Печат недеље

Разрешење Гашића

Премијер Србије Александар Вучић упутио је Скупштини Србије предлог за разрешење министра одбране Братислава Гашића. До избора новог министра ову дужност привремено ће обављати актуелни министар финансија Душан Вујовић.
Парламент ће о Гашићевом разрешењу – које је последица његове неприличне опаске о новинаркама које лако клекну – одлучивати у петак.
„Због оних који су мислили да ће ми пронаћи грешку, мислећи да се плашим расправе о том питању, нећемо ићи на оставку… Ја ћу ићи пред посланике, тражићу разрешење Гашића“, рекао је Вучић, најављујући да ће новог министра одбране предложити 15 дана после Гашићевог разрешења.

Сатанистичка молитва

Градске власти Феникса, главног града Аризоне, дозволиће припадницима сатанистичке секте Сатански храм да одрже молитву на почетку седнице градског савета идућег месеца под изговором да град „не може да диктира верске погледе“. Молитву ће одржати Мишел Шорт и Сту де Хан из огранка ове секте у Тусону. Шортова је тим поводом изјавила да њихов предлог да одрже молитву нема везе са њиховим веровањима него са „верским слободама и демократским плурализмом“. Четири члана савета љутито су реаговала на ову одлуку оценивши да се не ради о разноликости већ о „глупости“. Припадници огранка Сатанског храма у Детроиту одржали су церемонију у престоници Мичигена прошлог децембра рекавши да је ово „прва сатанистичка церемонија уз подршку државе у историји“ Америке.

Кастро у Паризу

Председник Кубе Раул Кастро боравио је у историјској посети Француској до које је дошло после постизања важног споразума о отписивању кубанског спољног дуга у децембру и пошто је Француску посетио шеф једне друге на Западу омражене државе – Ирана. Ово је прво званично путовање Раула Кастра у Европу од како је 2006. преузео вођење државе од свог старијег брата Фидела. Председник Француске Франсоа Оланд примио је Кастра у понедељак у Јелисејској палати уз дуг, пријатељски загрљај и потом започео састанак узвикнувши „Живела Куба“. Кастро се током посете сусрео и са премијером Мануелом Валсом, градоначелницом Париза Аном Идалго, као и са групом водећих француских пословних људи и шефом Унеска. Оланд, који је маја прошле године боравио на Куби, први је француски председник који је отпутовао у ову земљу у последњих педесет година. У децембру је Париски клуб кредитора отписао 8,5 милијарди долара кубанског дуга у замену за обећање да ће у наредних годину и по исплатити дуговања у висини од 2,6 милијарди долара. Током посете потписан је и читав низ билатералних споразума укључујући и онај о преосталом кубанском дугу Француској у износу од 390 милиона долара.

Боко Харам спаљивао живу децу

Терористи нигеријске организације Боко Харам, која је повезана са Исламском државом, убили су у суботу у нападима на неколико села на југоистоку земље најмање 86 људи. После четворочасовног напада на села и логоре у којима се налази око 25.000 избеглица пронађено је 86 тела, док је више од 60 људи задобило тешке опекотине, али је преживело покољ. Позивајући се на очевидце, агенција „Асошијетед прес“ јавила је да су екстремисти Боко Харама бацали запаљиве бомбе на колибе, те да су се из њих чули врисци деце која жива горе. Од како је ова терористичка организација покренула војну кампању 2009, у Нигерији је убијено око 20.000 људи, док је око 2,5 милиона приморано да напусти своје домове.

Европски удар мигрантима

Како пише бриселски портал „Еурактив“ уочи међународне конференције о мигрантима која ће се у Лондону одржати 4. фебруара, неименовани званичник Европске уније је на брифингу бриселским новинарима рекао да ЕУ намерава да средства из фонда намењеног мигрантима, вредног 650 милиона евра, усмери и на Србију и Македонију како би мигранти, који су дотле успели да стигну, ту били и задржани.
„Ово је први пут да један званичник ЕУ, говорећи о потреби да се избеглице задрже тамо где се налазе, говори и о Македонији и Србији“, наводи бриселски портал. „Ове државе не желе да постану тампон зоне, и, штавише, већина миграната нема намеру да тамо остане већ, уместо тога, најчешће покушавају да кроз ове земље прођу најбрже што могу, путујући ка богатијим државама као што су Аустрија и Немачка.“
Ова намера Европске уније представљаће утолико већу опасност за Србију (и Македонију) што се на пролеће, с доласком топлијег времена, очекују нови велики таласи миграната који из Турске, преко Грчке, иду ка унутрашњости Европе.

Предизборни новчић

Дуготрајни процес избора новог америчког председника и формално је започео овог понедељка у Ајови, првим прелиминарним изборима председничких кандидата у оквиру Републиканске и Демократске партије. Судећи по резултатима, битка за номинацију биће неизвесна до самог краја.
Међу републиканцима највише гласова је добио сенатор из Тексаса Тед Круз, на друго место пласирао се бизнисмен Доналд Трамп, док се на трећем, тик иза Трампа по броју освојених гласова, нашао сенатор из Флориде Марко Рубио, остваривши успех бољи од очекиваног. Кад смо код очекивања, Трампов и Крузов резултат могу такође да се оцене као неочекивани, будући да у анкетама међу републиканским гласачима Трамп на националном нивоу води убедљиво, а и анкете у Ајови су у последње време показивале да је претекао свог најближег такмаца Круза. Испало је, ипак, да је подршка коју Круз има међу најконзервативнијим хришћанским евангелистима, каквих је у Ајови сразмерно више него у другим америчким државама, била довољна да „њихов“ кандидат освоји највише гласова. Имајући, међутим, у виду да Ајова даје тек око један одсто делегата на националној републиканској конвенцији која ће на крају и изабрати републиканског кандидата, као и то да ће делегате из Ајове Круз, Трамп и Рубио практично поделити на равне части, јасно је да ова Крузова победа пре свега представља морални и медијски подстрек његовој кандидатури.
Неочекивано узбудљиво, па и још узбудљивије, било је међу демократама. Хилари Клинтон, која је све донедавно у Ајови водила убедљиво испред свог јединог такмаца социјалисте Бернија Сандерса, победила је само за длаку, добивши тек 0,4 процента гласова више. А и то уз помоћ невероватне среће: пошто је на шест од укупно 99 бирачких места резултат био изједначен, о победнику се – веровали или не, али таква су правила – одлучивало бацањем новчића, и у свих шест случајева срећа је била на страни Клинтонове, што је иначе вероватноћа од 1 према 64. Берни Сандерс, морални победник гласања у Ајови које ће несумњиво оснажити његову кампању против Клинтонове, главног кандидата вашингтонског естаблишмента, најавио је да ће тражити поновно бројање гласова.
Прелиминарни избори настављају се идуће недеље у Њу Хемпширу.