Европско „не“, „можда“ и „да“

за „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Шта стоји иза Камеронове најаве лобирања за останак у ЕУ – озбиљан покушај да се Бриселу промени крвна слика или политички маневар за анестезију унутрашњег расположења до боље прилике

Британски премијер Дејвид Камерон коначно је изашао на „европску чистину“ и на хамлетовску дилему: бити или не бити у Европској унији понудио Британцима ни једно ни друго већ треће – „да“, „можда“ и „ако“. Тако је његова досадашња контроверзна загонетна „хоћеш-нећеш“ кокетерија са даљим статусом Уједињеног Краљевства у ЕУ, од загонетке постала пуна квадратура круга. Па је последично нова година на Острву почела „грађанским ратом“ са готово шизофреним елементима.

 

КАМЕРОНОВ ПАКЕТ ФАНТАЗИЈА У ситуацији када два супротстављена блока у земљи – већински еврофобан и мањински еврофилан – најављују битку прса у прса за душу Британаца, а свако са својим виђењем даљих односа са Бриселом, премијер пред саму Нову годину долива уље на ватру и објављује како ће, да лобира за останак у ЕУ, али, истина, у Унији коју ће претходно да промени по британском „обличју и лепоти“, те да је онда такву понуди суграђанима на народни плебисцит.

Шизофрена ситуација?

Британија је, по свим сондажама, већински за „брејкзит“ (кованица од брејк, раскид, и егзит, излазак). Камеронова Конзервативна партија је, такође, већински за раскид, док премијер објављује да ће агитовати против раскида. При томе, Камерон као да не хаје што већина аналитичара у земљи не верује да заиста има искрену намеру – посебно реалну шансу – да Бриселу промени „крвну слику и мождане вијуге“. Дијагноза оваквог његовог подухвата зато гласи: „чиста фантазија“ и одлагање неминовног у нади да ће Британци на крају прогутати удицу и прихватити ма шта буде испреговарао са Бриселом.

[restrictedarea]

Камеронов пакет „фантазије“ садржи серију преговарачких „императива“ Бриселу, а три су кључна:

– Британија од Европе тражи обавезу да ће скупа, склеротична и неефикасна бриселска бирократија бити ригорозно смањена, ма шта то практично значило.

– Камерон захтева од Брисела да евро неће бити владајућа монета те „нове“ Уније (Британија је одлучна да остане у њеној фунти).

– Лондон жели, затим, да се ослободи већине социјалних давања ЕУ мигрантима на Острву пре него што у земљи почну да привређују (Камерон тражи мораторијум на социјалну помоћ дошљацима у трајању од четири године по доласку у Британију).

И, на крају, услов свих услова: Британија неће да буде ни део ни учесник у било каквом процесу даљих европских интеграција.

У лондонским аналитичким круговима преовладава оцена да ће Камеронова „фантазија“ имати највећи проблем са Берлином што је већ потврдила његова недавна посета Немачкој одакле се, према инсајдерским информацијама, вратио празних руку.

 

РАТ ДВЕ ФАЛАНГЕ И док се чекају резултати првог круга лобирања по Заједници уколико је, заиста, реч о озбиљном покушају да се Бриселу промени крвна слика, а не о политичком маневру за анестезију унутрашњег расположења до боље прилике, на јавној сцени је почео отворени рат две фаланге. Лобистички и логистички подржан из Брисела, блок против раскида са Унијом тражи од Камерона да без претходне преговарачке заврзламе, продужи статус кво. При томе је јасно да би свако коренито реконструисање Уније подразумевало промену Оснивачког акта ЕУ – немогућу мисију.

Немачки пристанак на листу Камеронових захтева сматра се предусловом за било какав успех „фантазије“ која је пак предуслов за одржавање Референдума (до краја идуће године) на коме би Британци требало да кажу на коју ће страну Ламанша. Јер ако било шта испреговара до краја овог фебруара, Камерон обећава расписивање тог референдума.

Противници раскида са Унијом нападају присталице раскида да немају осмишљен програм за „Дан после“; да нису у стању да предоче бирачком телу слику Британије после напуштања Уније у којој Лондон више неће имати свој глас: „Пројекат еврофоба је, тек, чиста фантазија“, пише у лондонском „Тајмсу“ предводник одреда еврофила Стјуарт Роуз. Алармира Британце да еврофоби говоре како ће после одласка склопити неки повољан уговор о коренито новим односима Уједињеног Краљевства са Унијом „а унапред знају да је то управо чиста фантазија“.

Фронт за останак у Унији плаши, затим, Британце да је раскид са Бриселом „скок у мрак“; да Лондон не може истовремено да има и „брејкзит“ и да „бесплатно“ ужива бенефиције које му пружа чланство у ЕУ: „Британци заслужују да им се јасно каже како би земља просперирала изван ЕУ уместо да живе у вашој фантазији убеђени како ће отићи, а уживати предности чланства; престаните да обећавате људима да ћете, паралелно, укинути слободно кретање у Заједници; контрибуцију у ЕУ буџету; изузеће из бриселске економске регулативе, а у исти мах остати чланица Заједничког тржишта…“

Еврофили саветују, такође, еврофобима да уместо да шире панику од даљег останка у Заједници, узму оловку и папир, па народу, црно на бело, одговоре на серију кључних питања:

Како би Британија изван ЕУ задржала привилеговани приступ Европском заједничком тржишту?

Како би сачувала виталне економске интересе у простору у који иде главнина националног извоза?

Како би се Британија заштитила од губитка радних места њених држављана у земљама ЕУ?

„Ако на све ово не можете јасно и директно да одговорите, то само значи да немате одрживу алтернативу ЕУ“, пише Стјуарт Роуз у „Гардијану“.

ДУХ ЈЕ ПУШТЕН ИЗ БОЦЕ Један од руководилаца групе под називом „Отићи из ЕУ“ Арон Бенкс има одговор: „Британија је пета економска сила на свету; Европска унија извози у Уједињено Краљевство 70 милијарди фунти више него што Британија извози у ЕУ; Британија је, уједно, највећи експортер на тржиште Уније… Према томе, у позицији смо да са Бриселом постигнемо просперитетан економски аранжман. И престаните да плашите народ измишљеним страшилима… Земље широм света тргују са Европском унијом без бриселских окова. Британија у бриселску касу уплаћује 350 милиона фунти седмично, што је 60 пута више него што, на пример, уплаћујемо у наш Фонд здравственог осигурања за, рецимо, потребе лечења малигних болести… Једноставно, са ЕУ ћемо да преговарамо – када изађемо – о трговинским односима на основама слободне трговине и сарадње, а то ће бити боље и по нас и по Европску унију.“

Антиевропска партија Уједињеног Краљевства УКИП Најџела Фараџа, у посебном видео-апелу, скреће пажњу Британцима да њихова земља може успешно да следи „норвешку опцију“ која омогућава Ослу да користи предности приступа Заједничком европском тржишту, а без чланства у ЕУ.

„Европејци“ на ово имају примедбу да је Норвешка високо на листи земаља (десета) по учешћу у буџету Уније; да поштује бриселска правила (иако није чланица), али да, и поред тога, нема право гласа у Заједници.

Нова година је на Острву дефинитивно пустила из боце токсични европски дух. Двојица парламентараца из Камеронове Конзервативне партије Питер Боун и Том Парсглоув заједно са лидером УКИП Фараџом најавили су формирање још једне антиевропске формације –„Народни излазак“ – и широм земље покренули кампању за „брејкзит“. Према сондажама, већина чланства у бази и политичком врху Камеронових конзервативаца опредељена је за напуштање Уније што је, уједно и највећи проблем премијеровом жонглирању са Бриселом. То пак целој европској причи владе даје тај укус „шизофреног“: упркос евроскептичној већини у земљи и Партији, премијер и шеф Партије, излази на сцену, „креће узводно“ и објављује да ће, од сада па до референдума, пропагирати останак у ЕУ. Уколико му, наравно, Ангела Меркел дозволи и да тигру мало пегла шаре.

 

СПЕКТАКУЛАРНА ПОМЕТЊА У души „евроколаборациониста“ Камерон је затим о Новој години кренуо у маркетинг његове „фантазије“ по престоницама ЕУ. И да „шизофрени моменат“ – ако је то права реч – додатно задовољи дијагнозу, један од Камеронових партијских челника, градоначелник Лондона Борис Џонсон излази у јавност и практично минира свог премијера изјавом да Британија „има сјајну будућност изван Европске  уније“. Каже, истина, да ће сачекати да Камерон оконча ову туру фантазије, па ће, у светлу постигнутог резултата (не прецизира шта би га задовољило), а посебно ако Камерон потпуно омане у преговорима, и он позвати Британце да окрену леђа Бриселу.

Камеронов покушај можда у потпуности и не одговара дијагнози „фантазије“, али јесте изазвао спектакуларну пометњу која сада прети да обоји наредно време до референдума који би, према неким информацијама у Лондону, могао да се догоди још у току овог лета.

Док се то не деси, фантазија или не, питање је колико ће дуго Камерон бити у стању да без велике политичке штете и даље недоречености, жонглира са Бриселом и Британијом; и уноси конфузију у бирачко тело, сада када је практично отворио карте, нема више зеца у шеширу и када се јавно определио да лобира за Брисел и иде „уз нос“ унутрашњој већини.

Али упркос контроверзи Камерон прошле седмице излази са још једном, и објављује да министрима у његовој влади оставља одрешене руке; да их ослобађа партијске дисциплине; да им оставља слободу да на референдуму гласају, а пред референдум лобирају, по властитој савести и политичком убеђењу!

Коперникански обрт – рекло би се – и уједно политички уникум у коме лидер Партије гласа за једно, а његова партијска већина за нешто друго. И да дода још један прилог дијагнози, бивши председник владе, лабуриста Гордон Браун (Шкот) искрсава из лагодне пензије и оглашава да ће он, у његовој Шкотској, лобирати за останак Шкотске у Европској унији без обзира шта остали конститутивни делови Уједињеног Краљевства – Енглеска, Северна Ирска и Велс – буду рекли на референдуму. Уверен је да ће његова Шкотска – под условом да не буде подвргнута пропагандном баражу из Лондона – глатко гласати за останак у Европској унији. И то – како прогнозира – већином од 70 одсто шкотских гласова.

Тако би се Камероново жонглирање са Бриселом могло показати као нешто далеко озбиљније од пуке европске дилеме: јер ако би Камерон задовољио већину у земљи, напустио његову „фантазију“ и лобирао за „брејкзит“, део Британије који се зове Шкотска определио би се да оде својим путем и задржи чланство у ЕУ. Што би, на крају, а у догледној будућности, могло да доведе и до фактичког одласка Шкотске из британске уније и последично огласи и крај Уједињеног Краљевства.

Док конфузија траје, а све опције су отворене, тешко је тренутно на Острву пронаћи „мудраца“ који би сигурно погодио која би то мера прихватања његових захтева од стране Брисела задовољила Камерона, па да прекине игру и обустави ову преговарачку фарсу која му је, ионако, већ озбиљно смањила шансе да добије следеће парламентарне изборе.

[/restrictedarea]