Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić
Kako su (i) izbeglice uspele da posvađaju Mađarsku i Sjedinjene Američke Države
Glasovima vladine većine (Fides – KDNP) i opozicionih Jobika i stranke „Politika može da bude nešto drugo“ (LMP), parlament Mađarske je 4. novembra odbacio uvođenje sistema kvota za raspodelu migranata. Za odluku po kojoj Evropski parlament nema pravni osnov za uvođenje tog sistema (kako su u obrazloženju istakli) glasao je 141 poslanik, dok je 27 delegata Mađarske socijalističke partije (MSP) bilo protiv, a jedan poslanik Demokratske koalicije (DK) Ferenca Đurčanja – uzdržan. Dan kasnije, vlada desno-konzervativnog premijera Viktora Orbana (čija je popularnost zbog nacionalnog konsenzusa oko imigrantskog pitanja i podizanja bodljikavih ograda na granicama sa Srbijom i Hrvatskom u oktobru porasla sa 48 na 62 odsto!) odlučila je da, zbog potencijalne opasnosti od novog talasa bliskoistočnih, azijskih i afričkih izbeglica, i dalje zadrži vanredno stanje (uz primenu svih kriznih mera) u četiri županije na jugu Mađarske: u Čongradskoj (sedište je Segedin), Bačko-Kiškunskoj (Kečkemet), Baranjskoj (Pečuj) i Šomođskoj županiji (regionalni centar je Kapošvar).
[restrictedarea]KRITIKE IZ SAD „Netolerantnu retoriku o izbeglicama, kao i jednostrane vanredne mere i nedemokratske institucionalne odluke protiv njih, možemo jedino da proteramo u gomilu prašine, gde i pripadaju“, vrlo oštrim rečima prokomentarisala je rešenja mađarske vlade i Orbanovog kabineta ambasadorka SAD u Budimpešti Kolin Bel. Belovu je Vašington pre toga pozvao na hitne konsultacije, a pomoćnica državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland tom prilikom je od nje zatražila znatno „tvrđi“ pristup politici zvanične Budimpešte, što je Belova i obećala.
Već na prvoj pres-konferenciji po povratku iz Vašingtona, Kolin Bel je ponovila da se Orbanov kabinet zbog kršenja medijskih sloboda, antievropske reforme sudskog sistema, protivzakonite centralizacije vlasti i slamanja nevladinih organizacija – već pet godina zaredom (od kada je od 2010. godine Orban drugi put osvojio vlast) nalazi pod stalnom „unakrsnom vatrom“ EU i SAD. Poseban naglasak Kolin Bel je Budimpešti još stavila na vrlo „ozbiljan problem“ korupcije. Kolova je kao primere za svoju tvrdnju navela – tajnovitost koja okružuje sporazum Mađarske sa Rusijom o izgradnji dva nova bloka (tri i četiri) u nuklearnoj elektrani „Paks“ i nedovoljnu zakonsku transparentnost predstojeće privatizacije poljoprivrednog zemljišta u Mađarskoj.
„Povećanje centralizacije Fidesove moći stvorilo je uslove da mnoge velike odluke, koje će uticati na buduće generacije, a takvih odluka Viktora Orbana bilo je nekoliko do sada, ostanu zamagljene. Sjedinjene Države još jednom ga pozivaju na hitan prekid teške taktike koju vodi protiv (i na štetu) organizacija civilnog društva“, u pretećem tonu naglasila je ambasadorka Bel, dodajući još, uz prethodnu kritiku njegovog odnosa kad su nevoljnici u pitanju, da je mađarski stav prema izbeglicama usred migracione krize u Evropi – sraman!
MAĐARSKI ODGOVOR Američkoj ambasadorki među prvima odgovorio je šef Orbanovog kabineta Janoš Lazar. „Mene, ne samo kao političara već i kao običnog glasača, veoma iritira kada neki diplomata dođe u Budimpeštu i nama Mađarima kaže kako treba da živimo i kako mađarski birači treba da glasaju da bi drugačije živeli“, istakao je Lazar, podvukavši da Mađarska kao država nije član SAD nego EU, da nije potčinjena Vašingtonu (i da ne želi to ni da bude!), i da diplomate koje Bela kuća pošalje u Budimpeštu treba već jednom da se na to naviknu, jer prošlo je pet godina od kada je stranka Fides na vlasti (i to dvotrećinskoj po drugi put).
Na kraju, Janoš Lazar je hrabro zaključio: „Nismo mi ti koji treba da proverimo stvarnost, već ambasada Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom na to da se direktno meša u unutrašnje stvari Mađarske i da ishitreno i pojednostavljeno presuđuje. Mi smo oni koji treba to da spreče.“
[/restrictedarea]