Српски театар апсурда

Драгомир Анђелковић 

Набеђено патриотско подривање уставног поретка и петоколонашко додворавање државном врху

Андреј Фајгељ ухапшен је јер је износио своје, немалим делом и те како утемељене политичке ставове, на прилично радикалан начин. Неко ће рећи да је претерао. Међутим, у ономе што је изрекао нема ни трунке било чега што би могло да се – ако ћемо да будемо озбиљни а не малициозни или у домену трагикомедије – уистину окарактерише као угрожавање уставног поретка. С друге стране, није мало оних који су постали пудлице власти и финансирају се из државног буџета а да притом директно раде против Србије и њеног Устава. Да и не говорим шта су радили против земље чији су држављани били у прошлости, и никоме ништа.

ХОРДА СРБОФОБА Србијом јаше хорда од неколико стотина професионалних (а понекад и искрено убеђених) србофоба. У прошлости они су били носећи стуб НАТО пропагандног апарата у Србији, тј. оно што се некада јасно и гласно називало пета колона. И не само да су били НАТО филијале. Били су, по правилу, и ударна песница свих нација у региону са којима смо долазили у овај или онај вид сукоба. Лобирали су против Србије и Срба и слабили су нашу националну енергију за рачун Албанаца, Хрвата, босанско-херцеговачких муслимана. То и даље умногоме чине. Опет, када се ради о систематском деловању у корист НАТО сила а против официјелног Београда, ту су се ствари доста промениле.

Водећи евроатлатнски центри моћи су, пошто су помислили да су поставили темеље постмодерне окупације Србије, распустили велики део своје овдашње најамничке војске. НАТО не баца новац. А Хрвати, Албанци и остали заинтересовани за подривање Србије ипак немају исте финансијске и логистичке капацитете као што су били они атлантистички намењени Балкану, док је кључним силама тог блока он био битан. Тако се догодило да разни Петри Луковићи почну хонорарно да подржавају и актуелне владајуће структуре. Схватили су да се оне не гаде било чије подршке ако, макар и ирационално, помисле да им користи. И тако су политичко-медијски и НВО порнографи „нашли па зашли“ у напредњачки атар.

[restrictedarea]

БЛАЋЕЊЕ СРПСКЕ О томе ко је Петар Луковић и шта је у животу радио, пре почетка западне тихе и отворене агресије на Србију и од када је она отпочела, не вреди ни говорити. Сувише је блата и прљавштине на магистралама наше тзв. друштвено-политичке збиље, да бисмо се шире присећали разног моралног талога макар и из ближе прошлости. Ограничићу се само на неколико напомена које спадају у домен актуелног угрожавања уставног поретка.

Луковић и његове опскурне „Е новине“ – на страну уобичајени говор мржње уперен према свему српском због кога би се већ у иоле нормалној земљи поставило питање неког вида одговорности – упорно воде кампању против Републике Српске, односно у циљу њеног укидања. Она је за дотичне антисрпске лобисте „Република Шумска“, „геноцидни поклон васколиком српству“ и слично томе, а становници РС су „тупсон-шумњаци кољачког усмерења“.

Све у свему, „Е новине“ су темељно и посвећено оријентисане ка деловању против РС како би на њено постојање била стављена тачка. Редакција тог медија свој циљ – којим је и Насер Орић могао да се инспирише док је кретао у поход на Србе у Подрињу – и не скрива, а то је рушење дејтонског концепта БиХ, тј. њена централизација. Луковић жели ни мање ни више него оно за шта се борио Алија Изетбеговић, а у Перин искривљени НАТО-титоистичко-антисрпски свет уклопиле би се некако и фереџе. Додуше, са прохибицијом би ишло мало болније. Но то и није битно.

 

УДАР НА УСТАВ Важно је нешто друго: с обзиром на то да је Србија гарант Дејтонског споразума и по уставу дефинисана као матична држава српског народа, па је самим тим за њу опстанак Републике Српске једнако битан као и заштита виталних интереса саме Србије, оно што Луковић са својом пратећом екипом ради против РС, представља угрожавање уставног поретка Републике Србије. Додуше, то ова редакција србофобије ради и источно од Дрине.

„Е новине“ нескривено третирају Косово као „државу“, односно подржавају аспирације албанских сепаратиста, те тако делују против одбране територијалног интегритета Републике Србије. Када су се недавно ломила копља око покушаја Приштине да у својству престонице накарадне квазидржавне НАТО творевине уђе у УНЕСКО, на сајту „Е новина“ осванула је обзнана да редакција тог медија „бeзрeзeрвнo пoдржaвa прeдлoг дa Кoсoвo будe члaн oргaнизaциje УНEСКO“.

Луковић због тога не да није позван на одговорност већ је његова фабрика антисрпских лажи систематски финансирана из буџета Републике Србије против чијих интереса делује. Прича се и да је добродошао гост у кабинетима неких наших властодржаца. А Фајгељ, коме је несумњиво стало до добробити Србије и српског народа, олако се хапси и набеђује. Много је и за сурово прагматичну српску политичку сцену, где се нашироко прича о европским и другим вредностима, а готово све се своди на пијачну трговину и шибицарење. Али и ту ваљда постоји неки логичан рачун.

 

КРИВИ РАЧУН Луковић и њему слични нису гадљиви на било ког газду од кога имају неку корист, али коју корист они могу да донесу онима којима служе? Не мислим, при томе, на наше антисрпско окружење. Не само што је за лечење фрустрација тамошњих актера згодно када неки, макар по пореклу Срби, пљују Србију и српски народ, него су овдашње антисрпске сплачине врло употребљиве у хрватским, албанским и њима сличним медијима. Шта је за њих лепше и убедљивије него када речима Срба доказују да су Срби криви, покварени, прљави.

Међутим, када се ради о делу нашег естаблишмента коме у прилог наводно ради Луковић, ту су резултати деловања „Е новина“ нулти. Они који их прате, а то је уврх главе неколико стотина људи, неће гласати за Вучића. Штавише, сигурно га на основу његовог минулог рада и садашњег политичког приступа мрзе ништа мање од другог дела анти-Србије која га и даље отворено напада. Отуда, рационално се не може објаснити зашто властима треба слуга као што је Луковић. Једино ако се не ради о неким његовим волшебним везама у западним амбасадама, па је због њих битан, мада у то сумњам. Тамо ипак постоје солидни хигијенски стандарди и добро се зна колико вреде петоколонаши и где им је место.

 

ИРАЦИОНАЛНЕ ИГРЕ Уз све речено – посматрајући ствари из шире перспективе и не ограничавајући се само на илустративно, али небитно дно где је Луковић, а којим смо се до сада бавили – како да поверујемо да је Србија спремна да крене путем легитимног и легалног обрачуна са западном петом колоном, о чему се на овај или онај начин већ неко време прича, ако је много оних, који јој у идеолошком погледу припадају, недодирљиво на државним јаслама или у националним институцијама (па и на њиховом челу)? И подобни су зато што верно служе!

Стигли смо до ирационалности у функционисању наших владајућих структура. Њих и те како има, али све што не штима, не треба њима тумачити. Могуће је, примера ради, да је неко из бахатости или плиткоумности наложио да Фајгељ буде ухапшен, али може бити и да се ради и о томе да неко из система подрива премијера и његову позицију. Јер оно што је учињено са Фајгељом, никакву корист неће донети Вучићу, а штету сигурно хоће. За многе који, са националних позиција, макар за део његове политике налазе разумевање или оправдање, такви потези су више него разочаравајући. Прогањање српског родољуба у околностима када се награђују петоколонаши, дупло боли. С друге стране, и они који имају опречне ставове од Фајгељових, те их не погађа што је због њих изложен репресији, добро ће се замислити да ли ће због нечега доћи ред и на њих ако у Србији поново почне да царује вербални деликт.

 

ШТЕТОЧИНСКА ОДБРАНА Како је један познати западни стратег приметио, евроатлантски центри моћи – директно или преко својих људи инфилтрираних у државни апарат или политички врх појединих периферних земаља – често озбиљније делују против оних које хвале, него против оних које отворено маркирају као непријатеље. Неоколонијалне перверзије су бескрајне. У светлу тога, ако сам не стоји иза накарадне одлуке да Фајгељ буде ухапшен, а желим да верујем да за њу није ни знао (у противном Србија стварно тоне у дубине ауторитаризма), српски премијер би ваљало да се запита ко му је подметнуо кукавичије јаје у вези са поменутим, али и неким другим случајевима. Ако му противници још мало тога могу, лажни и злонамерни или пак лојални а врло ограничени браниоци и те како су у стању да поткопају његову позицију!

На крају још нешто, што превазилази улогу пратиоца а захтева одлуку на врху. Прво, много се последњих дана прича о ударима које Запад спрема против врха Владе и потреби да се – разуме се онако како се то ради у демократским и правним државама  (против другачијег поступања сам ма о коме да се ради) – удари на овдашњу НАТО пету колону. То има смисла само ако се уради целовито, без поделе на петоколонаше који служе и власти, па су самим тим добри, и оне који су искључиво у функцији странаца, тј. за њихов рачун усмерени против власти. Када се ради о петој колони, ту је пре свега битно да ли неко ради против државе и нације, а не колико је спреман да се додворава властима. Последње не може да буде фактор амнестије за гажење националних интереса.

Друго, да би раскид са петом колоном у власти и ван ње био дубински утемељен, он мора да буде усаглашен са геополитичким променама. Не може нам Столтенберг у Београду причати о стратешком партнерству са НАТО, а да поверујемо да Србија уистину иде путем националне еманципације. Ње нема без озбиљног окретања Русији и Кини, и раскида са бесмисленом политиком давања приоритета ЕУ интеграцијама! Без испуњавања поменутих геополитичких услова прича о борби са западним аждајама у Србији је фарса!

[/restrictedarea]