Баварац у Кремљу

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

Посета Москви која је на немачкој медијској и политичкој сцени изазвала узбуну: Како је Хорст Зехофер, председник покрајинске владе у Баварској и шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), иначе чланице владајуће коалиције у Берлину, осумњичен за уроту, ортачки с руским председником Владимиром Путином, против немачке канцеларке Ангеле Меркел  

Немачки медији напрасно су открили да је Хорст Зехофер – Баварац. Из тог „открића“ су, такође наједном, с нескривеним гневом и жучно, закључили да не може говорити у немачко име. Поготово не с руским председником Владимиром Путином. И поготово не у овом тренутку.

То „откриће“, уз констатацију да је Зехофер политички неискусан, могло је деловати грађанима ове земље потпуно збуњујуће.

Ко је, дакле, тај политички жутокљунац који се, тако испада, политички неписмен и некомпетентан, упустио у недопустиву политичку авантуру и јерес?

[restrictedarea]

ИМПРЕСИВНА БИОГРАФИЈА Ко год је завирио у биографију Хорста Зехофера, лако је могао да закључи да он није јуноша. Ни по животном (рођен 1949) ни по политичком искуству. У политици је, наиме, и то веома активно, од 1971. године. И не као анонимус. Био је, поред осталог, у два наврата и савезни министар. Најпре здравља, потом пољопривреде.

Од октобра 2008. године је председник покрајинске владе у „Слободној држави Баварској“ и шеф тамошње Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), иначе чланице (и садашње и неколико претходних) владајуће коалиције у Берлину. Као, у том часу, председник Бундесрата (Већа покрајина), преузео је 17. фебруара 2012, после (изнуђене) оставке председника републике Кристијана Вулфа, до избора његовог наследника Јоахима Гаука, и државно кормило.

И никоме у немачким медијима и међу немачким политичарима није пало на памет да је човек с таквим „политичким пртљагом“, кад је одлазио у званичне посете другим земљама, за тако нешто некомпетентан и политички неквалификован. Све док се Баварац (недавно) није, по неким немачким медијима готово заверенички, обрео у Кремљу: још док је паковао кофере, осумњичен је, ништа мање него за политичку уроту, ортачки с Владимиром Путином, против канцеларке Ангеле Меркел!

А у Москву није отишао као самозванац. Ни инкогнито. Све је, узвратио жустро и оштро својим критичарима, а било их је практично из свих политичких табора, било унапред, како то обично и бива у оваквим приликама, до детаља испланирано. И, нагласио је, усаглашено – с шефом дипломатије Франком Валтером Штајнмајером и са самом председницом владе Ангелом Меркел.

И Штајнмајер и Меркелова су то, индиректно, преко представника за новинаре, и потврдили. Њихова саопштења су, међутим, била тако формулисана да се могло „прочитати“, у нијансама и „између редова“, како нису били превише одушевљени одлуком Баварца да „баш у овом тренутку“ оде у Москву и сретне се с Путином.

Канцеларкин гласноговорник је, истина, рекао да такве посете шефова покрајинских влада престоницама других земаља и њиховим лидерима нису „ништа необично“. Подсетио је, међутим, и у исто време, да канцеларка има редован контакт (телефонски) с руским председником и да јој за то није „потребан амбасадор“. Дакле, ни емисар и посредник у лику Хорста Зехофера.

 

АМЕРИЧКЕ ОПОМЕНЕ Наглашена, макар јавна, зазорљивост према Зехоферовој посети Москви имала је, очигледно, уз ону унутрашњу, и једну (важну, можда и одлучујућу) спољнополитичку димензију. С оне стране Атлантика последњих дана су, наиме, стизале поруке, и неувијене опомене, да се без америчког амина и благослова ништа не сме мењати у ригорозном држању и политици санкција према Русији. Иако нису појединачно адресоване, те поруке су неспорно упућене (и око овога несложној) Европској унији и посебно „најјачој карици“ у том ланцу, Немачкој.

Последњих недеља и месеци је наглашено у (пропагандном и упозоравајућем) оптицају теза да (опасни) Владимир Путин покушава, на све начине и свуда где то може, да отвори бреше у изолацији његове земље са западне стране и унесе раскол међу чланице заједничког, „антипутиновског“ (избегава се смишљено да је реч о антируском) фронта.

И сад је, црно на бело, та „лукава и опасна“ намера руског председника требало да се покаже и докаже управо у случају баварског лидера. Хорст Зехофер је у Путиновим манипулативним играма и опсенама требало, ето, да послужи као „корисни идиот“ („Штерн“) у подривању позиције и угледа Ангеле Меркел, у часу кад се немачка канцеларка суочава с највећим искушењима у каријери, најпре и највише због избегличке кризе, уз остале проблеме, од којих је политички најделикатнији, а економски најтежи, управо, изнуђени и озбиљно поремећени однос с Русијом.

Зехофер је, из више разлога, могао да послужи као погодан „штоф“ за Путинову офанзиву и „завереничке“ намере и теорије. Баварац је, међу истакнутим и утицајним немачким политичарима, најоштрији критичар политике немачке канцеларке кад је реч о избеглицама. Његове критике звуче повремено ултимативно и уцењивачки, укључујући и претње да ће његова, баварска, влада тужити канцеларку уставном суду.

Баварска се, пред незаустављивом избегличком лавином, својом географијом, као јужна капија Немачке, нашла на првом и најтежем удару. Тамо је најпре почело да „кључа“ у атмосфери која ће, потом, у целој земљи, добити забрињавајуће, ксенофобичне, у неким случајевима и отворено расистичке димензије. Поверење у партије и лидере на власти је у осетном паду.

На удару су се нашли и доскора утицајни медији – узаврела маса уличних демонстраната у организацији „Пегиде“ (покрет „патриота Европе у борби против исламизације запада“) и ултрадесничарских странака којима „акције“ расту (Алтернатива за Немачку се већ „квалификује“ за готово сигурни улазак у Бундестаг и покрајинске парламенте!) оптужује их за „лажи“, манипулације и прикривање.

 

ИЗБЕГЛИЦЕ И САНКЦИЈЕ Зехофер сматра, и то не крије, да је, добрим делом, за тешку политичку ситуацију у земљи поводом избеглица, која опасно угрожава и рејтинг његове Хришћанско-социјалне уније, до сада неприкосновено (апсолутном већином) владајуће у Баварској, одговорна сама канцеларка. Отворено се противи њеној избегличкој политици „широм отворених врата“, уз готово пркосну поруку и слоган „ми (Немци) то можемо“. Зехофер би „допустио“ само донекле „одшкринта врата“, с квотом од највише двеста хиљада избеглица које би Немачка могла, и смела, да прими годишње. У минулој години, а највише у њеним завршним, драматичним месецима, у ову земљу је, кроз она широм отворена врата, ушло више од милион избеглица.

Зехофер је у Москву отишао и као економски посебно забринути „домаћин“: технолошки веома развијена („Сименс“, „БМВ“, моћна индустрија наоружања и софистициране опреме), извозно оријентисана Баварска трпи велике губитке због санкција уведених Русији и њеном великом, захвалном тржишту. У Москви се, дакако, и о томе разговарало, а медији су „на нож“ дочекали Зехоферову изјаву да ће оне, санкције, бити укинуте „у догледно време“. Замерено му је што, ето, уопште није споменуо досад важећи, и изричит услов за њихово укидање – обавезу Москве да испуни све оно што предвиђа споразум из Минска о Украјини.

Медији су били наглашено подозриви према свему што је Баварац рекао и учинио у Москви. Нису му поверовали у објашњења разлога и циљева који су га покренули на овај пут. На опаску да је управо „у најтежим временима“ потребно одржати дијалог с Русијом, узвратили су опаском да то чине, без њега, Штајнмајер и Меркелова, уз упозорење да се спољна политика води из (престоног) Берлина, а не из (провинцијског и ненадлежног) Минхена.

Отуд је извучена и она констатација да Баварац не говори, и не може да говори, у име (званичне) Немачке, па да, трагом те констатације, и званичници у Москви треба да буду начисто с тим. Њихов „нови миљеник“ нема „специфичну тежину“ која му је у престоници Русије, „политички смишљено“, дата – немачка јавност је, наиме, обавештена како су „дириговани руски медији“ од ове посете (Зехоферу се замера и што је „повео са собом“ његовог претходника, Путиновог пријатеља и „истомишљеника“ Едмунда Штојбера) направили „велики политички догађај“. И све то у „подлој“ Путиновој намери и жељи да – нашкоди Ангели Меркел. Зехофер је оптужен да је, поред других штета које је нанео Немачкој, прекршио ненаписано, а свето дипломатско правило да се у иностранству не говори (критички) о унутрашњој политици: жалио се Путину да се његова посета у Немачкој интерпретира као њихова заједничка завера против канцеларке.

[/restrictedarea]