Излог књиге

Карактер ратова за разбијање Југославије

Jpeg
Jpeg

Нова књига професора др Радована Радиновића 

Пише Др Станислав СТОЈАНОВИЋ

У издању „Београдског форума за свет равноправних“ управо се појавила нова књига професора Радована Радиновића: Карактер ратова за разбијање Југославије. Иако је реч о делу једног генерала, а и наслов би могао да упућује на размишљања у том правцу, ово није првенствено војностручна анализа ратовања у процесу разбијања Југославије. То је, пре свега, пројекат реномираног научника који, прецизном анализом догађаја и улога локалних и међународних фактора, долази до одговора на кључна друштвено-историјска питања и указује на суштинске узроке, односно циљеве актера и последице.
Књига нуди одговор на суштинско и још увек контроверзно питање: зашто је, по други пут у једном веку, дошло до краха државе Јужних Словена? И, чије су „заслуге“, чије одговорности за поновно разбијање Југославије, створене после Првог и обновљене после Другог светског рата?
А то чини у, и даље суштински контроверзном, историјском контексту, када је пуна истина о томе – ко је то, како и зашто учинио, и какве су биле стварне улоге учесника у тим збивањима – затрпана тешким идеолошким наслагама, најчешће, у знаку наметнуте доминантне српске кривице). Наслагама, под којима се једва разазнаје да се и те улоге и укупан смисао збивања, у ствари, представљају у драстичном нескладу с реалним историјским чињеницама које побијају ту, наводну, кривицу. А такво идеолошко замућење је и данас – две деценије после сепаратистичког ратног разарања југословенске федерације – доминантна карактеристика не само званичних интерпретација настанка нових државица на развалинама бивше федерације (уграђена и у њихове државне протоколе) него и многих „научних обрада“ и образложења, и у тим државама и у иностранству.
Oва књига је, насупрот томе, умногоме јединствен покушај да се оцене и закључци о намерама и улози сваког актера у том процесу, и последицама до којих је њихово деловање довело, изведу – кроз сучељавање неспорних теоријских појмова о рату и агресији и егзактних историјских чињеница и догађаја који су водили разбијању Југославије. Утолико је ова књига и веома значајан прилог објективном и истинитом сагледавању суштине недавне југословенске трагедије. Трагедије, која је – разарајући Југославију – сахранила и један (вековни) племенити сан Јужних Словена, за чије остваривање је, како се испоставило, узалуд уложено и много енергије и много људских живота кроз читав 20. век. Сан за који је и генерал Радиновић, после свега што се десило, испољио склоност оцени да је у ствари био илузија.
Аутор одбацује тезу да је Југославија пала због тога што је „пао комунизам“, те нестао геополитички разлог њеног постојања. Такође, да је српски народ, Србија и њена интелектуална елита крива за нестанак Југославије. Пала је, сматра, пре свега због излива атавистичке мржње код неких словенских народа, који су живели у тој заједничкој држави – према Србији и српском народу. Наравно, уз одлучну и одлучујућу подршку неких моћних страних сила, сходно њиховим геополитичким интересима.

Живот или понашање

„Агора“, Зрењанин, 2015

Под овим насловом, пред читаоцем је „распрострта“ својеврсна антологија књижевног живота Новог Сада коју је зналачки и богато приредио Драшко Ређеп.
Три су маркантна писца – каже Ређеп – одредила и оверила књижевни амбијент Новог Сада, једне од престоница српске културе, у двама вековима постојања. Најпре, то је Јаков Игњатовић (1822–1889), „српски Балзак“, чије стваралаштво обележава период после Буне (1848). Затим, то је Жарко Васиљевић (1892–1946), лирски хроничар Војводине, после катаклизме Првог светског рата (1914–1918). Најзад, ту је Александар Тишма (1924–2003), хроничар и сведок Холокауста и преживљавања (опуса датираног после Другог светског рата (1939–1945).
Сва тројица показују другу страну медаље Новог Сада, његове неравнине и трагичне судбине, његову другу, ону тамну страну. Баве се опсесивно дилемом живота или понашања. Оригинално и аутентично бележе епоху.
Актуелност проседеа ове тројице писаца који су прибавили за све нас ореол аутентичног живота, оног који је у прошлости, задужбинарској и пренумерантској, тако често био готово неодвојив од понашања, марионетских кретања, ритуалних гражданских и беамтреских.

Манојле Гавриловић – Пчеле бога перуна

СКЗ, Беград, 2016

pcele boga perunaГотово четири деценије овај песник је аутор Српске књижевне задруге. Од књига „Сунце и кочије“, „Зачарано огњило“, „Бубњеви на Карпатима“, сачинио је, још на почетку дакле, својеврсни лирски регистар – сав у музици језика и песничких слика – чаролије у природи Србије и матерње мелодије. О овом песништву критичар надахнуто примећује: „Митологија, историја, завичај – све то лети кроз ову поезију, блиску фолклору, али друкчију, сродну наивном сликарству, али
песничком.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *