Вили Вимер – АМЕРИКА ЖЕЛИ РАТ У ЕВРОПИ

Vimer 01Разговарао Никола Врзић

Санкције Русији уклапају се у амерички интерес. Они једини профитирају из тога, те су зато САД и приморале ЕУ да уведе санкције против своје воље. Ако послушате Бајденове речи, јасно вам је где леже проблеми Европе. И докле год се то наставља, ми ћемо бити називани колонијом

Вили Вимер је током 33 године био члан немачког Бундестага из редова Хришћанско-демократске уније којој припада и садашња немачка канцеларка Ангела Меркел. Добар део своје каријере провео је на дужностима везаним за одбрамбену и безбедносну проблематику, а од 1996. до 2000. године обављао је и функцију потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС-а. У Србији се прочуо по извештају са скупа НАТО земаља у Братислави (2. маја 2000) који је упутио тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру, а на коме је било речено и да Косово мора да постане независно, и да Србију треба трајно искључити из европског развоја, а да се НАТО прошири скроз до граница Русије, испуњавајући простор „између Балтика и Анадолије“…

Иако Вили Вимер више не обавља неку званичну функцију, нема никакве сумње да његов глас изражава размишљања важног дела немачке политичке и јавне сцене. Зато га и треба послушати пажљиво.

У Београду је, иначе, Вимер учествовао на Међународној друштвено-научној конференцији „Јалта–Потсдам–Хелсинки–Београд: У трагању за безбедним светским поретком“. Имајући у виду ову потрагу за светском безбедношћу, има извесне ироније у чињеници да смо разговор за „Печат“ водили овог уторка, непосредно пошто је свет протресла вест да је Турска оборила руски авион изнад Сирије.

Интервју и започињемо одатле.

 

Шта год да се тачно догодило, сигурно је да Турци нису морали да сруше руски авион. Питање је, дакле, да ли је неко желео да започне рат? Да ли је то она могућа светска катастрофа коју сте споменули у свом говору на конференцији?

На војном плану ствари се не догађају тек тако. Морају да постоје стриктне наредбе. Без постојања таквих наредби ниједан пилот не би испалио ракету и оборио други авион.

Свакако да то, ни под каквим околностима, није била адекватна реакција Турске. И то морам да кажем отворено, зато што у том делу Турске, у јужној Турској, још има немачких противракетних батерија, које штите ту земљу од војног напада са југа. А пошто су Турци оборили авион, створили су компликовану ситуацију и за немачку војску, и за саму Немачку.

Али каква је намера стајала иза наредбе коју је добио турски пилот?

То би била само спекулација, и нећу то да коментаришем. Али морамо да будемо свесни да је грађански рат у Сирији, поред осталог, започео и због снажне умешаности турског председника Ердогана. Био је близак Асаду, али је изненада променио курс. И можда постоји идеја у Турској да, ако рат стане, то неће бити у интересу Турске. Говорим дакле о ономе што морамо да узмемо у разматрање, и то није спекулација, то је реалност.

[restrictedarea]

Мислите ли да су Турци сами могли да дају наредбу, или су пре тога консултовали некога?

Турска је чланица НАТО-а, и ако желите да имате војну организацију на својој страни, морате да ступите у контакт, најмање, са НАТО централом у Бриселу. Иначе бисмо имали право да моментално повучемо своје снаге из Турске. Тако да мислим да је ван сваке спекулације да Турци нису били сами у овоме што су учинили.

Занимљив је и тренутак у коме се ово догодило, баш када се Русија и Француска спремају за заједничке војне акције против ИСИС-а. Ко то не жели, наравно, осим самог ИСИС-а?

То су они који су и организовали читав конфликт.

Када Французи сарађују са Русима, то много значи и за друге. Зато што је очигледно, већ неко време, да председник Оланд гура своју политику када је реч о Русији. То је видљиво и у украјинској кризи. Не треба да заборавимо да је пре годину дана сам отишао да се састане са председником Путином у Москви. И резултат је био „Минск 2“. Дакле, Французи су активни у спровођењу сопствене политике. Британци, у исто време, раде исто на тему развоја ситуације у Европи; они желе да изађу из Европе, ако Европа настави садашњим курсом. И сада имамо две силе које раде оно што желе, и морамо да будемо реалистични: они раде ствари које се Вашингтону не допадају.

Кад смо већ код Американаца, слободно може да се констатује да су украјинска криза, као и поништавање пројекта „Јужни ток“, плодови америчког мешања у европске послове, како би се умањио ниво сарадње Русије и остатка Европе.

Тако је.

Зашто је то у интересу Вашингтона? И зашто Европа није томе способна да се одупре?

Када су Хелмут Кол и Франсоа Митеран напустили своје функције, европска политика се променила. Доспели смо под веома снажан утицај Вашингтона.

Ситуација у Европи изменила се и због догађаја на Балкану, у Југославији. Био сам веома укључен у те догађаје, и зато мислим да никада не треба да заборавимо да је цела ситуација у Југославији настала зато што су Американци желели да избаце Русе са Балкана. То је био један циљ. Други циљ био је да доведу своје трупе овде, кроз Бондстил и Косово, како би контролисали читаву инфраструктуру у региону, до Каспијског мора и Медитерана.

Споменули сте „Јужни ток“. Планови о томе постојали су дуго, док су односи између Русије и европских земаља били пријатељскији. Американци су искористили прву прилику да то прекину, и да наставе своју контролу инфраструктуре, путева, железница, гасовода…

Ми, Немци, имамо разумевања за „Јужни ток“ због „Северног тока“. Тадашњи канцелар Герхард Шредер гледао је наше интересе и урадио је свој посао, не обазирући се на примедбе других. Те примедбе је размотрио, али је самостално донео одлуку да се са Русима развије „Северни ток“. А сада, у ситуацији са „Јужним током“, нисмо имали политичког лидера попут Герхарда Шредера да каже „не“ Американцима.

Једноставно, смањује се улога политичких партија широм Европе, и због тога оне немају лидере на нивоу Кола, Митерана и других државника. Данас немамо државнике који су у стању да се изборе са доминирајућом силом света. То је чињеница, без обзира на сву реторику.

Главно питање је да ли можемо да успоставимо став у оквиру кога нећемо бити присиљавани да заборавимо сопствени интерес. То је кључно питање које се данас пред Европу поставља. Докле год Европа – Европска унија и њени суседи – не развије независну политику, сопствену политику, суочени смо са опасностима потенцијално фаталним за све нас.

Vimer 02Питао сам вас ово јер је потпредседник САД Џо Бајден прошле године јавно признао да је његова земља присилила ЕУ да Русији уведе санкције…

Апсолутно, он је био врло отворен око тога. Санкције Русији уклапају се у амерички интерес. Они једини профитирају из тога, те су зато САД и приморале ЕУ да уведе санкције против своје воље. Ако послушате Бајденове речи, јасно вам је где леже проблеми Европе. И докле год се то наставља, ми ћемо бити називани колонијом.

С тим у вези: Немачка војно није угрожена ни од кога, зар не?

Управо тако.

Шта, онда, америчке трупе и базе сада траже у Немачкој? Пошто већ немају од кога да је бране. Можете ли да замислите да Немачка каже, О. К. више нам не треба заштита ваше војске?

Три дана бих могао да вам одговарам на ово питање…

Генерално, питање је да ли смо извукли икакве поуке из историје. Постоји стара изрека која објашњава зашто имамо НАТО: да Русе држи напољу, Американце унутра, а Немце доле. Али стварност је сада другачија, и ова изрека више не може да буде одговор на данашње изазове. И зато је од виталног значаја да Русе уведемо унутра, да Американци остану унутра, и да живимо у сагласју са свим другим Европљанима. По мом разумевању, то је raison d’etre. Противим се потпуном одбацивању НАТО-а. Мислим да нам је потребно дипломатско присуство САД, које ће снажно бити укључене у европске послове. То је лекција коју смо научили из историје. И треба да имамо интерес да не изграђујемо нове зидове у другим деловима Европе, и да имамо Русе укључене у европске послове такође. Они су наше комшије, наше велике комшије, они су наши партнери, и морамо да истрајемо у таквој политици.

Изјавили сте, у свом говору, да је бомбардовање Србије требало да буде кључ за успостављање униполарног светског поретка. А рекли сте и да се, сада, свет налази на прекретници. Шта се то десило у ових 16 година, и зашто сте споменули да је Русија „зрно наде“?

Оваква конференција је одличан пример. Више не можете да нађете сличне конференције, са слободном разменом погледа и идеја, у остатку Европе. У НАТО круговима. Постоји само мејнстрим. Чује се само један глас, и једина ствар око постоји гложење јесте питање ко ће бити најгласнији у хору… То је увреда нашем начину размишљања и нашој цивилизацији.

Што се тиче политике, на глобалном или регионалном нивоу, Сједињене Државе су одувек биле суперсила и главни поборник не само људских права већ и заштите међународног права. Од рата против Југославије, међутим, САД су напустиле ову политику. Постали су суперсила џунгле. А Русија ових дана, и када је у питању њено ангажовање у Сирији, бори се за заштиту међународног права, зато што је међународно право једини начин спречавања рата. И зато мислим да је руска позиција веома интересантна, и да је од виталног значаја за европски развој.

Дакле, ви практично кажете да Сједињене Државе желе да међународно право буде…

Да буде укинуто.

Зато што онда више неће спутавати њихову моћ?

Зато што је постојање међународног права противно њиховом интересу, па се зато и залажу за његово укидање још од времена Хенрија Кисинџера. Он је то заговарао у Западној Европи у другој половини деведесетих година. Говорио је то отворено.

Говорећи о НАТО бомбардовању Србије, рекли сте и да је рат постао горка реалност у Европи. Такође сте рекли да би у Европи већ било великог рата да није споменутог „Минска 2“, који су испреговарали Путин, Меркелова и Оланд. Али ко жели такав рат?

Американци.

Зашто?

Зато што то одговара њиховом интересу. Они организују хаос посвуда. Организовали су га и у Украјини. Када спроведете пуч, државни удар, у оваквим европским околностима, морате бити свесни да изазивате рат.

И на почетку украјинског сукоба имали сте стотине америчких плаћеника који су отишли у источни део Украјине да изазову пожар и да изазову сукобе. И пре шест или седам месеци Американци су желели да Украјини доставе смртоносно оружје, и то фашистичким снагама. Можете ли да замислите да после Другог светског рата Руси поново имају нацисте на својим границама? То је незамисливо…

Желео бих да се окренемо вашем чувеном писму Герхарду Шредеру. У њему кажете и да је закључено да ће Србија бити трајно искључена из европског развоја. Зашто?

То писмо је написано 2000. године. Циљ је био да се спроведу амерички политички циљеви на Балкану. И у то време главно питање је била независност Косова, чему су се Европљани опирали. И имали су добре разлоге да се опиру. Али Американци су желели да казне Србију чак и после рата.

По окончању рата било би нормално да се помогне економском развоју Балкана. Балкан то заслужује, не само зато што су НАТО бомбе разарале Београд већ је то и у нашем националном, у европском интересу да се испуни празнина између Беча и Атине. Зато је Београд кључан. Због текућег ривалства између Америке и ЕУ, није било смислене економске и финансијске подршке. Морамо да развијемо регион, а не да га држимо доле, на ниском нивоу развоја. Потребне су милијарде евра да се реконструише инфраструктура, да се упосле и мала и велика предузећа, и да се читав регион развије. Због овог, текућег европско-америчког ривалитета, све је стало.

Мислите ли да ће Србија икада постати чланица ЕУ, и да ли уопште треба то да постане?

Не би требало да постоје вештачке препреке, које стално стварају Европска комисија и европска бирократија. И они би морали да буду заинтересовани за развијање региона, и да Србија буде у тиму. Под нормалним околностима би тако морало да буде. И надам се да ће тренутна мигрантска криза помоћи разумевању да без Србије која се развија, и осталих земаља такође, нећемо моћи да зауставимо ове миграције.

Vimer 03Кад смо већ код тога, Ангела Меркел је недавно упозорила да би немачко затварање граница због мигрантске кризе значило рат на Балкану.

Снажно осуђујем ову изјаву Ангеле Меркел. Земље Балкана биле су од велике помоћи у управљању овом кризом, исказала се нова врста сарадње на Балкану, и ван памети је да би због мигрантске кризе, за коју је добрим делом крива сама Маркелова…

… због своје политике отворених врата?

Због своје политике отворених врата, да, незамисливо је да би због тога други требало да оду у рат. Бесмислено је то што је рекла.

Спомињете кривицу Меркелове, а да ли мислите да је још неко одговоран за мигрантску кризу?

Указано је овде на конференцији, мислим да је то био господин Јакуњин, да је и Хелсиншким договором била предвиђена политика сарадње и развоја јужног дела Медитерана. Штавише, немачка, холандска и данска влада, током деведесетих, покушале су да развију сарадњу у овом делу света, између Израела и Атлантског океана, са тадашњом европском заједницом. Та сарадња и сви ти планови прекинути су зато што су Израелци и Американци имали другачије идеје када је дошло до Барселонског процеса (1995. године) на коме су се окупиле земље Средоземља и чланице Европске уније…

А сада ми плаћамо цену због америчког бомбардовања нашег суседства. Они стварају катастрофу свуда, због чега људи беже у сигурност, а сами не прихватају избеглице из Сирије и Ирака. Дакле, ми патимо и због америчке доминације, и због америчке политике.

Никада не смемо да заборавимо да читаву збрку на Блиском истоку имамо због начина на који САД третирају овај регион. Почело је у Авганистану, па у Ираку, Либији, Сирији… Немир који су организовале САД, ако их нико не спречи, водиће у следећи светски рат.

И тиме некако долазимо до проширења НАТО-а. Американци се снажно залажу за пријем Црне Горе, Русија се томе отворено противи. Какав је став Немачке и Француске? Будући да сте у оном писму Шредеру навели и да је један од закључака конференције којој сте присуствовали било и стварање јединственог НАТО простора између Балтика и Анадолије. Да, и све што је западно од те линије треба да буде под контролом САД…

Мислим да је у овим данима веома компликовано поново покретати питање проширења НАТО-а.

Већ бисмо имали Украјину и Грузију у НАТО-у да није било заједничког противљења Француске и Немачке 2008. Треба да будемо веома пажљиви… Треба да поступамо у складу са сопственим интересом. Ако ову жељу, за проширењем НАТО-а, неко изрази, а то није у нашем интересу, ништа се неће догодити. Правила су строга.

А мислим и да треба да посебно разумемо читаву регионалну ситуацију. Зашто бисмо проширивали НАТО у региону у коме треба боље да поступамо према Србији?

И на крају, шта би Србија требало да уради у садашњој ситуацији у свету?

Питање је шта би Европска унија требало да уради у односу на Србију, како би је имала у свом саставу. Мислим да је већ неко време грешка европске политике што стално говори другима шта да ураде, а на крају им каже не можете да нам се придружите. И зато је питање на европској страни, како да развије другачију политику у односу на Балкан. Знамо где леже наши интереси. Желимо да имамо исти приступ Бечу, и Атини. А између њих је Београд, и ми морамо да схватимо да без Београда не можемо да имамо добро везе са Атином, и даље са Истанбулом.

Значи, у суштини, мислите да је Србија потребна Европској унији колико и Европска унија Србији?

Чак и више.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *