Зелене стране – Генетски дизајниран човек

Пише Мара Кнежевић Керн

Научници у Великој Британији добили су зелено светло да започну експерименте на људским ембрионима. Да ли ће нова „супериорна раса“ ускоро да се појави на насловним странама часописа 

Научници у Великој Британији добили су зелено светло да у марту 2016. започну експерименте на људским ембрионима, ради развоја технологије за генетски инжењеринг. The Human Fertilisation and Embryology Authority – ХФЕА већ је овластила тим научника из Института „Франсис Крик“ да у те сврхе користе „преостале“ ембрионе, добијене од клиника широм Британије. Лиценцу за убацивање гена у ембрионе добила је др Кети Ниакан, уз услов да ембриони не живе дуже од 14 дана. Слични експерименти се већ изводе у Кини, уз велики отпор јавности, а колико ГМ ембрион заиста живи можемо закључити на основу процурелих информација да се таква људска бића већ налазе међу нама.

[restrictedarea]

ИНТЕЛИГЕНЦИЈА БЕЗ МОРАЛА Ана Сканлан из добротворне организације ЛИФЕ упозорава на последице које ће проистећи из ХФЕА одлуке да одобри ове опасне експерименте скрећући пажњу на проблем необезбеђених инкубатора са фетусима прибављеним за пројекат РО162, с обзиром на то да су доступни неовлашћеним лицима и истраживачким групама. Ана се пита да ли неко заиста верује да ће законом спречити наставак ових експеримената, предвиђајући да ће се таква људска бића једног дана појавити на насловним страницама часописа, промовишући нову, „супериорну“ расу.

Нико, при томе, не поставља питање коефицијента интелигенције „стручне“ екипе и наручилаца овог амбициозног пројекта, нити се пита у којој мери је интелигенција – ма шта се под тим појмом подразумевало – сама по себи супериорна, уколико није повезана с моралом и емпатијом.

Контрола рађања и фетуса преко мајке спроводи се на бројне начине, а најновија директива америчке владе обавезује све Американце да се подвргну тесту на депресију, с посебним освртом на труднице. Брендон Турбелвил објавио је чланак о детаљима психичког мониторинга у стилу „Лета изнад кукавичјег гнезда“ којим ће бити омогућено медицинским екипама – лиценцираним за давање дијагноза – да сумњиве подвргне „лечењу“ свим доступним средствима, те и медикаментима. У првом делу препоруке (ускоро ће бити претворена у наредбу) труднице и младе мајке су означене као посебна циљна група. Правилник објављен у Journal of the Medical Association не садржи податке о томе колико често ће грађани бити у обавези да се подвргну оваквом прегледу.

Заплашене мајке су дужне да одговарају на најинтимнија питања, везана за њихов однос према ближњима, политичку коректност и степен поверења у систем, као и о личним приоритетима и циљевима. Социјални радници ће у заседи мотрити на сваки погрешан потез, како би наложиле прекид трудноће или одузимање новорођенчета од „депресивне“ мајке.

Оперативна група је дала упутства клиничком особљу и социјалним радницима како да поступају са онима који добију дијагнозу „депресиван“, и који ниво заштите да пропишу у конкретном случају. Још се не зна како ће се поступати с онима који одбијају овакве прегледе, али је одузимање деце вероватна опција.

Преглед је обавезан и за младе старости преко 18 година, уз праћење резултата преписаног третмана. Тако формулисана упутства дају могућност неограничене манипулације људима, мешањем у њихов живот уз кршење права на приватност, као и увођење новог сета фармацеутских производа.

 

СВАКА ИСКРЕНОСТ МОЖЕ БИТИ КОБНА Упутства за тестове на депресију не садрже олакшавајућу околност за оне који имају разлог за незадовољство праћено депресијом, како у случајевима губитка посла и крова над главом, тако и због породичних проблема с којима се људи често сусрећу. Овакав третман не само да асоцира на Хакслијев „Врли нови свет“ већ као да је преузет из књиге.

Непрекидно посматрање одраслих без њихове сагласности подсећа на језиву праксу спровођену у Шкотској, кроз програм ГИРФЕЦ (Getting it Right For Every Child), под паролом „бриге о деци“. У Шкотској свако дете прати социјални радник у свим активностима, мотрећи његово понашање и емотивне реакције, укључујући и односе у породици.  Након „стручног надзора“ децу често измештају у старатељске породице, а родитељи су толико уплашени да су им потпуно везане руке у одлучивању о педагошким методама које треба применити. Свака искреност у одговорима може донети трагедију породици, будући да су социјални радници веома заинтересовани и материјално мотивисани да одузму дете.

Контрола мозга уз помоћ напредних технологија спроводи се под именом BRAIN initiative, а у ЕУ под називом Human Brain Project. Аутори пројекта најављују еру киборг нанотехнологије која ће трансформисати наше везе са стварним светом. Већина ових пројеката излази из US Army Research Office, преко Института за војну нанотехнологију, која улаже 400 милиона долара годишње у ове експерименте, креирајући супервојнике контролисаних мозгова.

Иза пропагандних флоскула о добробити за људску врсту провејава основни циљ наручилаца, детаљно изложен у меморандуму Сингуларити покрета – иза њега стоје „угледни“ медијски експонирани франкен-научници, окупљени око идеје о бесмртности уз помоћ технологије која ће „унапредити“ човека: његове основне функције ће преузети машина.

 

УГРАЂИВАЊЕ ИНФОРМАЦИОНОГ ЧИПА На промоцији овог монструозног пројекта раде медији, међу којима је најутицајнији Тајм, који већ седамдесет година заступа интересе еугеничара. Овај часопис је на насловној страни објавио фотографију човека будућности, чији је мозак повезан с компјутером, дајући дефиницију појма сингуларити: „Ради се о историјској прекретници која – захваљујући свеобухватности и брзини технолошких промена – доноси преокрет у историји људске расе.“ Тајм је задужен за испирање мозга масама како би с лакоћом прихватиле уградњу чипова у мозак и биолошку реконструкцију, верујући да је баш њима намењена улога суперхероја.

Гросман каже да ће ова моћна технологија омогућити скенирање свести у компјутер, да бисмо у њему живели као софтвер, заувек, виртуелно. Могућност да роботи униште људску врсту није искључена, али их то очигледно уопште не брине.

Увођењем cloud (облак) технологије ствара се нова интернет реалност – свет за себе – која ће уз помоћ технолошких иновација наводити мозак корисника у жељеном (програмираном) правцу. „Облак“ ће вероватно цензурисати вашу пошту и вршити селекцију информација док у потпуности не постанете зависни од њега. С обзиром на укидање кеша, он ће бити укључен у све социјалне контакте, а уколико вас из неког разлога искључе са нета, нећете бити у стању да обављате најједноставније новчане трансакције.

Припрема за „облаком заштићену“ интернет будућност увелико се одвија, а све више људи безрезервно прихвата технолошке иновације несвесно да све дубље упада у замку „великог контролора“.

Ричард Нортон-Тејлор у чланку „Револуција, флеш бомбе и манипулације мозгом. Мрачна визија будућности“, објављеном у Гардијану 2007, износи детаље из обимног стратешког документа британског Министарства одбране у којем се планира увођење оваквих технологија у војне сврхе – читај модификација војника. Тејлор цитира део документа где се најављује обавеза уграђивања „информационог чипа“ у мозак до 2035. године.

Овај пројекат се увелико припрема, а Институт вештачке интелигенције Рејмонда Курцвила у Сан Франциску сваке године одржава Сингуларити самит, уз подршку ЦИА и Фејсбука. Ту је и Курцвилов обожавалац Бил Гејтс – који годинама апелује на смањење популације, што се коси с његовом жељом да „човечанству подари бесмртност“. Иза парола о добробити коју сингуларити покрет доноси човечанству крије се циљ увођења еугенике у свакодневни живот.

 

ЕУГЕНИЧАРСКИ САН Еугеничари имају сан, који је дефинисао Фредерик Т. Гејтс (1853–1929) у свом спису „Сеоска школа сутрашњице“ (The Country School of Tomorrow). Гејтс је као филантроп био ангажован од стране Џ. Рокфелера да учествује у дефинисању Рокфелерове пословне политике. Планирајући улогу  руралног становништва у остваривању идеалног окружења за Рокфелерове финансијске подухвате, Гејтс даје следеће смернице:

„У нашем сну имаћемо неограничене могућности, а људи ће бити савршено послушни предајући се у наше руке да их обликујемо. Садашње образовне конвенције нестаће из њихове свести и ми ћемо неометано спроводити нашу вољу над захвалном и одговорном руралном популацијом. Нећемо покушавати да од тих људи и њихове деце направимо филозофе или наставнике и научнике. Нећемо их усмерити да постану уметници, писци, песници… Нити ћемо гајити скромније амбиције да постану адвокати, лекари, проповедници, политичари…“ (1913)

Наставак овакве политике данас поприма коначан монструозан облик. Оливер Кари из London School of Economic промовише сличне вредности најављујући да ће „људска раса једног дана бити подељена на две различите врсте. Једни ће бити атрактивна, интелигентна владајућа мањина, а остали ће припадати поткласи ружних, Гоблинима налик глупавих створења“. Поставља се питање у којој мери „зика“ генерација несрећника без мозга има везе с Рокфелеровим еугеничким планом?

[/restrictedarea]