Београдска конференција за безбеднији свет

Приредио Никола Врзић

У Београду, престоници Србије, где се одржава данашња конференција, не можемо да се не сетимо да је Југославија постала прва жртва директног кршења Хелсиншког договора, наводи се у завршној изјави учесника скупа

У Београду је ове недеље, у уторак и среду, одржана Међународна научна конференција „Јалта–Потсдам–Хелсинки–Београд: у трагању за безбедним светским поретком“. Повод конференције било је обележавање трију важних међународних годишњица – 70 година од Конференције савезничких земаља на Јалти, 70 година од Конференције у Потсдаму и 40 година од усвајања Хелсиншког завршног документа из кога ће потом нићи Организација за сарадњу и безбедност у Европи (ОЕБС) којом ове године Србија и председава – али дискусије на конференцији биле су све само не пригодне и свечарске. Разговарало се, наиме, о актуелним питањима безбедности и (не)сарадње у свету испуњеном изазовима миру и страховима од новог рата. Турско обарање руског авиона изнад Сирије дискусију су учинили још актуелнијом.

Конференција је одржана под покровитељством председника Србије Томислава Николића, а у организацији Београдског форума за свет равноправних и две руске организације, Центра националне славе и Фонда Светог Андреја Првозваног.

На скупу су говорили председник и оснивач Светског друштвеног форума „Дијалог цивилизација“ Владимир Јакуњин, директор Одсека за паневропску сарадњу Министарства спољних послова Русије Андреј Келин, бивши државни секретар у Министарству одбране Немачке Вили Вимер, чувени канадски публициста Мишел Чосудовски, контраадмирал Елмар Шмелинг, белгијски новинар, писац и историчар Мишел Колон, министар спољних послова Србије Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорад Додик…, а скупу се, видео-излагањем, обратио и бивши председник Француске Валери Жискар д’Естен, који је због сахране бившег немачког канцелара Хелмута Шмита био спречен да допутује у Београд.

[restrictedarea]

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА УЧЕСНИКА СКУПА На крају скупа усвојена је завршна изјава, у којој се између осталог наводи:

Питања о безбедности и сарадњи у Европи и свету у целини традиционално представљају предмет међудржавних споразума и узајамног деловања земаља. Истовремено, уверени смо да у савременом добу у тој сфери није могућ квалитетан напредак и прогресивно кретање унапред без ослањања на мишљење јавности и без ангажовања друштвених иницијатива у развоју новог система безбедности и сарадње у Европи, заснованог на узајамном поштовању и поверењу.

Уверени смо да су терористички акти у Турској, експлозија руског авиона на небу над Синајским полуострвом и масовна убиства у Паризу, који су однели стотине живота, постали прави изазов за светску заједницу и показали да је неопходно тражити нове приступе, ојачати и ујединити напоре у координираној борби против међународног  тероризма и екстремизма као глобалне опасности за човечанство.

Конференције у Јалти и Потсдаму, као и потписивање Завршног акта Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, чије јубилеје читав свет обележава ове године, постали су најважнији догађаји савремене историје, који су у много чему поставили темеље савременог система безбедности у Европи и свету у целини. Систем је успешно функционисао у послератном периоду, и постао је важно наслеђе резултата Другог светског рата, а коштао је човечанство огромних жртава, које су претрпели народи током последњег светског сукоба.

Ипак, савремену етапу међународних односа у Европи и свету у целини карактеришу растуће опасности од оштрих сукоба, одсуство ефикасне праксе у обезбеђивању глобалне и регионалне безбедности и механизама за спречавање озбиљних потреса.

У данашње време свет се сукобљава са нарастајућим ризицима и претњама безбедности и стабилности. Посебну забринутост изазива чињеница да савремени систем међународних односа у Европи карактерише криза узајамног поверења.

Кршење основних принципа међународног права, укључујући и Повељу УН, Завршни акт из Хелсинкија, нажалост, постали су норма. У Београду, престоници Србије, где се одржава данашња конференција, не можемо да се не сетимо да је Југославија постала прва жртва директног кршења Хелсиншког договора. С тим у вези, позивамо све учеснике међународних односа да поштују међународно право и основне принципе међународних односа, да у доброј вери извршавају прихваћене обавезе и јачају ауторитет универзалних међународних организација.

С обзиром на место одржавања наше конференције, истичемо снажну потребу да подржимо мир и безбедност на Балкану као интегралном делу Европе и европског система безбедности, у том оквиру – посебно је актуелно питање поштовања Дејтонског споразума, Резолуције Савета безбедности 1244 (из 1999. године) и других међународно-правних докумената трајног карактера.

У Европи и у свету у целини приметан је нагли пораст екстремизма и тероризма. Уосталом, безбедност и стабилност у Европи неодвојива је од безбедности и стабилности у другим регионима света. Из тог разлога будућност европске стабилности може да се разматра и пројектује на прави начин само у контексту стабилности на Блиском истоку, Азији и Африци.

Посебно забрињава чињеница да пораст потенцијалних сукоба у Европи води ка још једној крајње опасној тенденцији – тенденцији уситњавања света, повлачења линија нових подела, између осталог, и на европском континенту. С тим у вези, морамо да констатујемо да ћемо актуелне проблеме безбедности и сарадње, полагањем темеља система узајамних односа на европском простору у XXI веку, морати да решавамо у контексту изражених социјално-економских проблема, миграционих процеса без преседана, пораста војне ескалације, поновног оживљавања блоковског начина размишљања. Безбедност није привилегија већ једнако право свих народа и држава. Зато наши напори треба да буду усмерени ка изградњи и унапређивању таквог система који ће гарантовати једнаку безбедност свима.

Уверени смо да у данашње време Европа мора да заузме правац изградње истински слободног простора, заснованог на поштовању међународног права и равноправности међу свим народима и државама, независно од величине њихове територије, броја становника, економске или војне снаге. Сматрамо да је најважнији услов за то поштовање и спровођење Повеље УН, принципа Завршног акта из Хелсинкија, Париске повеље, улоге УН, и посебне улоге Савета безбедности УН, без икаквих изузетака, самовоље или двоструких стандарда.

По нашем мишљењу у XXI веку сви народи и државе Европе треба да користе равноправне могућности у области безбедности, независно од њиховог чланства у војним, економским и регионалним организацијама. То означава потребу да се изгради заједнички безбедносни простор и достигне нови ниво интеракције и поверења међу земљама Европе.

Европу XXI века видимо као простор истинског партнерства, поштовања суверенитета и територијалног интегритета, на коме владају слобода избора унутрашњег развоја и спољне политике, без мешања у унутрашње послове, посебно у области безбедности, изборног процеса, уставног поретка, приватизације или људских права. Заступамо спречавање свих сукоба путем дијалога и искључиво политичким средствима, која би гарантовала поштовање законских интереса свих земаља.

Уверени смо да 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија представља добар повод за подношење отвореног јавног захтева да се ОЕБС-у врати улога главне опште европске организације у сфери безбедности.

По нашем мишљењу, ОЕБС има потенцијала да пружи значајан допринос у решавању миграционе кризе у Европи, превазилажењу рецидива блоковског размишљања, јачању поверења и пружање подршке изласку из кризе у области европске безбедности у целини.

Уверени смо у то да у XXI веку Европи предстоји компликован процес превазилажења противречности, (и) деескалације конфликтних потенцијала, решавања многих економских и социјалних проблема и последица отвореног кршења међународног права. Али уверени смо да уједињеним напорима можемо да створимо истински слободан простор, заснован на принципима безбедности и сарадње, без линија раздвајања и „гвоздених завеса“, што може постати пример за читав савремени свет.

[/restrictedarea]