ПЕЧАТ ГОДИНЕ: ШТА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛО 2015?
За нама је година који би у историји могла да остане записана као година у којој је почео (заслужени) крај униполарног светског поретка предвођеног Сједињеним Америчким Државама. Обележили су је и тероризам и егзодус са Блиског истока који је попримио библијске размере. Да ли ће 2016. бити година расплета, или још већег сукоба
Суочавање Путина и Обаме у УН
Реченица „јесте ли свесни шта сте учинили“, коју је председник Путин изговорио пред Генералном скупштином УН, обележила је не само његов говор него и онај који је пре њега одржао председник САД Барак Обама. Обраћајући се представницима света окупљеним у Њујорку после више од једне деценије, Путин је одржао и историјски говор и својеврсну лекцију америчком хегемону и његовим савезницима. Док је Обама говорио о општим местима у смислу ширења демократије и борбе против тероризма, Путин је био директан и експлицитан у критици спољне политике Запада, посебно на Блиском истоку. Својим наступом, како су прокоментарисали и сами западни медији попут Си-Ен-Ена, Путин је преотео улогу главног фрајера на журци коју обично има домаћин, амерички председник.
ЈАНУАР
Напад на „Шарли ебдо“
Браћа Саид и Шерив Куаши упали су у канцеларије француског сатиричног недељника „Шарли ебдо“ у Паризу и убила 11 људи, а 11 ранила. По изласку из граде убили су и једног полицајца. Представили су се како припадници исламистичке терористичке групе Ал Каида у Јемену, која је и преузела одговорност за напад. У наредним данима у региону Париза уследила је серија повезаних атака у којим је убијено још петоро људи и 11 рањено. Четири дана касније, око два милиона људи, укључујући и 40 светских лидера, окупило се у Паризу како би протестовало због овог напада, а фраза „Ја сам Шарли“ (Je suis Charlie) постала је општа парола подршке на скуповима и друштвеним мрежама широм света.
Сириза и грчка криза
Левичарска Сириза убедљиво побеђује на парламентарним изборима у Грчкој одржаним 25. јануара на платформи радикалне промене у односу на кредиторе и дужничку кризу која ову земљу погађа већ више година. Од тренутка ступања на власт нове владе предвођене Алексисом Ципрасом започињу нови преговори са Еврогрупом о споразуму за решавање грчког дуга које Атина једнострано прекида 26. јуна и расписује референдум о томе да ли грчки народ прихвата или одбацује до тада постигнуте договоре о решењу кризе. Грци на референдуму већином од 61 одсто одбацује услове Еврогрупе после чега дотадашњи министар финансија Јанис Варуфакис подноси оставку. Преговори са кредиторима се настављају, нови споразум је постигнут 13. јула, после 17 сати преговора и то под условима које многи сматрају горим по Грчку од претходно нуђених. Пошто је практично изневерио глас грчких грађана дат на референдуму, Ципрас расписује ванредне парламентарне изборе за 20. септембар и на њима поново осваја већину гласова.
Хрватска добила председницу
Хрватска је добила прву председницу. У духу свог обећања да ће наставити пут Фрање Туђмана, Колинда Грабар Китаровић прво јавно обраћање хрватској јавности почела је речима: „Драге Хрватице и Хрвати“, а у говору пред усхићеном масом од Србије је отцепила Војводину, Хрватима у Босни обећала ентитет, а своју „вјечну домовину“ повела ка будућности у којој ће, нема сумње, рекла је, она постати „најразвијенија и најбогатија држава на свету“. Иако су већину изреченог приписали њеној богатој машти, чињеница да је први пут један хадезеовац после Туђманове смрти сео у фотељу председника државе, вратила је веру делу гласача, а унела дозу несигурности у цео регион.
Рат у Јемену
Вишемесечна побуна Хута у Јемену кулминира освајањем председничке палате, док је председник Абед Рабо Мансур Хади приморан да поднесе оставку. Хути су званично преузели контролу над јеменском владом 6. фебруара, распустили парламент и свој Револуционарни комитет прогласили извршном влашћу у овој земљи. Исламска држава брзо је одговорила на ову ситуацију организујући 20. марта нападе на две џамије у којим су убијена 142 хутска верника, а рањено их је више од 350, што је најсмртоноснија терористичка акција у историји Јемена. За подршку овим нападима хутски лидер Абдул Малик ел Хути оптужио је, у телевизијском обраћању два дана касније, САД и Израел, а за финансирање терористичких група у Јемену Саудијску Арабију и друге регионалне арапске земље. Под изговором да желе да спрече „опасност“ коју Хути представљају по сунитске муслимане у региону, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Египат, Јордан, Мароко и Судан започели су 27. марта ваздушне ударе на Јемен. Ова коалиција укључује и САД, које помажу у планирању напада и у логистичкој и обавештајној подршци.
Омбудсман против Војске Србије
Подношењем кривичне пријаве против припадника Управе Војне полиције због напада на припаднике Жандармерије у вршењу дужности током које су, да посетимо, припадници Жандармерије претукли Андреја Вучића и Предрага Малог, те лансирајући правно неоправдане и чињенично неутемељене оптужбе да ВБА и Министарство одбране нелегално прислушкују и злоупотребљавају своја овлашћења, омбудсман Саша Јанковић креира српски Вотергејт. Атмосферу кампање, која је очито имала за циљ нарушавање угледа и компромитовање Војске, додатно подгрева захтев ДС за сменама министра одбране и директора ВБА.
Серија напада у Нигерији
Џихадистичка група Боко Харам напала је нигеријски град Бага и његову околину, прво освојивши штаб Мултинационалних снага где су били мировњаци из Чада, Нигера и Нигерије. Број људи убијених у покољима који су уследили и кулминирали 7. јануара велики је, али се тачна цифра не зна. Западни медији и локални извори јавили су о више од 2.000 убијених и несталих, док је нигеријско министарство одбране саопштило да нема више од 150 жртава, укључујући и џихадисте.
[restrictedarea]
ФЕБРУАР
Преговори у Минску
Лидери Русије, Украјине, Немачке и Француске – Владимир Путин, Петро Порошенко, Ангела Меркел и Франсоа Оланд – постигли су на састанку у Минску мировни споразум за источну Украјину који је подразумевао примирје и повлачење тешког наоружања. Овај споразум, међутим, никада није спроведен до краја, а већ током првих дана од његовог потписивања власти у Кијеву и устаничке снаге су се међусобно оптуживале за кршење примирја. Само у првом дану примирје је прекршено 139 пута.
Одбачене тужбе за геноцид
Међународни суд правде одбацио је и тужбу Хрватске и противтужбу Србије за извршени геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995 – хрватску, јер је упућена на погрешну адресу, а српску, јер је, ослањајући се на спорну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала хрватском генералу Анти Готовини, утврдио да над Србима у Книнској крајини током операције Олуја у лето 1999. није почињен геноцид. Такође, према пресуди, није доказано ни етничко чишћење нити да је било незаконитог, неселективног и намерног гранатирања градова у Книнској крајини. Поводом окончања суђења у Хагу, Србији је јасно предочена уцена: ако желите сагласност Загреба за чланство у ЕУ, мораћете да ћутите о злочинима Хрвата пред европском јавношћу.
Изненадне косовске миграције
За непуна два месеца Косово је напустило више од 30.000 људи! Синхронизована миграција косовских Албанаца прешла је преко централне Србије у нади да би, како су објаснили, могла да се домогне економски стабилне еврозоне. Напрасни егзодус Албанаца са Косова преко централне Србије, који су приштински аналитичари оценили као економски, отворио је неколико питања: откуда новац овим људима за путовање ка ЕУ, да ли су десетине хиљада махом младих Албанаца могло тек тако, спонтано да се одлуче на овај пут, те одакле толико домаћих и страних медија у избегличким колонама. Ова акција, преко ноћи стопирана, отворила је питање реадмисије и опасности да би ови азиланти, протерани из земаља еврозоне, своје ново пребивалиште могли да пријаве у централној Србији.
Клање хришћана у Либији
Припадници огранка Исламске државе у Либији одсекли су главу 21 египатском хришћанину, које су претходно киднаповали у две одвојене акције у либијском граду Сирти. Брутално погубљење је снимљено и објављено на интернету као упозорење Исламске државе свим хришћанима. Ово монструозно убиство наишло је на оштру осуду широм света, од Савета безбедности УН, преко председника Француске Франсоа Оланда и америчког државног секретара Џона Керија, до папе Фрање. Председник Египта Абдел Фатах ел Сиси прогласио је седмодневну жалост и наредио свом ратном ваздухопловству да у знак одмазде нападне положаје ове терористичке организације у Либији, што је и учињено 16. фебруара. Коптска православна црква, чији су верници били убијени хришћани, прогласила их је 21. фебруара светим мученицима.
МАРТ
Пркосна годишњица НАТО агресије
Интонирањем химне „Боже правде“ у 19 и 58, када је пре 16 година почело бомбардовање, испред бивше зграде Генералштаба Војске у Београду, почело је обележавање годишњице НАТО агресије. Комеморативна церемонија завршена је песмом „Ово је Србија“, а осим премијера Вучића, присуствовали су јој и председник Републике Српске Милорад Додик, представници Војске Србије и Цркве, представници парламента, дипломатског кора и удружења грађана.
ИД против историје
Исламска држава започела је 5. марта уништавање древних асирских градова Нимруд, Хатра и Дур Шарукин у Ираку. Културно благо старо више хиљада година уништавано је експлозивом, булдожерима и маљевима, а Унеско је овај злочин оценио као „ужасну стратегију културног чишћења у Ираку“. Пре овога припадници Исламске државе су маљевима уништили 3.000 година старе скулптуре у музеју у Мосулу. Ово су били само први кораци у спровођењу одлуке ИД да уништи све историјске артефакте који „вређају њихову веру“. „Пророк Мухамед је голим рукама рушио идоле када је ишао у Меку. Наш пророк нам је наредио да рушимо идоле и уништавамо их“, наводи се у видео-снимку нестајања овог културног блага. Оваква политика настављена је и у Сирији, када су припадници Исламске државе по освајању, у септембру, уништили древни град Палмиру, познат као „Венеција на песку“.
У мрежи НАТО-а
Индивидуални партнерски акциони план – ИПАП, који је Србија потписала са НАТО крајем 2014, доспео је у жижу јавности након што је у Бриселу озваничено његово ступање на снагу.
Овим документом постигнут је, како је оценио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, „највиши ниво односа неке земље која не жели да буде чланица НАТО“. Војна сарадња с НАТО је само део шире приче. Из овог документа, наиме, сазнајемо да се и бриселски дијалог Београда и Приштине одвија под НАТО командом, да се српско правосуђе реформише под НАТО командом, и да су српске ЕУ интеграције директно повезане са НАТО-ом… НАТО реформе, обавезује овај документ, покриваће и политички, безбедносни домен, научну сарадњу, управљање кризама…
Пад хеликоптера
Док је из Новог Пазара на хитно лечење превозио болесну бебу стару само пет дана, надомак сурчинског аеродрома срушио се хеликоптер Војске Србије. Погинули су сви који су се налазили у летелици. После притиска јавности објављен је извештај Комисије за узроке пада хеликоптера, коју је формирао начелник Генералштаба ВС Љубиша Диковић.
АПРИЛ
Благодатни огањ у Београду
Благодатни огањ, пламен са Христовог гроба, на Велику суботу, у пратњи црквено-државне делегације стигао је у Београд из Храма Христовог васкрсења у Јерусалиму. Уз постројену Гарду Војске Србије благодатни огањ је предат патријарху Иринеју у Храму Светог Саве који га је са свештенством поделио верницима. Из Београда благодатни огањ пренет је у православне храмове на Косову и Метохији, Црној Гори, БиХ и Хрватској. Благодатни огањ се сматра највећим православним чудом.
Напад у Кенији
У терористичком нападу на Универзитет Гариса у Кенији убијено је 148 људи, највећим делом студената. Одговорност за исти преузела је терористичка организација Ал Шабаб повезана са Ал Каидом. Четири наоружана нападача упала су у универзитет и за таоце узели око 700 студената, након чега су све муслимане пустили на слободу, а побили све који су се изјаснили као хришћани. Сва четири нападача су убијена у потоњем сукобу с полицијом.
Земљотрес у Непалу
Земљотрес јачине 7,8 степени по Рихтеровој скали погодио је 25. априла Непал, Индију, Кину и Бангладеш усмртивши укупно 9.018 људи, од чега је само у Непалу настрадало 8.857 особа. Више стотина хиљада људи остало је без крова над главом, а са земљом су сравњена читава села. Уништене су и грађевине старе више векова у долини Катманду које су биле под заштитом Унеска.
МАJ
Сабор СПЦ – по мери Запада
Редовно мајско заседање Сабора СПЦ протекло је у знаку неслагања око одлуке Синода да епископ канадски Георгије и епископ милешевски Филарет буду суспендовани са дужности. Иако одлука није донета саборно већ парламентарним надгласавањем, рушећи црквено-правни поредак, Сабор је сменио двојицу владика. Детаљи са заседања детаљно су „обрађивани“ у таблоидима, чија антицрквена и антисрпска делатност није појава новијег датума. Овај Сабор остаће упамћен по одлуци да се формира комисија за изучавање питања Алојзија Степинца, војног викара усташке војске, кога ће папа Фрања ускоро канонизовати као свеца.
Рехабилитован Дража Михаиловић
Виши суд у Београду поништио је пресуду генералу Дражи Михаиловићу из 1946. када су му одузета сва грађанска права. Суспензија једне давне пресуде заљуљала је јавну сцену, поделила мњење, посвађала режимску и утицајну елиту, а није оставила равнодушним ни регион и западне посматраче. Рехабилитацијом команданта Југословенске војске у отаџбини, и борца антифашистичког покрета, коначно је стављена тачка на неслагања око историјских чињеница – борба за слободу заједничка је за оба антифашистичка покрета.
Парада победе у Москви
На московском Црвеном тргу 9. маја одржана је војна парада у част 70. годишњице победе над нацистичком Немачком 1945. Парада, коју је предводио министар одбране Сергеј Шојгу, била је највећа и најраскошнија у руској историји. Поред војника Руске Федерације, Црвеним тргом је марширало још 1.300 војника из 10 земаља, укључујући и припаднике Војске Србије, а на трибини поред зидина Кремља уз тридесетак других шефова држава био је и председник Србије Томислав Николић. На паради је представљен читав арсенал новог руског наоружања, укључујући и нову породицу оклопних возила „армата“.
ФИФА корупција
Швајцарска полиција ухапсила је у јутро 27. маја седам активних званичника ФИФА у хотелу „Бор о лак“ у Цириху, док су се припремали за 65. Конгрес ФИФА на којем је требало да се бира и нови председник ове организације. Ухапшени су на основу истраге о корупцији коју је већ неколико година водио амерички ФБИ због сумњи да су примили мито у износу од 150 милиона долара. Истовремено, спроведена је и рација у штабу CONCACAF-а (федерација Кариба, Централне и Северне Америке) у Мајамију. Два додатна хапшења званичника ФИФА извршена су у децембру. Директна последица ове афере је најава председника ФИФА Сепа Блатера да подноси оставку иако је управо поново био изабран за исту функцију, и сазивање ванредног конгреса на ком би се изгласао нови председник.
Кумановска битка
Два дана – 8. и 9. маја – трајао је у Куманову жесток оружани обрачун македонских полицајаца и албанских терориста који су у бившу југословенску републику ушли неколико дана раније с територије Косова. У сукобима је убијено осам полицајаца и 10 терориста, а 30 их је ухапшено. Српске безбедносне службе упозориле су своје македонске колеге у данима који су претходили борбама у Куманову да се спрема оружани упад с Косова. Македонци су ову обавештајну информацију проверили с Кфором, који им је одговорио да је нетачна, што је изазвало спекулације о умешаности НАТО мисије на Косову у кумановске догађаје.
ЈУН
Римски понтифекс заобишао Јасеновац
Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања у оквиру државничке и пасторалне посете Босни и Херцеговини, под слоганом „Мир вама“, боравио је у Сарајеву, где је пред 70.000 верника служио литургију. Папу је у Сарајеву дочекала делегација СПЦ на челу са епископом захумско-херцеговачким Григоријем, који је у свом обраћању римског понтифекса назвао пророком. Као ни његови претходници, ни папа Фрања, у оквиру ове посете, није отишао да се поклони јасеновачким мученицима.
Премијер у Вашингтону
Премијер Србије Александар Вучић боравио је у званичној посети Вашингтону, која је поремећена изненадном смрћу Боа Бајдена, сина Вучићевог несуђеног домаћина, потпредседника САД Џозефа Бајдена. Уместо с Бајденом, Вучић се састао са саветницом председника САД за националну безбедност Сузан Рајс. До вашингтонског сусрета Вучића и Бајдена дошло је у септембру, приликом нове, тродневне посете српског премијера Сједињеним Америчким Државама.
Београд Принципу
У Финансијском парку у центру Београда је за Видовдан, 28. јуна, 101 годину после Сарајевског атентата, откривен споменик Гаврилу Принципу. Откривању споменика присуствовали су председници Србије и Републике Српске, Томислав Николић и Милорад Додик. „Србија свој однос према ‹побуњеним анђелима›, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века“, истакао је том приликом Николић.
ЈУЛ
Њет британској резолуцији
Двадесет година после злочина у Сребреници, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе и Канада и парламентарци Европске уније сетили су се да јавно, резолуцијама у Савету безбедности Уједињених нација, осуде злочин – по њима, геноцид – у Сребреници јула 1995. Нацрт британске резолуције о Сребреници Влада Србије је, изузев Зоране Михајловић која је гласала против, одбила, пославши чланицама СБ УН писмо противљења. Иако је наводно предлог резолуције писан са циљем да доведе до „суштинског помирења“, свађа је са регионалног пренета на светски ниво, а гнев западних сила на вето који је Русија уложила посведочио је да се иза ове резолуције крило нешто веће од онога што је на први поглед наговештавало.
Помирење САД и Кубе
Куба и САД су 20. јула обновиле пуне дипломатске односе окончавши тако 54 године дуго непријатељство између две земље. Отопљавање односа двеју држава започето је децембра 2014. када су председници Раул Кастро и Барак Обама објавили почетак нормализације односа на основу споразума постигнутог током тајних преговора у којима је помагао папа Фрања. Процес је окончан подизањем статуса „интересних секција“ САД и Кубе у Хавани и Вашингтону у ранг амбасада.
Напад у Поточарима
Српски премијер Александар Вучић нападнут је у Поточарима током комеморације сребреничким жртвама. Овај покушај атентата изазвао је бурне реакције, а да је реч о продуженом дејству британске резолуције, руским ветом ефектно потопљене у Савету безбедности УН, у име босанске врхушке посведочила је Хатиџа Мехмедовић из Удружења „Мајке Сребренице“ рекавши да је председник Владе пре посете Поточарима требало да одмерава своје изјаве. Осветнички потез Лондона, очито пажљиво припреман, развејао је наде да је за помирење довољна добра воља једне стране.
Европска избегличка криза
Иако је број избеглица и миграната који стижу у Европу значајно повећан и 2014, у односу на претходне године (забележен је највећи прилив азиланата још од 1992), ситуација од јула поприма драматичне размере пошто је у тромесечном периоду у ЕУ забележено 413.800 нових захтева за азил. Највећи притисак поднеле су Немачка и Мађарска са по 26 посто од укупног броја захтева. У августу немачка влада је саопштила да до краја 2015. очекује још 800.000 азиланата, што је више од броја пристиглих у целу ЕУ током 2014. године. Према подацима Еуростата објављеним у децембру, до новембра 2015. више од милион људи је тражило азил у једној од 28 чланица Уније. Мигрантску кризу обележили су инциденти на бројним границама, укључујући Македонију, Хрватску, Словенију и Мађарску.
Ирански споразум
После вишегодишњих преговора Иран је са групом П5+1 (сталне чланице Савета безбедности плус Немачка) и Европском унијом постигао свеобухватни договор о решавању питања иранског нуклеарног програма због којег су овој земљи биле уведене санкције. У складу са споразумом, Иран је пристао да уништи своје залихе средње обогаћеног уранијума, смањи своје залихе ниско обогаћеног уранијума за 98 одсто и за две трећине смањи број својих центрифуга за наредних 13 година. У наредних 15 година Иран може да обогаћује уранијум само до нивоа од 3,67 одсто, а пристао је да у истом периоду не гради ниједну нову фабрику тешке воде. Надзор посвећености Ирана овом споразуму спроводиће Међународна агенција за атомску енергију која ће имати неометан приступ свим иранским нуклеарним објектима.
Србија као НАТО
Посланици Скупштине Србије без иједног гласа против и са само једним уздржаним усвојили су СОФА споразум. Иако у јавности образложен потребом да „онемогући пролаз стране војске кроз Србију без позива државе“, овај споразум заправо значи да сва правила која важе за државе чланица НАТО, важе и за Србију. Пре свих, да ће закони НАТО држава у Србији у неким случајевима имати предност над законима Србије.
АВГУСТ
Дани сећања и жалости
Двадесета годишњица „Олује“ у Хрватској је прослављена војном парадом у Загребу – захваљујући протесту званичног Београда, на паради нису учествовали хрватски НАТО савезници – а у Србији је обележена Даном сећања на страдања и прогон Срба у овој акцији хрватске војске 4. августа, а затим и, дан касније, Даном жалости. Централној државној манифестацији, на мосту код Сремске Раче, присуствовали су патријарх српски Иринеј, премијер Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик… Западне амбасаде, на Дан жалости у Србији, нису спустиле заставе на пола копља. Премијер Вучић је тих дана својим колегама у региону упутио позив да се установи заједнички Дан сећања на жртве ратова у бившој Југославији; његова иницијатива није прихваћена.
Светски прваци
Спектакуларном победом над Хрватском (11:4) ватерполисти Србије су у руском граду Казању постали прваци света, по пети пут укупно а други пут од када наступају као репрезентација Србије. Хрватска државна телевизија прекинула је директан пренос из Казања пре церемоније доделе медаља, тако да гледаоци ХРТ-а нису могли да виде српске репрезентативце на победничком постољу и одслушају химну „Боже правде“.
Споразум о ЗСО
У Бриселу је 25. августа, у оквиру дијалога Београда и Приштине, више од две године после парафирања Првог бриселског споразума, потписан Споразум о Заједници српских општина који је њиме предвиђен. Потписани су и споразуми о енергетици, телекомуникацијама и мосту на Ибру у Косовској Митровици. Приштинске власти, међутим, још нису почеле да примењују Споразум о ЗСО, пошто га је председница Косова Атифете Јахјага упутила Уставном суду Косова на разматрање, а он је, 23. децембра, пресудио да неке његове одредбе нису у сагласности са духом косовског устава.
СЕПТЕМБАР
Мађарски зид
Изградњом зида од бодљикаве жице према Србији и изменама законске регулативе, Мађарска је зауставила избеглички талас који је, из Грчке, Македоније и Србије, преко њене територије ишао даље ка Немачкој. Затварање границе пред избеглицама изазвало је драматичне сцене на Хоргошу; мађарска полиција користила је сузавац и пендреке, претучена је и новинарска екипа Радио-телевизије Србије, а ондашњи полицајци ушли су у једном моменту и на територију Србије.
Хрватско-српски трговински рат
После ограђивања Мађарске, избеглице су из Србије кренуле према Хрватској, чији се систем прихвата и регистрације распао после свега 48 сати. То је изазвало крајње нервозну и непримерену реакцију званичног Загреба, најпре вербалну у виду простачких изјава премијера Зорана Милановића упућених Србији („Шарај мало“, „Орао не лови мухе. Ми смо орао“…), а затим је уследила и блокада хрватске границе за транспорт робе из Србије не би ли се Србија натерала да избеглице задржи на својој територији. Уследиле су, међутим, српске контрамере, блокада увоза и транзита хрватске робе кроз Србију, после чега се умешала и Европска унија, упозоривши Хрватску да укине блокаду, што је она и учинила. Након тога је и Србија повукла своје контрамере.
Руска интервенција у Сирији
Свега два дана после свог историјског наступа у Њујорку, Путин је с речи прешао на дела и изненада започео ефикасну ваздушну кампању против терористичких организација на територији Сирије, пре свега Исламске државе, али и других исламистичких група. Русија је на овај начин поново постидела САД – у првих седам дана кампање практично је остварила више него што су Вашингтон и његови савезници урадили за читаву годину, али је и показала да је фактор који ће у будућности морати да се пита за све што се догађа на територији Сирије, а и шире. Ваздушне операције је у почетку вршило неколико десетина тактичких бомбардера Су-24, Су-25 и Су-30, али је руски ударни арсенал временом прошириван укључивањем крстарећих ракета испаљиваних са бродова и подморница, као и употребом стратешких бомбардера Ту-22, Ту-95 и Ту-160. У првих месец дана интервенције, до почетка новембра, руске ваздухопловне снаге извршиле су више од 1.600 летова и уништиле више од 2.000 положаја терориста.
ОКТОБАР
Протести у Подгорици
Велике демонстрације Демократског фронта против власти Мила Ђукановића окончане су сукобима полиције и демонстраната на улицама главног града Црне Горе. Повређено је више десетина грађана и полицајаца, коришћени су сузавац и борна кола. Црногорски премијер Ђукановић оптужио је „великосрпске националистичке кругове из Србије“ и Русију да се мешају у унутрашње ствари Црне Горе, и да стоје иза демонстрација чији је циљ, како је рекао, дестабилизација ове државе и ометање њеног уласка у НАТО.
Бомба изнад Синаја
Авион типа ербас А321 на чартер-лету између египатског одмаралишта Шарм ел Шеик срушио се 31. октобра на Синају усмртивши 217 путника и седам чланова посаде. Авион је оборила експлозија у ваздуху за коју су руски истражитељи 17. новембра рекли да је несумњиво изазвана бомбом снаге еквивалентне килограму ТНТ-а. Одмах након пада авиона одговорност је преузео огранак Исламске државе са Синаја. Са укупно 224 жртве ово је најсмртоноснији пад авиона и у историји Русије и на територији Египта, али и од пада „Пан Амовог“ авиона боинг 747 изнад шкотског места Локерби 1988. године.
Вучић у Москви
Премијер Александар Вучић и велика делегација министара и привредника из Србије боравили су у вишедневној посети Русији, током које се Вучић састао и са председником Русије Владимиром Путином и са премијером Дмитријем Медведевим. Потписано је више уговора и међудржавних споразума, међу којима су највише пажње привукли споразуми о војној сарадњи и набавци оружја из Русије. Детаљи истих, међутим, још нису познати.
Самоубицама на Курде
У терористичком нападу двојице бомбаша самоубица, који је за мете имао демонстранте против појачане турске војне репресије над Курдима, убијено је стотину људи, а рањено више од 400, што овај напад чини најсмртоноснијим у модерној турској историји. Ниједна организација није преузела одговорност за исти, а опозиционе партије и организације које су учествовале на скупу за покољ су оптужиле власт и владајућу странку председника Реџепа Тајипа Ердогана. Државно тужилаштво идентификовало је једног од нападача као млађег брата терористе који је извршио напад у Суручу и за којег се верује да је повезан са Исламском државом.
Косово и ЕУ
Косово је потписало Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Овај чин се ипак не може сматрати признањем Косова као независне државе од стране ЕУ као организације, будући да је у косовском ССП-у оно означено звездицом и фуснотом које му статус независне и суверене државе оспоравају.
Костићева препорука
Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић рекао је да је у овом тренутку „једина политичка мудрост“ како „са елементима достојанства“ напустити Косово јер оно, како је устврдио, ни де факто ни де јуре – што је нетачно – више није у рукама Србије. Костићева изјава изазвала је оштру реакцију дела јавности и председника Србије Томислава Николића, док су председника САНУ, тобоже због његове слободе говора, бранили они који се и иначе залажу за српско признање независности Косова. Сукоб председника Србије и председника САНУ окончан је састанком српског државног врха и водећих личности Српске православне цркве и САНУ, на коме је формулисана заједничка платформа за борбу за Косово и Метохију.
НОВЕМБАР
Турска оборила руски бомбардер
Турски борбени авиони Ф-16 оборили су руски бомбардер Су-24 који је учествовао у ваздушним нападима на терористе у Сирији, што је први случај да је једна НАТО чланица срушила руски авион још од 1952, током Корејског рата. Анкара је тврдила да је авион упозорила 10 пута, те да га је оборила пошто је 17 секунди угрожавао турски ваздушни простор, док је Москва негирала да је авион уопште напустио сиријски ваздушни простор и то поткрепила сателитским подацима. Двојица пилота су успела да се катапултирају из уништеног авиона – једног су убили туркменски милитанти док се спуштао падобраном, други је успешно спасен, али је у тој акцији убијен руски маринац. Овај инцидент изазвао је оштру реакцију Москве: с једне стране увела је санкције Турској, а с друге стране знатно је ојачала своје војно присуство у Сирији, посебно у домену противваздушне одбране, чиме је практично затворила сиријско небо за турске авионе, али и успоставила контролу над значајним делом ваздушног простора Турске и других држава у региону.
Покољ у Бејруту
У више самоубилачких бомбашких напада у Бејруту, за које је одговорност преузела Исламска држава, убијено је 43 и рањено 239 људи. Терористички напад, најгори од краја грађанског рата у Либану, извршен је у делу града у којем већински живе шиити.
Гашење Танјуга
Одлуком Владе Србије, уочи прославе 72. годишњице постојања, угашена је једина државна новинска агенција, Телеграфска агенција нове Југославије – Танјуг. Одлука Владе Србије уследила је пошто Танјуг није приватизован ни у другом кругу приватизације, а 31. октобра престао је да важи и Закон о Танјугу.
#NoKosovoUnesko
Упркос подршци и лобирању Сједињених Америчких Држава и свих осталих наших пријатеља са Запада, Косово није успело да постане члан Унеска. Захваљујући снажном лобирању Србије, као и Русије и Кине и других искрених нам пријатеља, захтев Косова за учлањењем у ову организацију одбачен је; три гласа превагнула су на нашу страну. „Не желим да ликујем, нити ми Срби желимо да се правимо важни, али хоћемо свима да кажемо: Србија није поражена и то више и није велика новост, и Србија полако али сигурно учи, у најмању руку, да не губи“, изјавио је после гласања премијер Александар Вучић.
Климатски споразум
У Паризу је, уз највише мере безбедности, 30. новембра отворена Конференција УН о климатским променама на којој су присуствовали лидери 147 држава. Самит је окончан 12. децембра усвајањем Париског споразума, тј. консензуса представника 196 земаља. Правно обавезујући биће када га ратификује најмање 55 држава које глобално чине 55 одсто емисија штетних гасова.
Терористи у Паризу
У серији терористичких напада у Паризу, за које је одговорност преузела Исламска држава, убијено је 130 људи, а рањено их је 368, од чега скоро стотину тешко. Почело је трима самоубилачким бомбашким нападима код фудбалског стадиона у Сен Денију, где се играла утакмица између репрезентација Француске и Немачке, а настављено масовним пуцњавама по кафићима и ресторанима широм Париза, као и у једној концертној сали. Након овога у Француској је уведено ванредно стање и обновљене су пограничне контроле укинуте Шенгенским споразумом, а 15. новембра француска авијација започела је ваздушне ударе на мете Исламске државе у Раки. Главни осумњичени оперативац у овом нападу Абделхамид Абауд убијен је у полицијској акцији у Сен Денију 18. новембра.
Небо над Србијом
Посета генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга Београду, осим непријатности, Србији је донела и неочекивану добру вест: после 16 година, КФОР (тј. НАТО) укинуо је све рестрикције за летове српских авиона у централној Србији, у зони од 25 километара уз административну линију са Косовом. Макар је небо изнад централне Србије поново, читаво, под српском контролом.
Избори у Хрватској
У Хрватској су одржани парламентарни избори, на којима су две главне партије, СДП дотадашњег премијера Зорана Милановића и ХДЗ Томислава Карамарка, добиле подједнак број гласова, уз новоформирану коалицију „Мост“ која је, као трећа по снази, дошла у прилику да одлучује о саставу и премијеру нове владе. После дуготрајних преговора пуних (не)очекиваних обрта и сплетки, до новог мандатара и коалиције дошло се непосредно уочи истека законског рока, чије би пробијање значило и расписивање поновних избора. Нови хрватски премијер је нестраначка личност Тихомир Орешковић, који хрватски говори са снажним енглеским акцентом будући да је још од краја осамдесетих година прошлог века живео у Канади, бавећи се различитим менаџерским пословима у фармацеутској индустрији. Орешковићеву владу чиниће министри из ХДЗ-а и „Моста“.
ДЕЦЕМБАР
ОЕБС у Београду
У Београду је одржан највећи дипломатски скуп још од самита Покрета несврстаних 1989. године, Министарска конференција ОЕБС-а. Скупу, који је протекао у најбољем реду, присуствовало је преко 40 шефова дипломатије држава чланица ОЕБС-а. Овиме је и окончана година српског председавања Организацијом за европску безбедност и сарадњу.
Црна Гора и НАТО
Упркос отвореном противљењу Русије и нећкању Француске и Немачке до последњег тренутка, Црна Гора је на министарском састанку НАТО-а, захваљујући снажном инсистирању САД, позвана да се учлани у овај војни пакт. Према најавама представника власти у Подгорици, коначном учлањењу Црне Горе неће претходити референдум већ ће одлука бити донета у Скупштини Црне Горе.
Поглавља 32 и 35
Скоро две године после формалног отпочињања преговора између Србије и ЕУ о евентуалном учлањењу у ову организацију, уз много еуфорије, отворена су и прва два преговарачка поглавља, 32 и 35, која се тичу финансијске контроле и осталих питања, то јест Косова и Метохије. Од напретка у Поглављу 35, директно повезаним с напретком у дијалогу Београда и Приштине, зависиће и укупан напредак у српским ЕУ интеграцијама. Само неколико дана касније амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби најавио је захтев Србији да се сагласи с уласком Косова у Уједињене нације. У првим реакцијама српски званичници рекли су да ће такав захтев, буде ли се појавио у Бриселу, одбацити.
„Телеком“ остаје Србије
Упркос одредбама стендбај аранжмана с Међународним монетарним фондом, Влада Србије одустала је од продаје „Телекома Србија“. Разлог се, како је званично наведено, налази у чињеници да ниједан од понуђача, учесника на тендеру, није понудио одговарајућу цену. „Сада нам предстоји да реорганизујемо компанију како би могла да побеђује на тржишту“, рекао је премијер Вучић, најављујући увођење професионалног менаџмента не би ли у неком каснијем тренутку компанија ипак била продата, али по већој цени.
[/restrictedarea]