Грчка драма

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Између драконских мера штедње и налета миграната из Турске, грчка драма све више се претвара у трагедију

Грчка је већ неколико недеља блокирана у зачараном кругу унутрашњополитичких грешака, неуспелих покушаја ослобођења од ропског положаја према европским кредиторима, растројства државног апарата који подлеже притисцима са свих страна, као и незадовољства грађана све тежом свакодневицом. Само пре годину дана, након ванредних избора 25. јануара, Грци су изненада угледали светлост у тунелу. Понадали су се да је мукама дошао крај, те да ће ригорозне мере штедње, наметнуте од стране чувене Тројке – Европске уније, Европске централне банке и ММФ-а – остати само ружне успомене. Млади, новоизабрани премијер Грчке Алексис Ципрас тада је, показаће се, у донкихотском маниру, започео борбу против европских ветрењача и њихових проевропски настројених струја унутар Грчке, не би ли спречио западне ветрове да дувају само по сопственом нахођењу. Харизматични Ципрас је тада успео да проузрокује лавину одушевљења међу левичарима напаћене Хеладе, али и међу левичарима Европе који су баш у лику младог премијера видели човека који ће започети нову еру ослобађања народа широм старог континента.

[restrictedarea]

ШТРАЈКОВИ Ове наде, као што је познато, нису се оствариле. Иако је и на другим ванредним изборима 2015, у септембру, Ципрасова „Сириза“ добила већину гласова, кола су кренула низбрдо. Ципрас је био доведен у мат позицију. Морајући да се повинује бриселској „руци која га храни“, погазио је скоро сва своја предизборна обећања. Ванредни порез на имовину остао је као рак рана кућних буџета грађана, пензије су смањене до неумесних граница, земљорадници као стуб економског развоја земље оптерећени су новим наметима, а реформа пензионог и социјалног механизма била је последња кап која је прелила чашу жучи.

Највећи отпор Ципрасовој влади, сем беспомоћних пензионера, показали су земљорадници. Штрајк земљорадника, који су тракторима буквално пресекли земљу на делове, започео је јер су им повећани намети на примања како најстаријим грађанима пензије не би опет биле „сасечене“, дванаести пут за пет година. Сељаци су се латили својих машина и трактора, затворили главне саобраћајнице, просипали млеко и воће по улицама, све то у нади да ће неко чути и њихов глас очаја. Делили су у више наврата бесплатно воће, поврће и хлеб пензионерима, доказујући да нису против пензионера него против владе која им је већ ставила омчу око врата, још само да је затегне. Сасвим је извесно да је Ципрас изгубио поверење грађана, и да се његови гласачи сада питају како су могли да наседну на његову причу која је тако добро звучала, а сада све више пара уши. Штрајк сељака ће достићи врхунац 12. фебруара када ће више од 3.000 трактора бити паркирано на Синтагми, главном тргу престонице. Штрајкачи су поручили грађанима Атине да изађу из својих станова да их бар једном подрже, те да не желе да спале Синтагму већ само желе своја права. Свакако да постоје и групације земљорадника чији је главни циљ свргавање Ципраса, али већина њих једноставно тражи да се услови новог пензионог система ускладе са економским могућностима грчких сељака. Одговор владе на протесте био је да држава нема шта више да понуди земљорадницима, и да сматра да је став земљорадника егоистичан у овом тешком тренутку за државу.

Блокаде путева су присутне и на граничним прелазима, посебно са Бугарском. На солунским пијацама приметан је недостатак робе, раније допремане на тезге из суседних земаља. Претходних дана организовани су и протести лекара, адвоката, полиције, рибара, као и чиновника у јавном сектору. Народ је, једноставно, незадовољан и уплашен.

МИГРАНТСКИ ПРОБЛЕМ Владу Грчке све више забрињава, осим питања реорганизације социјалног и пензионог система, и проблем читаве Европе у овом тренутку, а то је наравно мигрантска криза. Европа је изненада почела да „тражи“ нове „европске“ границе на граничној линији Грчке са БЈР Македонијом. Македонци су већ почели да подижу жичану ограду према Грчкој у дужини од 35 километара. Шта би овај потез требало да значи? Да ће Хелада постати санитарни кордон, или да је европска породица у тишини изоставља из својих кругова? Можда Европљани сматрају да Грчка мора да плати своје дугове тако што ће постати центар за примање миграната који иду ка Европи, али и земља у коју ће се вратити цунами тих истих напаћених душа?

Влада Грчке је у Бриселу у новембру прошле године преузела одговорност да сагради и организује, на пет острва Егејског мора где пристижу мигранти из Турске, hot spot центре за попис избеглих лица, одакле ће они бити пребачени у центре привременог боравка у близини Атине и Солуна. Тамо ће  мигранти моћи да затраже азил у Грчкој, да искажу своју жељу да наставе ка некој од европских земаља (ако наравно испуњавају услове) или да буду враћени у Турску уколико се покаже да су ван свих дозвољених категорија.

Велики проблем створио се због незадовољства становника острва на којима војска већ формира hot spot-ове, јер сматрају да ће ти центри уништити туристички потенцијал острва. Сви су свесни да још макар 1,6 милиона људи чека на територији Турске да се пребаци на неко од грчких острва. Председник општине острва Кос једини је дигао глас против ове одлуке Владе и жели да распише референдум на свом острву, како би грађани сами одлучили да ли желе „терет“ миграната на свом прагу. Исход референдума је већ сада сасвим јасан.

У Схистоу на Атици и у Диавати код Солуна грађани су изашли на пољане на којима је предвиђена градња прихватних центара, не би ли спречили да њихова насеља постану сабирни центри за мигранте. Становници поменутих предграђа се наравно боје и за сигурност своје деце и породица.

На протестним местима појавили су се званичници и вође неонацистичке Златне зоре. Илијас Касидијарис, један од најватренијих вођа Златне зоре, примећен је у насељу Схисто у разговору с грађанима – он подржава њихове покушаје да осујете договор ЕУ и Ципраса о градњи прихватних центара. Свакако се очекује да ће Златна зора тек извести свој рецитал на ову тему. Прихватни центри и на острвима и на Атици и у Солуну морају бити готови до 18. фебруара, у складу са договором који је прихватила грчка влада. Отуда, наредни дани биће свакако веома критични, јер се очекује интензивно противљење свих грађана Грчке спровођењу овог плана.

Веома је занимљиво истраживање новинара дневног листа „Катхимерини“, који су објавили да се, и поред пооштрене контроле и само организованог преласка миграната из Грчке у БЈР Македонију, опет могу приметити групе избеглица које пешке иду ка средњоевропским државама, пратећи пругу која води ка северу кроз БЈР Македонију. Ова чињеница значи да групације Албанаца опет развијају свој „прљави“ бизнис. Ови „лоши момци“ за велике суме новца продају фалсификоване пасоше мигрантима који не испуњавају услове да затраже азил у било којој европској држави, или их једноставно кришом „пребацују“ преко границе.

Од 16. до 18. фебруара, када ће се опет окупити врх европске политичке елите, разговараће се о расподели избеглица по државама чланицама. Проблем је што ЕУ није ни новчано ни у људству (FRONTEX) помогла Италији и Грчкој да се на прави начин организују у спасавању, прихватању и попису миграната. Немачка канцеларка Ангела Меркел, не желећи да „сруши“ кулу од карата звану Шенген, покушава да одобровољи Турску да ограничи прилив миграната. Њен турски колега Ахмет Давутоглу за ту услугу без устезања тражи редовне годишње „апанаже“ у висини од три милијарде евра, а уз то и да Европљани мало зажмуре када су у питању цензура штампе у Турској, бомбардовање делова земље где преовлађује курдско становништво, и, уопште, одрешене руке у региону за спровођење жеља Ердогановог султаната.

ВАРУФАКИСОВ МАНИФЕСТ Било како било, Европи се не пише добро. Јанис Варуфакис, бивши Ципрасов министар финансија, сад покушава да Европи укаже на њене грешке и да је поведе правим путем, презентујући свој нови паневропски покрет DiEM 2025 у срцу источног Берлина минулог уторка. Варуфакис је свој манифест о правој и добро изведеној поновној демократизацији Европе – под паролом „ЕУ ће се или демократизовати или ће се распасти“ – изложио у театру „Фолксбине“ на Тргу Розе Луксембург. Позориште је било препуно иако се улаз на трибину наплаћивао 12 евра. Подршку Варуфакису исказао је и Џулијан Асанж, што је посетиоце и будуће следбенике покрета додатно одушевило. У читавој причи пажњу још привлачи и то што је Варуфакис за промоцију свог новог политичко-економско-идеолошког покрета изабрао престоницу свог највећег непријатеља, министра финансија Немачке Волфганга Шојблеа. Варуфакис је још једном доказао зашто је био најомраженији министар финансија међу својим европским колегама…

[/restrictedarea]