Избеглице без квота

Nuland i OrbanЗa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Како су (и) избеглице успеле да посвађају Мађарску и Сједињене Америчке Државе

Гласовима владине већине (Фидес – КДНП) и опозиционих Јобика и странке „Политика може да буде нешто друго“ (ЛМП), парламент Мађарске је 4. новембра одбацио увођење система квота за расподелу миграната. За одлуку по којој Европски парламент нема правни основ за увођење тог система (како су у образложењу истакли) гласао је 141 посланик, док је 27 делегата Мађарске социјалистичке партије (МСП) било против, а један посланик Демократске коалиције (ДК) Ференца Ђурчања – уздржан. Дан касније, влада десно-конзервативног премијера Виктора Орбана (чија је популарност због националног консензуса око имигрантског питања и подизања бодљикавих ограда на границама са Србијом и Хрватском у октобру порасла са 48 на 62 одсто!) одлучила је да, због потенцијалне опасности од новог таласа блискоисточних, азијских и афричких избеглица, и даље задржи ванредно стање (уз примену свих кризних мера) у четири жупаније на југу Мађарске: у Чонградској (седиште је Сегедин), Бачко-Кишкунској (Кечкемет), Барањској (Печуј) и Шомођској жупанији (регионални центар је Капошвар).

[restrictedarea]

КРИТИКЕ ИЗ САД „Нетолерантну реторику о избеглицама, као и једностране ванредне мере и недемократске институционалне одлуке против њих, можемо једино да протерамо у гомилу прашине, где и припадају“, врло оштрим речима прокоментарисала је решења мађарске владе и Орбановог кабинета амбасадорка САД у Будимпешти Колин Бел. Белову је Вашингтон пре тога позвао на хитне консултације, а помоћница државног секретара за Европу и Евроазију Викторија Нуланд том приликом је од ње затражила знатно „тврђи“ приступ политици званичне Будимпеште, што је Белова и обећала.

Већ на првој прес-конференцији по повратку из Вашингтона, Колин Бел је поновила да се Орбанов кабинет због кршења медијских слобода, антиевропске реформе судског система, противзаконите централизације власти и сламања невладиних организација – већ пет година заредом (од када је од 2010. године Орбан други пут освојио власт) налази под сталном „унакрсном ватром“ ЕУ и САД. Посебан нагласак Колин Бел је Будимпешти још ставила на врло „озбиљан проблем“ корупцијe. Колова је као примере за своју тврдњу навела – тајновитост која окружује споразум Мађарске са Русијом о изградњи два нова блока (три и четири) у нуклеарној електрани „Пакс“ и  недовољну законску транспарентност предстојеће приватизације пољопривредног земљишта у Мађарској.

„Повећање централизације Фидесове моћи створило је услове да многе велике одлуке, које ће утицати на будуће генерације, а таквих одлука Виктора Орбана било је неколико до сада, остану замагљене. Сједињене Државе још једном га позивају на хитан прекид тешке тактике коју води против (и на штету) организација цивилног друштва“, у претећем тону нагласила је амбасадорка Бел, додајући још, уз претходну критику његовог односа кад су невољници у питању, да је мађарски став према избеглицама усред миграционе кризе у Европи – сраман!

 

МАЂАРСКИ ОДГОВОР Америчкој амбасадорки међу првима одговорио је шеф Орбановог кабинета Јанош Лазар. „Мене, не само као политичара већ и као обичног гласача, веома иритира када неки дипломата дође у Будимпешту и нама Мађарима каже како треба да живимо и како мађарски бирачи треба да гласају да би другачије живели“, истакао је Лазар, подвукавши да Мађарска као држава није члан САД него ЕУ, да није потчињена Вашингтону (и да не жели то ни да буде!), и да дипломате које Бела кућа пошаље у Будимпешту треба већ једном да се на то навикну, јер прошло је пет година од када је странка Фидес на власти (и то двотрећинској по други пут).

На крају, Јанош Лазар је храбро закључио: „Нисмо ми ти који треба да проверимо стварност, већ амбасада Сједињених Америчких Држава, с обзиром на то да се директно меша у унутрашње ствари Мађарске и да исхитрено и поједностављено пресуђује. Ми смо они који треба то да спрече.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *