Орање Атине

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Док мигрантска криза све више мучи Грчку, више десетина хиљада земљорадника из читаве земље окупило се у Атини прошлог петка на демонстрацијама против економског угњетавања

У нади да ће обезбедити трећу рунду мећународног пакета помоћи, грчка влада све је спремнија да спроведе ригорозне мере, између осталог и драстично повећање пореза, које диктирају европски кредитори. Овим реформама економски најпогођенији биће земљорадници. Због тога и не чуди што су одлучили да своја права и заштиту (од) државе затраже на главним деоницама десетине ауто-путева, на граничним прелазима и наплатним рампама кичме грчке државе – ауто-пута Солун–Атина и Атина–Пелопонез – онемогућавајући пролаз возилима блокадама импровизованим од пољопривредних машина и трактора.

 

ПРОТЕСТ НА СИНТАГМИ Протести земљорадника трају већ недељама, али кулминација њиховог устанка против неправде, коју је левичарска влада Алексиса Ципраса нанела њиховом сектору реформом пензионог система, достигнута је 12. фебруара на Тргу Синтагма у Атини.

Минулог петка, нешто после 17 часова, затворене су све улице око главног трга грчке престонице. Све путеве који воде ка атинском аеродрому „Елевтериос Венизелос“ блокирали су незадовољни сељаци. Више десетина хиљада земљорадника из читаве Грчке и грађана Атине окупило се на демонстрацијама против „економског угњетавања“. У договору с грчком полицијом, тргом је прошло само седамнаест трактора, окићених грчким заставама и испраћених повицима подршке људи који почињу, после спроведених мера штедње, да осећају основни људски страх – страх од глади. Да, то је сурова истина, у једној европској земљи, чланици Европске уније и НАТО-а, у 21. веку људи почињу масовно да се питају да ли им је то глад на прагу. Сељаци су испред грчког парламента запалили ватру од грања маслина, симболично указујући на то да је левичарска влада довела основни плод грчке пољопривреде и симбол мира и победе до пакла и његових ватри.

Демонстрације су протекле у миру, узимајући у обзир колико је људи учествовало на њима. Уз земљораднике стали су раме уз раме удружења студената која су пред парламентом затражила од Алексиса Ципраса да преиспита одлуке своје владе о реорганизацији пензионог система. У исто време, на Тргу Клавтхмонос, протестовали су и чланови адвокатске коморе Атине и приватни предузетници, који су уз музику покушали да пошаљу своју поруку премијеру Ципрасу.

[restrictedarea]

КРИЋАНИ Једина „црна мрља“ овог достојанственог протеста био је сукоб земљорадника са Крита са специјалним јединицама грчке полиције, истог дана у преподневним часовима испред Министарства пољопривредног развоја. Крићани земљорадници, који су иначе познати по свом посебно наглашеном темпераменту, упутили су се после самог доласка у престоницу ка министарству, тражећи од државног апарата објашњења за насталу ситуацију. Атмосфера је већ сама по себи „мирисала на барут“, како би то рекли Грци, те је била довољна једна варница да би ситуација експлодирала, што се и догодило када су Крићани угледали кордон специјалних јединица полиције испред зграде „свог“ министарства. Сукобиле су се две групе људи – земљорадника и полицајаца – иако ће и једни и други, у суштини, „платити“ неостварена обећања Алексиса Ципраса и његове владе. Крићани су бацали парадајз и паприке на полицију и ударали припаднике специјалне јединице дрвеним штаповима – традиционалним и симболичним делом опреме сељака са Крита. Потом су камењем гађали прозоре министарства, што је и изазвало реакцију полиције.

Евангелос Апостолоу, министар пољопривреде, у петак се није појавио у министарству знајући да ће поносни Крићани прво закуцати на његова врата, а касније је изјавио да је једна група сељака са овог егејског острва само окаљала борбу својих истомишљеника, те да је једини пут ка решењу проблема – дијалог. Тек, може се приметити да је министар на елегантан начин, не дошавши на посао, избегао тај исти дијалог за који се залаже. На крају, у сукобима је повређено десет атинских полицајаца.

 

ЈАБУКА РАЗДОРА Већина земљорадника провела је ноћ на главном атинском тргу, док су њихове колеге које нису могле да дођу у престоницу биле на својим положајима, то јест на блокадама путева широм земље. Сељаци са острва – за које, наравно, блокада острвских путева не би имала никаквог смисла и учинка – заузимали су пореске управе, спречавајући их у раду.

Све чешћи су и случајеви, као у градовима Козани и Александруполи, да грађани пресрећу или опкољавају у зградама својих периферијалних управа посланике владајуће Сиризе Алексиса Ципраса, незадовољни њеном политиком и ригорозним мерама штедње. Полиција је тада једини спас за посланике – она их спроводи из објеката опкољених од стране незадовољних грађана и земљорадника, који не штеде ружне речи при „ослобађању“ својих дојучерашњих политичких фаворита.

На путевима све чешће долази до сукоба земљорадника са блокада и возача камиона и осталих возила, који више немају стрпљења да сатима чекају у реду не би ли стигли куда су пошли. На граничном прелазу с Бугарском (Промахона) земљорадници су прошле недеље зауставили саобраћај на више часова, те је бугарска гранична управа, након отварања грчке границе, затворила свој прелаз у знак протеста.

Земљорадници Коринта и читавог Пелопонеза најавили су блокаду превоза намирница, воћа и поврћа према Атици и осталим деловима Грчке. Грчка је већ пресечена блокадама у Македонији, Фтиотиди, Лариси и Коринту. Крај ове земљорадничке одисеје је свакако неизвестан. Све више удружења различитих групација радника државног и приватног сектора организују своје штрајкове. Прошле среде су радници лука отпочели дводневни штрајк због кога трајекти и бродови нису преносили товар и робу. Питање је колико ће острва остати без основних намирница.

Шта траже земљорадници који протестују у свим деловима Грчке? Основни захтеви грчких сељака су да се не оствари планирана реформа пензионог система, да се ПДВ на нафту и репроматеријал за земљорадњу и сточарство смањи са 23 одсто на 13 одсто, да порез не плаћају сељаци чија су годишња примања мања од 12 хиљада евра, те да се аконтације за порез за наредну годину смање бар на 27,5 одсто.

Јабука раздора је, ипак, бачена међу грчке земљораднике. Представници појединих њихових удружења разговарали су с премијером и нису постигли договор, те их колеге из осталих крајева земље, из осталих удружења и блокада сматрају „издајницима“. У суштини, земљорадници су се поделили у три групе: оне који су се на неки начин приклонили Алексису Ципрасу, оне који су за поновни дијалог на новим основама, и оне, најстроже, који не прихватају ништа друго сем испуњења почетних захтева упућених влади са блокада. Остаје питање како ће се земљорадници међу собом споразумети, како њихов достојанствени и масовни покрет не би (п)остао чист промашај и политичка победа владе и страних кредитора.

 

МИГРАНТСКА МОРА Истовремено, мигрантско питање не престаје да буде најстрашнија ноћна мора грчке Владе. Први НАТО бродови стигли су на Егејско море како би саучествовали у спречавању илегалног превоза избеглица и миграната на грчка острва. Антигрчка пропаганда Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке све је приметнија и јача. Источноевропска „браћа“ захтевају затварање граница Европе на граници Грчке са БЈР Македонијом и Бугарском.

На унутрашњем политичком бојном пољу Златна зора придобија све више истомишљеника, оптужујући премијера Ципраса и министра одбране Паноса Каменоса да Грчку претварају у склониште илегалних миграната и НАТО протекторат.

Четири од пет hot spot центара за попис новопристиглих миграната и избеглица почела су да раде на острвима Лезбос, Хиос, Самос и Лерос, док на Косу још увек постоји јак отпор грађана и локалне власти. Лезбос ће моћи да прими 1.500 избеглих лица, Хиос 1.000, Самос 800 а Лерос 600. У овим центрима пописа свако избегло лице ће добити наруквицу са бројем под којим је заведено и пакет прве помоћи у храни, лековима и топлој одећи. Након тога, изгнана лица и мигранти биће упућивани у центре привременог смештаја у Схисто (Атика) и Диавата (Солун), који могу да приме по 4.000 особа на 72 сата. У овим центрима организована су и места на којима ће своје верске ритуале моћи да обављају и хришћани и муслимани. Након тога је предвиђено да се ови несрећни људи (међу којима, ваљда, после ригорозних провера, неће бити џихадиста) упућују у европске земље. Наравно, ако границе остану отворене. И у Дивати и у Схисту не престају протести локалног грађанства због стварања ових центара у старим касарнама. Грађани се боје да ће мигранти знатно угрозити квалитет и сигурност њихових живота, те да ће присуство бројних миграната умањити вредност некретнина у овим деловима градова.

Министар одбране Панос Каменос сматра да Турска више неће бити у могућности да илегално пребацује мигранте на територију Грчке јер сада постоји и НАТО подршка. Тврди и да су центри пописа и привременог смештаја миграната беспрекорно организовани у сваком погледу. Ипак је Грчка земља која је изродила појам азила, и Грци су веома добро научили кроз (скорију) историју шта значи избеглиштво.

Тек, тужно је што Европа тако негативно посматра Грчку и све више је доживљава као своје слепо црево. А речи познатог грчког композитора Маноса Хатзидакиса су погодиле грчку јавност. Рекао је да је Грчка била пет векова под Турцима пошто су је освојили, а сада ће опет бити у туркократији европског карактера јер се сама определила за то.

[/restrictedarea]