Перманентни Мајдан

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Опозициони блок показао је на украјинским локалним изборима још боље резултате него прошле године, и сада се види да владајуће прозападне партије губе подршку, док опозиционе проруске снаге расту

На први поглед локални избори у Украјини, одржани 25. октобра, нису донели ништа ново. Петро Порошенко, Арсениј Јацењук, Виталиј Кличко, Игор Коломојски – лидери Мајдана и њихове партије, коалиције, групе грађана и финансијера – задржали су водеће позиције у свим већим срединама, укључујући и престоницу Кијев. Међутим, ако се новонастала ситуација детаљније сагледа, може се приметити неколико крупних промена, које би могле да представљају нове озбиљне пукотине на украјинском НАТО пароброду.

„ДЕМОКРАТИЈИ“ ОДЗВОНИЛО Први фактор је веома ниска излазност, далеко испод 50 одсто. Упркос огромном броју партија и кандидата, што би ваљда водило великој излазности чак и када би се за њих изјаснили само чланови породице и шире фамилије, на биралиште је дошло од 56 одсто гласача у западној Тернопољској области, до 31 у Доњецкој (односно њеном остатку који је још увек под контролом Кијева). Укупно, на нивоу целе Украјине, излазност је добацила једва 46 одсто, а у самом Кијеву то је био 41 проценат. Права пометња настаје ако се зна да је неважећих, то јест оштећених, прежврљаних и дописаних листића било између 10 и 15 одсто. А то значи да су Украјинци масовно гласали „против свих“, и сведочи да је „украјинској демократији“ одзвонило, јер реално једва да је гласао сваки трећи грађанин.

Друго, немогуће је сакрити константан и значајан успон Опозиционог блока, око кога су окупљени махом присталице и функционери некадашње Партије региона бившег председника Виктора Јануковича. Њихов раст на истоку земље, у областима које су и даље под контролом Кијева, више се не може сакрити. Неће проћи много и ова коалиција ће вратити некадашње јануковичеве позиције, а можда и више од тога. После сумираних резултата, проруски Опозициони блок води у шест јужних и источних области Украјине: Доњецкој, Дњепропетровској, Запорошкој, Луганској, Николајевској и Одеској. Друго место је заузео у Харковској и Херсонској области. Солидан резултат кандидати Опозиционог блока остварили су у Закарпатској, Кијевској, Сумској, Черниговској, Черновицкој и Виницкој области, где су освојили депутатска места у обласним парламентима. Према добијеним резултатима јасно се могу исцртати границе Новорусије, где проруска опозиција поново доминира.

[restrictedarea]

У земљи која је за само годину и по дана прошла кроз револуцију, државни преврат, грађански рат, банкротство и „демократску диктатуру“, и где је све што се тиче Опозиционог блока и њихових лидера проказано, осуђено или на други начин елиминисано – овакви резултати представљају огроман напредак. Али и не мању главобољу за кијевске властодршце и њихове иностране „пријатеље“. С обзиром на то да су ово били локални, такозвани „међуизбори“, на којима партије проверавају снагу уочи већих изборних окршаја, а и на то да је Опозициони блок показао још боље резултате у поређењу са парламентарним изборима пре годину дана, јасно се виде два међусобно повезана тренда: док „мајданске“ прозападне партије губе подршку гласача, опозиционе проруске добијају све више симпатија.

Ово мало кога може да зачуди ако се зна да су „демократе и европејци“, све заклињући се у Украјину и испијајући француски шампањац за њено здравље и успех, буквално уништили земљу која је крајем 2013. године била у веома пристојном стању – поготово када се то стање упореди са данашњим. Напредак и резултат Опозиционог блока у таквим условима само доказује да би њихова реална снага била неупоредиво већа у нешто промењеним околностима. А те околности ће веома брзо наступити, имајући у виду да се бројни украјински грађани налазе на ивици глади. Руска рука спаса са истока и даље је испружена и могле би је дохватити политичке снаге које желе искрено да сарађују и да се одрекну ратних и НАТО авантура. Преломни дани тек долазе.

 

РИВАЛСТВО И НЕПРИЈАТЕЉСТВА Било је и забавних момената на протеклим локалним изборима. Кандидат Блока Петра Порошенка освојио је стопостотну већину на једном изборном месту: у Психијатријској болници бр. 1, у западноукрајинском Ивано-Франковску, то јест на гласачком месту број 260959. Штићеници ове озбиљне установе, на трајном боравку у граду познатом по стваралачки надахнутим споменицима нацисти Степану Бандери и кокошјем јајету, више него позитивно су оценили Порошенков политички шарм и визионарске идеје из програма његових кандидата.

Али у том истом Ивано-Франковску, на суседном изборном месту бр. 260957, овог пута у Кардиолошком диспанзеру, такође стопроцентну подршку добила је партија „Укроп“. Реч је о странци Порошенковог најљућег непријатеља Игора Коломојског, доскорашњег губернатора Дњепропетровске области. Ипак, разлоге за овакве изливе политичког одушевљења у болницама у којима често нема ни основних препарата и материјала, пре треба тражити у партијској опредељености њихових управника, него у помисли да су Украјинци потпуно полудели или постали „мека срца“ према онима који их скоро две године систематски уништавају.

Непријатељство Порошенка и Коломојског трећи је важан елемент протеклих избора. Оно ескалира до ивице пуцања, још од марта ове године, када је Коломојски морао да се повуче са губернаторске позиције – после личне интервенције Џефрија Пајета, америчког амбасадора и најмоћнијег човека Украјине. После разговора на канабету „друга Џефа“, Коломојски се покајао, али се у себи заклео да ће кад-тад елиминисати Порошенка. Коломојски је заправо међу најважнијим политичким агенсима који омогућава стање „перманентног Мајдана“ у Украјини, као најбољег погонског горива за све лудорије Кијева. Тако Порошенко не сме ни милиметар да скрене са америчког пута, или ће Коломојски добити одрешене руке.

Своју мржњу Порошенко је потврдио хапшењем Генадија Корбана, кандидата за градоначелника Кијева испред партије „Укроп“ Коломојског. Порошенко је Корбана ухапсио шест дана после избора, под бројним оптужбама, укључујући и ону да ствара „приватну армију“. Али потуно су јасне бар две ствари. Прво, не ствара Корбан армију већ то може само Коломојски кога Порошенко не сме да ухапси. И друго, зашто Корбана нису покупили раније, ако су многи домаћи и страни медији писали још пре скоро годину дана о приватној армији Коломојског, коју овај није ни скривао? Очито је да се Порошенко боји новог Мајдана, којим му Коломојски периодично прети преко својих пулена из екстремистичког Десног сектора. Са друге стране, Порошенко тражи подршку од људи блиских бившем председнику Јануковичу, а Коломојски окупља око себе људе његовог кова – гасног магната Дмитрија Фирташа и некадањег „краља Доњецка“ Рината Ахметова.

 

ДИПЛОМАТСКА ЗБРКЕ И ОНЕ ДРУГЕ Човек који је освојио све гласове на психијатријској клиници, објавио је на свом званичном Твитер налогу „сензационалну вест“: председник Летоније Рајмондс Вејонис подржава визну либерализацију ЕУ са Украјином од 1. јануара 2016. године! Међутим, убрзо је радосна вест обрисана са Порошенковог налога. „Није било говора о безвизном режиму између Летоније и Украјине током сусрета шефова држава. Разговор се тицао слободне трговине између Украјине и земаља Европе. Изјављивати о безвизном режиму сувише је храбро“, појаснио је дипломатску збрку портпарол председника Летоније Густс Кикустс. Чак је и мала Летонија – као чланица ЕУ то и не може самостално да учини – одбила да укине визе за Кијев. Али зато све земље ЕУ једва чекају да преплаве Украјину својом робом и угуше оно мало преостале домаће производње.

Порошенко се ни ту не зауставља. Пошто је успешно решио све домаће проблеме и укинуо европске визе потезом пера, сада прелази на спасавање суседних земаља. Председник је потписао указ о формирању „Центра за истраживање проблема Руске Федерације“. „Забрињавајући унутрашњи процеси унутар руског друштва, последице деловања РФ на међународној арени које изазивају дубоку забринутост целог цивилизованог света, перспективе и прогнозе економског развоја Русије, путеви садејства демократским тенденцијама у земљи – то су питања која захтевају детаљну професионалну анализу“, објаснио је заменик шефа председничке администрације Константин Јелисејев.

Нема предаха за Порошенка, пред њим је још низ клиника које треба освојити бриљантним идејама – у име целог цивилизованог света. Само још треба да објасни како је његов премијер Јацењук успео да за мање од две године „заради своју прву милијарду долара“, о чему брује руски и украјински медији, и да ли то захтева „детаљну професионалну анализу“. Жеља да цела Украјина личи на специјалну болницу где је он управник који лечи електрошоковима, може бити донекле разумљива. Поготово ако знамо да ова огромна и ресурсима пребогата земља више нема новца ни руски гас да исплати, него мора да моли Берлин за 500 милиона евра помоћи. Али ове жеље могу да се сударе са реалношћу већ на пролеће, када су могући ванредни парламентарни избори. Наравно, ако Кијев не „озелени“ и пре тога.

[/restrictedarea]