva. Zato će ovu monotoniju verovatno osujetiti 15. međunarodni pozorišni festival „Slavija 2016“, u okviru koga ćemo od 9. do 19. marta gledati jedanaest predstava teatara sa tri kontinenta – iz Evrope, Azije i Afrike. Ovaj festival, koji je stekao ugled kod brojnih posetilaca, poput vesnika proleća, razgaliće gledaoce prvenstveno raznolikim programom – on nije ni tematski ni stilski omeđen, niti se na njemu favorizuje po svaku cenu potraga za novim tendencijama u predstavama pravljenim eksperimenta radi, već gledaocima nudi više dela kod nas nikad prikazivana, i to u izvođenju sjajnih pozorišnih ansambala.

ONO ŠTO NEDOSTAJE U celini sagledan repertoar beogradskih pozorišta, načinjen višegodišnjom praksom prema kojoj svi igraju sve, iako se sada mahom igraju reprize, možda može biti donekle atraktivan za širok krug posetilaca teatra. Međutim, činjenica je da i ovako širok repertoar ne omogućuje gledaocima da vide najbolja dela svetske i domaće drame: nema Šekspirovog Hamleta, niti Molijerovog Tvrdice, ne prikazuje se Kornejev Sid, ni Fedra ili pak Atalija Žana Rasina, o antičkoj drami da i ne govorimo. Ne vredi što komadi ruskih pisaca kod nas pune pozorišne dvorane: od tolikih drama i komedija Ostrovskog na repertoaru je samo jedno njegovo delo – Unosno mesto, dok se Ljermontovljeva Maskerada nikad nije ni izvodila. Upitajmo se koja se dela Bernarda Šoa igraju – koliko nam je poznato, samo je jedan njegov komad obitava na beogradskom repertoaru. Slično je i sa delima francuskih dramatičara, kako onih iz međuratnog perioda, tako i novijih. Kada je reč o domaćem dramskom nasleđu, evidentno je odsustvo dela međuratnih dramatičara, i ne samo njih, nego i pisaca koji su stvarali tokom prve polovine 20. veka. Kao da su definitivno pale u zaborav drame Neznani gost Dragutina J. Ilića, Golgota Milivoja St. Predića, Kajanje Aleksandra Ilića, Preko mrtvih Dušana Nikolajevića, Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića, Pirovanje Mite Dimitrijevića, Čovek ponosan što nema sreće Ranka Mladenovića, Gospodski dom Radoslava Vesnića, Sile Mile Dimić po Branimiru Ćosiću, Brodolomnici Milana Đokovića, da ne nabrajamo dalje. Mnoge od ovih drama tematski su u sazvučju sa događajima našeg vremena i i te kako bi mogle biti zanimljive današnjim gledaocima.

RAZIGRANA „SLAVIJA“

Kao svake godine, i ovog proleća, na malenoj sceni Pozorišta „Slavija“ pred gledaocima će se ukrštati ne samo mnogobrojni dramski i pozorišni stilovi nego i različite tradicije i kulture, a samim tim i pozorišni ansambli iz raznih krajeva sveta. Program ovogodišnjeg festivala obuhvatiće dela nastala od najstarijih vremena, preko srednjega veka, sve do 20. stoleća. Otvoriće ga Regionalno dramsko pozorište iz Rjazana u Rusiji predstavom Mašenjka, nastalom prema istoimenom romanu Vladimira Vladimiroviča Nabokova, koji je slavni pisac dovršio u Berlinu 1926. godine. Tekst je delikatnim postupkom spretno adaptirao reditelj i producent Sergej Vinogradov, nastojeći da na sceni prikaže suštinu romana – razočaranje glavnoga junaka zbog izgubljenih životnih iluzija. Druge festivalske večeri na programu je predstava atinskog Plesnog teatra Lidije Litos, koji će izvesti delo makedonskog autora Dejana Dukovskog Druga strana. To je svakako novost na ovom festivalu, budući da su predstave plesnih ansambala bile retkost u programu. Može se pretpostaviti da će i ostalih osam predstava pozorišnih ansambala iz Rusije, Rumunije, Azerbejdžana, Litvanije, Izraela, Egipta i naše zemlje doneti gledaocima uzbuđenje i zadovoljstvo.

[/restrictedarea]