Несолид(ар)на бриселска тврђава

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Ситуација са избеглицама отргла се контроли, а ван контроле Брисела су и државе које чине Европску унију

Све више држава Европске уније усваја, и спроводи, до јуче незамисливе мере уперене против избеглица. Једне су се латиле праксе из нацистичке Немачке, па им одузимају новац и другу имовину од вредности, друге су најавиле да ће „примити само хришћане“, треће смишљају како да своје државе „учине незанимљивим за избеглице свих боја и раса“, а четврте би на своју територију пропустиле све осим „младих мушкараца“, док би пете најрадије херметички затвориле своје границе уздуж и попреко. Као окидач искоришћени су новогодишњи напади миграната на жене. Левичари у Словенији не споре да су за сваку осуду атаци какви су виђени не само у Келну него и у другим градовима северне Европе, али истичу да је гротескно да сада, под плаштом бриге за безбедност, пирују конзервативци, дакле управо они који су женама први одрицали сва права. И којима је животни вјерују сажет у три слова К: кихе (кухиња), киндер (деца) и кирхе (црква). Факат је, међутим, да су десничари широм Европе зајахали плиму страха како би на ђубриште историје сместили политику „отворених врата“ према онима у чије су земље Француска, Велика Британија, Немачка… извозиле оружје и подстицале ратове, изазвавши, на крају, сеобу народа библијских размера.

 

ФАШИЗАМ И СУКОБИ Последично је и тон у медијима донекле промењен, па избеглице сад називају економским мигрантима, као да ти људи нису узели пут под ноге да сачувају живу главу него да „Европљанима отму хлеб и угрозе благостање“. Тако се ситуација са избеглицама отргла контроли, а ван контроле Брисела су и државе које чине Европску унију.

Љубљанска ПОП ТВ емитовала је у уторак прилог под насловом „Фашизам“, анализирајући промену курса Европске уније према блискоисточним избеглицама, пре свега у суседној Аустрији, Немачкој и нордијским државама, међу којима су Данска и Шведска деценијама важиле за лучоноше толеранције, отворености и заштите људских права. Сада је све то прошлост. Трактат о повратку фашизма емитован је на дан када су Данска и Аустрија заоштриле политику према азилантима, а министри полиције ЕУ у Амстердаму утаначили двогодишњи мораторијум спровођења Шенгена. Тиме је формализовано оно што се догађа у пракси, а што је прошле седмице признала и Наташа Берто, представница за штампу Европске комисије. Као државе у којима Шенген више не постоји навела је Шведску, Данску, Норвешку, Аустрију, Француску, Немачку и Малту. Заборавила је на Словенију, која је такође најавила контролу личних докумената на својој граници. Сада би могла да настави да набраја и остале чланице редом, јер Европска унија је у Амстердаму демонстрирала тоталну немоћ и унутрашњи раскол. Стопама седморице „непослушних“ пошле су и друге земље шенгенске зоне, иако је слободно кретање људи и проток роба између 26 шенгенских држава био камен темељац Уније и њено највеће постигнуће. (Исланд, иако није у Унији, јесте део шенгенске зоне, док Хрватска, Румунија и Бугарска то нису.)

У Европи галопира национализам, суморно закључује репортер словеначке ПОП ТВ, и као пример наводи да у Пољској већ сакупљају потписе против примања избеглица. Истраживање јавног мнења које је у Аустрији и Немачкој спровела агенција Спектра на тему „Менталне препреке интеграције“ (избеглица) открива да је чак 67 одсто испитаника у Аустрији и 57 одсто у Немачкој убеђено да досељавање из Африке и Блиског истока носи више опасности него предности. Штавише, добробит сеоба види само 9 одсто Аустријанаца и 12 одсто Немаца. Да ће досељеници потиснути „наш начин живота“ сматра половина Аустријанаца (48 одсто) и трећина Немаца (32 одсто). „Већ сада је код нас превише странаца“, мишљење је које преовладава у Аустрији (51 одсто), док је у Немачкој против интеграције избеглица 37 одсто испитаника. Последично, чак 56 одсто Аустријанаца сматра да је финансијски терет масовног досељавања несносан. Са њима се слаже готово половина Немаца (46 одсто), уверена да ће њихово благостање бити „веома окрњено“. Све је то доказ, тврде аналитичари, да се политика добродошлице Ангеле Меркел у народу „није примила“.

Да свака држава ЕУ гази преко интереса других и нема ни „з“ од заједничке европске политике, открио је споменути састанак министара унутрашњих послова 28 земаља Уније у Амстердаму, почетком ове недеље. Чланице Уније из састанка у састанак демонстрирају неспособност да се договоре и око најбаналнијих питања. Пљуште међусобне оптужбе, па је тако аустријска министарка унутрашњих послова Јохана Микл-Лајтнер већ уочи састанка најавила да ће Грчка бити избачена из Шенгена ако не појача контролу границе са Турском и тако спречи продор избеглица. То је захтев представника неколико највећих ЕУ земаља, које се тиме свете грчким властима и због тога што су биле дрчне према „партнерима из Европе“ у време финансијске кризе. Врхушка ЕУ захтева да Атина контролише спољне границе Шенгена, али не каже – како? Да грчки граничари лове и буше чамце са избеглицама? И да онда гледају како се даве? Како иначе Грчка може да заштити огромну морску површину преко које стижу промрзли и очајни људи?

ЦЕРАРОВ ПРЕДЛОГ Словенија се понудила да, у име осовине Брисел–Берлин–Беч, обави прљави посао „обрачуна са Атином“. Тако је настао тзв. „Цераров предлог“ који је ове седмице поздравио шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер, како јавља државна ТВ Словенија. Сврха предлога словеначког премијера Мира Церара је да се избеглице (ако их већ није могуће изоловати у Турској) блокирају у Грчкој, појачаним надзором македонско-грчке границе, што би спречило њихов неконтролисани прилив. Скопље је прихватило предлог и словеначки полицајци су већ на међи ка Грчкој. Идеја је да све чланице Уније пошаљу своје полицајце и опрему на македонско-грчку границу. И да се она, у случају нужде – затвори! Европска комисија је упутила тим стручњака у Македонију са задатком да утврде шта је властима у Скопљу потребно да зауздају навалу имиграната и чиме ЕУ ту може да помогне. Церар је, према саопштењу владе у Љубљани, у писму вођама ЕУ и државама Западног Балкана затражио хитно „европско решење“ за избегличку кризу и упозорио да „милиони миграната чекају да крену ка Европи, посебно на пролеће“. Церарова брига за добробит држава „Западног Балкана“ није искрена; Словенија је још пре два месеца подигла троспратну ограду са жилет-сечивима дуж целе своје копнене границе са Хрватском, а потом је ових дана понегде и ојачала – додатним редом жичане ограде. Брига Љубљане за „европско решење“ искрена је колико је била и за опстанак Југославије. Али њу заиста брине то да ће државе на тзв. „балканској рути“ (Хрватска, Србија, Босна) бити неефикасне или да неће дозволити да на њиховом тлу заврше избеглице које ће као непожељне, преко Словеније, упутити „у земљу транзита“ остале чланице Уније. Словенија се упиње да сама не би постала „избеглички џеп“. Посебно откако је Јункер најавио да ће Европска комисија пооштрити критеријуме за пријем избеглица. То је жеља и Берлина, који по хитном поступку мења своју регулативу о азилу како би Немачку учинио непримамљивом за избегличку муку.

У Амстердаму је пуштен глас и да је Атина одбила помоћ Брисела у људству и техници, иако је сама неспособна да контролише спољни бедем Шенгена. То је демантовао европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос. Он је прстом показао на остале чланице Уније које би требало да државама чланицама уз спољну шенгенску међу „помогну и учине све што је у њиховој моћи да буду успешније; уместо тога, оне не помажу Грчкој него се залажу за издашну помоћ земљама које нису чланице ЕУ“ (Македонија). Грчки министар за миграције Јанис Музалас негативно се изразио о словеначком предлогу. Грчка одбија да буде једини кривац за наопаку и промашену европску политику. Музалас је раскринкао лицемерје лидера Европске уније и појединих држава чланица; негирао је да Атина одбија помоћ, напротив. Атина је замолила Брисел за помоћ, а Фронтекс (агенција за вођење оперативне сарадње на спољним међама Европске уније) је „уместо договорених 1.800 послао само 800 људи!“. Што је де факто сахранило „Европу без унутрашњих граница“.

Немачка и Аустрија би да, преко податне владе у Љубљани, задају последњи ударац непослушној Ципрасовој влади и изгурају Грчку из зоне Шенгена. Словеначка министарка унутрашњих послова Весна Гјеркеш Жнидар неуверљиво демантује оно што је јавна тајна и код куће и по кулоарима Брисела, како јавља и дописница ТВ Словеније. Министарка је после састанка у Амстердаму изјавила да циљ словеначког предлога није изолација Грчке. Али дела демантују њене речи. Словенија страхује да ће је парализовати повратни избеглички цунами, што је недавно натукнуо и аустријски министар спољни Себастијан Курц. Љубљану је нетом затекла и вест да Аустрија и Немачка планирају да на граници подигну сабирне центре где ће вршити селекцију ко може даље, а кога катапултовати натраг. У уторак је и Италија најавила да планира више „жаришних тачака“ на самој граници са Словенијом – код Трста, Тарвисиа/Трбижа и Горице.

 

АФЕРА МРАМОР Што се роле Словеније у тој шаради тиче, треба подсетити и да је управо словеначки министар финансија Душан Мрамор био најтврђег срца када је ЕУ одлучивала о отпису дугова Грчкој. Он се у ЕУ томе најодлучније противио и захтевао још оштрије понижење презадужених Грка, за шта је уживао подршку патрона из Берлина и Беча, који су преко Мрамора спроводили бруталну политику одбацивања грчких захтева. И гле чуда – баш словеначког министра Мрамора ревија „Банкар“ пре неколико седмица проглашава за „европског министра године 2016“, и све то у време када Словенију потреса једна од највећих политичких афера, пошто су медији открили да је управо тај министар незаконито стрпао у џеп преко 50 хиљада евра из јавне касе.

Новинари су проверили и тачност изреке „ко лаже, тај и краде“, само обрнутим редоследом. Мрамор је пре десетак дана пред камерама лагао да није крив што је новац (незаконито) завршио у његовом џепу, па је испрва одбијао и да га врати. На крају су га одијум јавности и петиција у којој су бројни професори и академици тражили његову главу присилила да врати паре. И такав је проглашен за „европског министра године“, наводно због консолидације словеначких финансија; конкретно, ради се о политици затезања каиша и снижавања плата у јавном сектору уз арогантно одбијање преговара са синдикатима; истовремено је себи и повлашћенима у врху власти омогућио све оно што је раји одрицао. Испоставило се да елита годинама поткрада државну благајну користећи различита лукавства за која је државни ревизор утврдио да су одреда супротна законима. Тако је „ЕУ министар 2016“ себе и сараднике награђивао нештедимице, док је народу проповедао мантру о штедњи. А приде је јавни дуг нарастао на невероватних 84 одсто!

Афера Мрамор симболизује актуелно стање духа у Европској унији, и најбољи је показатељ потонућа стандарда који су важили за њене носеће стубове. Коментатори то објашњавају „кризом памети“ која хара Унијом попут вируса. Избегличка криза је изазвала не само међусобне претње о избацивању, што из Шенгена што из Уније, него и полуозбиљне претње највишег званичника Уније да се са непослушнима унутар ње може обрачунати – тенковима. Председник Европског савета Доналд Туск прошле седмице је на седници Европског парламента у Стразбуру изјавио: „Чланице Уније је тешко дисциплиновати јер ни ја ни Комисија немамо тенкове.“ Жал за артиљеријским дисциплиновањем чланица ЕУ уследио је после колапса Шенгена и прогноза да ће ЕУ најкасније кроз два месеца бити на самрти. Да је о пучу диванио неки државник изван ЕУ, био би то скандал пар екселанс. Данас, међутим, као да се никога у Унији не тиче што је један од њених главних вођа (и то онај што долази из државе у чијој блиској прошлости је генерал државним ударом дошао на власт, прогласио ванредно стање, похапсио вође „Солидарности“ и угушио опозицију у крви) сањари да тенковима дисциплинује непослушне чланице Уније.

С друге стране, пораст незапослености, све више радника-најамника-робова, уз најаву нове економске кризе и још тежег живота – распаљује страх пред избеглицама. Све се то претаче у кризу вредности, па и кризу демократије и указује на колапс поверења унутар саме Уније. Истраживања јавног мнења доказују да је у широким масама превагнуло веровање да су лидери Уније дволични и апсолутно неспособни. Нема јасне политике, нити јединствене европске стратегије. Све то подсећа на распад Југославије, који је Европска заједница, претеча ЕУ, подстакла и подржала. Чини се да се све то враћа попут бумеранга и постаје будућност Уније.

ОРГАНИЗОВАНА ОТИМАЧИНА Кад се све сабере, ово је била црна седмица за избеглице, не само актуелне него и будуће. Аустријска влада је у уторак најавила пооштравање политике азила: право на азил орочава се на три године, а после тога – уколико власти у Бечу процене да се ситуација у завичају кандидата променила набоље – биће депортован по кратком поступку. Такође, ограничавају се шансе приспелим азилантима да на безбедно склоне своје најближе, јер је стављен ван снаге постулат о „окупљању породице“. Избеглице ће морати да положе курс „укључивања у друштво“, докажу да су прихватиле „аустријске вредности“ и науче језик.

Истим стопама иде и Данска. Данска министарка за миграције Ингер Стојберг, госпођа пријатног, младалачког изгледа иза којег се крије немилосрдан светоназор, објашњава да Данску жели да учини одбојном за избеглице. У Копенхагену је усвојен закон који допушта претрес (!) избеглица ради одузимања вредних предмета и новца, свега што је изнад 1.340 евра. Исто раде и две најјужније немачке савезне државе – Баден-Виртемберг и Баварска. У првој, избеглице остају без иметка већег од 350, а у другој им се одузима све што је вредније од 750 евра. Немачка на граници свакодневно одбије гостопримство десетини од 2.000 пристиглих миграната, а примљенима одузме имовину. Укључујући и породични накит. Тако избеглице пролазе кроз редаљку разбојништава у свакој од држава ЕУ која им се испречи на путу ка северу Уније. Узалуд организације за заштиту људских права, попут „Амнести интернешенела“, упозоравају да нова правила асоцирају на она из нацистичке Немачке, примењивана на Јеврејима у окупираној Европи. Коментаторка љубљанског „Дела“ ужаснута је над пљачком коју су државе озакониле над људима који су, да би пут Европе побегли из својих варошица и села погођених ратом, морали да продају све што су имали.

Друге државе ЕУ, на пример Француска и Велика Британија, спроводе софистициран начин терања избеглица. Још нису најавиле да ће их черупати на својим границама, али им зато сваким својим потезом поручују да их не воле и нека им не долазе. Финска се, међутим, латила интеграције. За избеглице организује курсеве на којима им предавачи објашњавају, између осталог, да „код нас жену не можете да купите“. Кроз предавања о „финским вредностима“ помажу дошљацима из Азије и Африке да схвате „начин живота који је другачији од онога на који су научени код куће“; све то је смишљено ради „лакшег прилагођавања“, а међу првим лекцијама јесте она да су мушкарци и жене равноправни. „Би-Би-Си“ јавља да је нарочито старијим избеглицама тешко да појме однос домаћина према женама, док се млађи брзо прилагоде, нарочито жене, које су тобож одушевљене „финским опхођењем“.

Уз све то, аналитичари уочавају још једну опасну појаву широм Европе – све више новинских написа поводом избеглица из Азије садржи синтагме какве су коришћене на нацистичким плакатима уочи Другог светског рата, када су мета говора мржње били Јевреји. „Прљаве мигрантске руке“, „канџе муслимана а нас вребају“, неке су од њих. Суочена са ситуацијом у којој свако ко стигне крши правила ЕУ, словеначка влада је, у страху од повратка одбачених и разочараних избеглица из других држава Уније, приступила креативном решењу; премијер Церар је најавио да ће Словенија примити натраг 150 избеглица из Сирије. Толико их је, приликом уласка из Хрватске у Словенију, изразило жељу да ту и остане, пре него што су одмаглили пут Аустрије, и даље. Дакле, ако комшије из ЕУ почну да враћају избеглице, Словенија их узима само 150, тачка. Тако и тзв. либерална словеначка влада, упркос паролама о солидарности, једнакости, братству, људским правима – интензивно смишља начине како да избеглице отера што даље. займ срочно без отказов и проверок займ на 2 месяца на картузайм експрессвзять займ в нижнем новгороде