Балканска трка у наоружавању
После одлуке Хрватске да од САД затражи испоруке новог оружја за своје оружане снаге, сасвим логичан, али неочекиван корак Србије био је да исту ствар тражи од Русије. Овим је започета својеврсна трка у наоружавању у региону чији је резултат још нејасан, али је сигурно да ће имати озбиљног утицаја на ситуацију и односе на Балкану
Демократија је када два вука и једно јагње гласају о томе шта ће бити за ручак, а слобода је када добро наоружано јагње оспорава исход гласања“, рекао је један од оснивача САД Бенџамин Френклин. У данашњем демократском свету Србија се, јасно је, за своју слободу може изборити само ако је добро наоружана и само тако може оспорити исход гласања о својој судбини у бројним међународним аренама. О овоме се у Србији већ дуго није размишљало. Напротив, уместо наоружавања и оспособљавања војске да заштити суверенитет, интегритет и интересе државе Србије, ишло се на разоружавање и онеспособљавање под паролом реформи одбрамбеног сектора, евроатлантских интеграција и одустајања од „политике рата“. Недавна дешавања, од рата у Сирији до покушаја опсежних терористичких напада у Макдонији, јасно су, међутим, показала да мирнодопска политика мора имати оружану подршку у смислу латинске изреке „ако желиш мир, спремај се за рат“. Последњи знак за узбуну српским властима стигао је из суседне Хрватске која је најавила набавку значајније количине наоружања из САД које, с обзиром на геополитичку ситуацију, може бити употребљено само против Србије.
Због свега овога је један од најважнијих, најзанимљивијих, али и најмистериознијих сегмената посете велике српске делегације предвођене премијером Александром Вучићем Москви, био управо куповина оружја и потписивање уговора вредних, како је речено, око пет милијарди долара. И Москва и Београд су на ту тему остали више него тајновити, па се може само нагађати о томе шта би могао бити предмет ових споразума, али је јасно да је ствар озбиљна. О коликој озбиљности се ради указује прокремаљски руски дневник Взгљад, наводећи да уговор „укључује готово комплетно опремање Војске Србије по руским стандардима“. На основу овога и делова информација које су раније биле познате јавности о намерама и потребама Војске Србије може се склопити мозаик и претпоставити шта би то Србија могла да купи, или чак добије, од Русије.
[restrictedarea]СПИСАК ЗА КУПОВИНУ Најслабија тачка Војске Србије још од пре НАТО агресије 1999. јесу Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана. Могло би се рећи чак да Ратно ваздухопловство Војске Србије с разлогом између 2004. и 2015. није имало префикс „ратно“. Сада се, међутим, ствари мењају. Тренутно само на симболичном нивоу враћањем изгубљеног префикса и обновом зграде Команде РВ и ПВО у Земуну разорене током НАТО бомбардовања и запуштене пуних петнаест година. Обнова би, по свему судећи, ускоро могла да постане и врло конкретна. Војска Србије тренутно располаже са четири авиона МиГ-29 (три једноседа МиГ-29Б и један двосед МиГ-29УБ; три авиона су ремонтована у периоду 2008–2010, али један једносед већ пет година није активан) и тридесетак застарелих авиона МиГ-21, од којих су активна само три – један једносед МиГ-21 бис и два двоседа МиГ-21 УМ. Премијер Александар Вучић је још маја 2013, док је био на функцији првог потпредседника владе и министра одбране, најавио да ће Војска Србије купити неодређени број („у зависности од аранжмана“) борбених авиона МиГ-29 М2. Начелник Генералштаба Љубиша Диковић тада је потврдио да војска намерава да купи шест оваквих авиона. Тада поменут број авиона указује да се ради само о „првој фази“ куповине, јер је за комплетирање ескадриле потребно још најмање шест ваздухоплова. За разлику од 2013, када се размишљало о куповини, сада постоји могућност и да Русија Србији поклони одређени број авиона МиГ-29 М2 које планира да до краја године повуче из свог наоружања и замени их модернијим сухојима.
Вучић је на конференцији за новинаре поменуо и да се размишља о набавци борбених хеликоптера. Ово је својеврсно изненађење, јер борбени хеликоптери до сада нису спомињани у званичним и незваничним плановима набавки технике и може се претпоставити да се ради о некој врсти одговора на хрватску набавку 16 америчких хеликоптера „Бел ОХ-58 кајова вориор“. Ови хеликоптери могу имати тек ограничену борбену употребу и основна функција им је осматрање и извиђање. У рангу су хеликоптера „газела“ који су у саставу ЈНА од средине осамдесетих година, а Војска Србије данас има њих четрдесетак. Што се тиче набавке борбених хеликоптера из Русије, с обзиром на то да би, као што је случај с авионима, Србија тешко имала средстава за куповину најмодернијих летелица попут Ми-28, Ми-35 или Ка-52, највероватније би се радило о куповини или донацији старијег модела, светски познатог десантно-јуришног хеликоптера Ми-24.
Ми-24
Ми-24 је борбени јуришни хеликоптер, са секундарном наменом мањег транспорта. Производи се од 1971. године и други је хеликоптер те намене у свету (после америчког АХ-1 Кобра). Руски пилоти су га назвали „летећи тенк“.
Опште карактеристике
Посада: 2 до 3 – пилот, официр за оружане системе и опционално технички инжењер
Носивост: 8 војника или 4 носила за рањенике или 2.400 килограма терета на спољним носачима
Дужина: 17,5 м
Пречник ротора: 17,3 м
Висина: 6,5 м
Погон: две турбине Исотов ТВ3-117 снаге по 1.600 кW (2.200 кс)
Максимална брзина: 335 км/х
Долет: 450 км
Плафон лета: 4,900 м
Наоружање
Топови уграђени у структуру
Покретни топ Јакушев-Борзов Јак-Б калибра 12,7 мм (на већини верзија)
Митраљези ПКБ монтирани на прозоре путничког дела хеликоптера
Спољни носачи
Укупна носивост спољашњих носача је 1.500 кг
Унутрашњи носачи носе до 500 кг
Спољашњи носачи носе до 250 кг
Носачи на крајевима крила могу да понесу противоклопну ракету АТ-2 или 9М14 маљутку
Бомбе
Бомбе ЗАБ, ФАБ, РБК, ОДАБ итд.
МДБ-4 вишеструки носач са четири бомбе ФАБ-100
КГМУ2В распршивач мина
Поред јачања ратног ваздухопловства, Војска Србије одавно је свесна и неопходности јачања својих противваздушних система. Потврђујући Вучићеве наводе о намери да се купе руски авиони маја 2013, генерал Диковић отишао је корак даље и рекао да „не треба причати само о авионима“, него да постоје „разговори и о набавци система противваздушне одбране“ који би „решили питање контроле ваздушног простора за неколико наредних деценија“. Искуство из 1999. године показало је да су садашњи системи којима располаже Војска Србије, куб-М и нева-М, недовољни за заштиту нашег ваздушног простора. И у овом домену може се лако претпоставити за какву куповину би Војска Србије могла бити заинтересована. Да би „питање контроле ваздушног простора“ било решено, потребна су три прстена одбране – дугог, средњег и кратког домета. Одбрамбени систем дугог домета који би у потпуности задовољио потребе Србије сада је већ легендарни стратешки ракетни систем С-300. Више војних стручњака указало је да би овај систем врло вероватно могао бити предмет споразума Београда и Москве, а слично индиректно указује и поменути дневник Взгљад који је, коментаришући Вучићеву посету Русији, навео да су потписани споразуми „толико сензационални“ да се могу упоредити само са испорукама ракетних система С-300 Ирану. Шта би могло бити сензационалније од испоруке једног од најубојитијих ракетних система Ирану, једном од највећих непријатеља САД? У најмању руку испорука истог, или бољег система Србији? Други прстен нове српске ПВО највероватније би могао чинити ракетни систем средњег домета бук, генерацијски наследник система куб који ми већ поседујемо. Трећа компонента по логици ствари био би систем кратког и средњег домета панцир С1, чије су многе карактеристике, попут могућности отварања ватре у покрету, избегавања и уништавања антирадарских ракета, гађања мета на висини од 15.000 метара, осмишљене управо на основу искуства стеченог током борбе Војске Југославије против НАТО авијације 1999. године.
Ракетни системи могли би бити употпуњени набавком покретног тродимензионалног радара ниске фреквенције противник ГЕ 59Н6-Е који на удаљености од 600 километара и висини од 200 километара може да одреди раздаљину, правац и висину непријатељских авиона, укључујући и такозване „невидљиве“ авионе, крстарећих ракета, па и сателита.
МОГУЋНОСТ САРАДЊЕ Од планиране куповине наоружања још је, можда, важнија чињеница да су Београд и Москва постигли значајне споразуме о будућој сарадњи у наменској индустрији. Ни о овом делу споразума нису изнети званични детаљи, али је назначено да би се пре свега могло радити о ремонту руских хеликоптера у Србији, али и о куповини и заједничком развоју делова за оружје које производи српска наменска индустрија. Ту се пре свега ради о опремању нове генерације српских вишенаменских борбених возила лазар-2 руским аутоматским топовима 2А42 калибра 30 милиметара, који се уграђују и у најновије руско борбено возило Т-15 армата. Овај топ има два начина аутоматске паљбе који му омогућава да испаљује или између 200-300 граната у минуту или 550-800 граната у минуту. Ефективан домет против оклопљених мета је 1.500 метара, док се „меке“ мете могу уништавати и на удаљености од 4.000 метара.
Планира се, такође, да у будућности српске хаубице нора Б-52 калибра 155 милиметара, уместо на камионе ФАП-2632 буду монтиране на руске камионе камаз, највероватније модел КамАЗ-6350 8X8, који се у Русији користи као платформа за бројне самоходне оружане системе, укључујући и панцир С1 и хаубицу семсер калибра 122 милиметра. Нора би могла бити побољшана и куповином граната 30Ф39 краснопољ. Ради се о пројектилима калибра 152 или 155 милиметара који се испаљују из топа са полуаутоматским ласерским навођењем намењеним најпре елиминисању малих копнених мета као што су тенкови које може уништавати и ако се крећу брзином до 36 километара на час на удаљености до 20 километара.
Bell OH-58D Kiowa
Bell OH-58 Kiowa је лаки хеликоптер намењен превасходно за осматрање и извиђање са могућношћу пружања директне ватрене подршке копненим трупама. У употреби је од 1969. године.
Опште карактеристике
Посада: 2 пилота
Дужина: 12,85 м
Пречник ротора: 10,7 м
Висина: 3,9 м
Погон: једна турбина ролс-ројс Т703-АД-700А снаге 485 кW (650 кс)
Максимална брзина: 240 км/х
Долет: 556 км
Плафон лета: 4,575 м
Наоружање
Спољни носачи
Митраљез М3П калибра 12,7 мм, или
Бацач ракета ЛАУ-68 са седам ракета хидра 70, или
Две ракете АГМ-114 хелфајер
НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО Куповином краснопоља анулирала би се предност коју би Хрватска добила уколико би јој САД испоручиле 16 вишецевних ракетних бацача М-270 и, како је наведено, „балистичке ракете домета 300 километара“. Највероватније се ради о тактичким ракетама кратког домета МГМ-140, које се испаљују управо са модификоване верзије М-270. То је оружани систем који су САД 2012. повукле из употребе, а састоји се од шасије оклопног борбеног возила бредли и лансирне рампе М269 са 12 цеви калибра 227 милиметара. М-270 је, у ствари, пандан југословенском вишецевном ракетном бацачу великог калибра оркан М-87 развијаног од 1980. године у сарадњи с Ираком. До распада СФРЈ за домаће потребе произведено је осам лансера од којих се већина налази у саставу Војске Србије, док је један остао у Републици Српској Крајини и из њега је августа 1995. године, у време операције Олуја гађан Загреб. Иако се ради о оружју убојитом против живе силе на фронту, чињеница да Хрватска набавља „балистичке ракете“ не би требало да на стратешком нивоу претерано забрине Србију. Да је то тако, показује чињеница да ВРСК 1995. године није остварила никакав стратешки ефекат нападом на Загреб. Поред тога, да би био постигнут озбиљнији ефекат, Хрватска би морала да набави значајнији број ракета МГМ-140 које, како показује финска куповина 70 комада, коштају око два милиона долара по примерку.
Иако је Хрватска у последњих четврт века у војску и наоружање улагала знатно више него Србија, уколико се садашња „трка у наоружавању“ буде одвијала по овим предвиђањима, резултат неће бити промена равнотеже снага у региону, него враћање Србије на место које је имала и које заслужује.
[/restrictedarea]
Имали смо пасмо РАСКРЧМИЛИ пијанством ДОСОВСКИМ. Војска и техника нествара се кампањом.
Питање свих питања колико је Вучић искрено одан сарадњи са Русијом. Хрвати и сви около нису нам пријатељи укључујући МОНТЕ НЕКРИНЕ.
Ono sto je za Amere matoro je high tech za ono sto je staro za Ruse i sto cemo mi eventualno dobiti. Raskantane migove29 i mi24