Антимеморандум

са заштићеним географским пореклом: Made in England

SANUПише Бранислав Ристивојевић

Председник САНУ недавно је, својом познатом изјавом о КиМ, упутио апел јавности у Србији да дода цепанице на ломачу коју је он сам себи наложио. Као солидаран човек који жели да помогне другом (у невољи) помислио сам да је основни ред да се томе придружим овим текстом, односно да одговорим на поменути апел

Чини се да је на „Кустурицочекушу“, коју је Вучић наводно наместио енглеском амбасадору на прослави напредњачког партијског рођендана, овај крајње неенглески промптно одговорио трошећи најважније клијенте из арсенала оних који (делимично или потпуно) каријере, постављења, друштвена признања, награде, дечје стипендије, фондове, грантове, пројекте, извођења, изложбе или издања својих дела дугују опскурном и подземном утицају једне од најозбиљнијих обавештајних служби на свету.

ПРОБНИ БАЛОН ИЛИ… Откуд ова ерупција говора самомржње и како је до ње дошло? Већина мисли да је реч о некој врсти пробног балона за одвајање КиМ. Мени се чини да није. Прво пробни балони нису тако резолутни, одсечни, одређени и јасни: „Косово више није де факто ни де јуре у нашим рукама.“ Уз осврт на КиМ, уважени академик Владимир Костић нас је одмах поучио још једном резолутном реченицом, оценивши да када је о ЕУ реч за нас „друге алтернативе нема“. На крају се потпуно улупао још једном резолутном реченицом, која нас је обавестила да је савез са Русијом „вештачка алтернатива“. Пробни балони су „пробни“ управо зато што нешто испробавају. А проба, уважени читаоци, никад не изгледа као премијера. Ако је ово пробни балон, онда је питање како би изгледало да је којим случајем хтео да јасно и прецизно изнесе програм спољне политике Србије.

Било је ово премијерно извођење „представе“ и програма нове (за оне са јефтинијим картама) спољнополитичке оријентације Србије скројене од стране Енглеза. За оне који су само мало боље обавештени (они са скупљим картама) или за оне који прате шта се дешава то је већ јубиларно, ко-зна-које извођење исте представе (заборавне подсећам на резолуцију о Сребреници, УНЕСКО…). Енглези програм дакле хоће и желе сад, и како то њима одговара. Они ангажују мрежу своје клијентеле да нам програм изложе, образложе, убеде нас у непостојање алтернатива, одагнају сваку помисао на отпор, они хоће да нас обесхрабре и одврате од другачијег виђења.

Ако неко мисли да је овај став погрешан, нека само погледа колико се њих одједном, као случајно, јавило једнако резолутним и одрешитим ставом о будућности КиМ и тимe посведочило да „чим их видиш не знаш ко су“, односно не знаш чији су. То су људи који се нису тако изјашњавали о овим темама, нарочито не на овако резолутан начин. Пример: Душан Ковачевић када говори о ауто-путу између Приштине и Тиране. Једнако је категоричан и одсечан у реченици: „То је ауто-пут једне државе. Тачка.“ Ни он, као ни на тихој ватри фино поруменели председник САНУ, не оставља никакву могућност за алтернативу, никакво друго решење, убија сваку наду и вољу за отпор. Како је могуће да тако признат и угледан писац (такође академик), и баш сад у јеку скандала који је председник САНУ изазвао, да скоро сличну изјаву и скоро у длаку истим беспоговорним тоном који не трпи приговор и опирање? Ово наговештава да су изјаве састављане на истом месту, од истог пера и истог писца. Не треба сумњати да ће уважени читаоци погодити да није у питању Шекспир него неки други Енглез. Следећи пример је Вук Драшковић за кога је став председника САНУ „необорива истина“, трећи фосилни остатак српске политике Драгољуб Мићуновић за кога КиМ у Уставу није „стварност“, затим булумента чија имена нису вредна посебног помена, потписници су писма подршке Костићу у којем се наводно залажу за његову слободу говора. Е ту се долази до кључне замене теза.

СЛОБОДА ГОВОРА И ОДГОВОРНОСТ Нема ово никакве везе са слободом говора. Па ко ју је Костићу ускратио? Ко му је рекао да не сме да говори то што говори? Нико. Није овде у питању слобода говора већ одговорност за изговорену реч. Нека у Србији говори ко шта хоће, али нека одговара за изговорену реч. Нико од Костићевих критичара није тражио да се он ућутка него да поднесе рачун за изговорено. Да ли га је САНУ овластила да дâ ову изјаву? Није. Да ли је подржао или одржао јавну расправу (дијалог) у САНУ о овој теми пре него што је дао изјаву? Није. Прво је дао изјаву, а када је изазвао скандал, онда се сетио да са „апсолутним миром“ сачека шта ће САНУ о томе рећи. Па што се тога одмах није сетио? И са апсолутним миром сачекао да се САНУ изјасни, па ако то буде став Академије да онда са пуним легитимитетом изнесе изјаву. Овако, злоупотребио је положај и институцију. И за то треба да одговара, а не за изговорену реч. Садржај, тајминг и тон изјаве сугеришу њено заштићено географско порекло доказаних српских непријатеља: made in England.

Не каже узалуд народна изрека: „Није мајка карала Мују што се коцкао, него што се вадио.“ Друга Костићева изјава дата РТС-у га је дефинитивно уништила. У њој он заправо показује да је схватио како су га Енглези злоупотребили исто онако како је он злоупотребио Академију. Релативизује изговорено, вади се, оправдава, негира везу изјаве са Академијом, позива на патриотизам, ратни стаж на КиМ, чак и синовљев ратни стаж (ово је врхунац понижења), сматра да је имао обавезу да „каже шта је истина“ итд. Ко би рекао? Како се само није сетио да у предизборни програм када се кандидовао за председника САНУ стави обавезу да каже шта је истина? Како се није сетио док је „ратовао“ на КиМ да каже шта је истина? На самом крају интервјуа завршни ударац јединственог и незабележеног феномена – самоеутаназије: њега интересује само шта „породица мисли и десетак пријатеља … остало ме не интересује“. Заиста величанствен завршетак једне академичке (не академске, остаће лекар, кажу да је добар) каријере.

Иако Србију не интересује шта он приватно мисли, „осетио“ је потребу да јој то саопшти, и да би обезбедио публику, злоупотребио је положај председника САНУ како би порука дошла до свих њених грађана. Сад кад су му грађани саопштили шта највећи део њих о томе мисли и да га због тога презиру, сетио се да га то мишљење не интересује, интересује га само мишљење породице и пријатеља. Врло занимљиво. Па како се није сетио да само породици и пријатељима саопшти своје мисли? Кад га већ само њихово мишљење интересује. Значи када уваженом академику треба слобода говора, онда он може да је искористи у пуном обиму и да urbi et orbi саопшти оно што нико не жели да чује, али када грађани Србије њему желе да саопште оно што он не жели да чује, онда њему за Србију „пуца прслук“. Е у том случају треба рећи, дакако, у име свих који га као некарактерног човека презиру: и Србији „пуца прслук“ за мишљење будућег подносиоца неопозиве оставке на место председника САНУ.

Од једне небитне академичке судбине далеко је занимљивије питање зашто су Енглези злоупотребили баш председника САНУ за ову прљаву работу, недостојну карактерног човека? Одговор на то нуди Сун Цу, легендарни кинески војсковођа, стратег и филозоф, коме се приписује мисао да се „Непријатељ најбоље коље његовим ножем“. Пошто је САНУ донела фамозни Меморандум коме се на хашком стратишту и од стране његових другосрбијанских џелата приписује митско својство великосрпског програма прогона свих не-Срба са простора бивше Југославије, онда ће се најбоље понизити тај исти меморандум и та иста митска политика ако се његово поништење наложи управо институцији која га је донела – САНУ. Нису ли истом логиком управо бивши радикали, највећи заговорници великосрпске политике и програма Велике Србије, одабрани од стране Енглеза за најспорније послове у новијој српској историји, предају КиМ и „пуштање низ воду“ Републике Српске?

НЕМА НАЗАД, НЕМА ВРЕМЕПЛОВА Тако се некарактерни академик нашао на правом месту у погрешно време. Прихватио је да га као енглеског клијента изгурају на место председника САНУ, не схватајући да постоји само једна ствар гора од тога да буде енглески и амерички непријатељ: а то је да им буде пријатељ. И сада кад је ђаво дошао по своје, „каје се што је дошао на чело Академије“. Наравно да се каје. Није човек знао шта ће морати заузврат да уради. Сад кад зна, сад би назад. Нема назад. Нема времеплова. Сада напред, у неопозиву оставку. И што је још срамније, сад се сетио да његов случај треба да буде почетак „дијалога“. Па како се није сетио пре него што је дао изјаву да организује дијалог о косовској политици, нпр. у САНУ? Него кад су га Енглези потрошили, сад се вади, ни мање ни више, него дијалогом. Оно што је нама свима, српској јавности, ускратио, а то је дијалог, сада од нас то тражи. И оно што је свима нама тражио, а то је одговорност, сад избегава.

Ускративши нам дијалог сопственим монологом, све нас је прогласио одговорним за, наводно, погрешну српску политику према КиМ. Сада, кад Србија неће да полемише с њим, него тражи његову одговорност, сад се прави… Енглез.

Аутор је професор Правног факултета у Новом Саду

3 коментара

  1. Срамота је шта ради и како се понаша управа САНУ, ту седе окоштале фигуре које мрсе конце деценијама?!
    Наш Србски језик је и даље скрајнут, Ћирилица се и даље маргинализује и напада,…. и шта би са законом да је службени језик Ћирилица и у вези олакшица за издања на Ћирилици јер је опрема сложениа, виши су трошкови због западне апаратуре? И даље се ламентира над вишедецијским рфомрмама Вука караџића и копитара, обрани се и даље сропскохрватски језик, правопис и граматика, …као да Србски језик није постоја пре Вука караџића и југославије??? А данас још не постоји, так да немамо ни катедру за Србистику, а о Србском језику брину италијанисти, англисти….

    Пре пар година је за Печат дао интервју Часлав Оцић који је недавно изабран за Академика САНУ из области економских наука, тада је за Печат дао изјаву о јадима у САНУ око оснивања Института Економских наука,који је касније поништен од стране неких академика и тајкунских института…

    Честитака г. Оцићу! ….
    Нека “Кривак ” победи( члан је тог Удружења,~ жилава сорта кукуруза који опстаје и на суши и свим приликама, који је исхранио сељака..)

  2. РАДОСЛАВ

    Критика кога и зашто? Незнам када је било која власт у србији поштовала памет. Сигурно да председник Академије Наука и Уметности мора да одмери шта ће рећи пре ИСПЕЦИ. Политичари су довели до овог стања у ком се налази Србија пре рођења Гос, Костића па и мог у деведесетој деценији живота. Зашто не говоримо о стварним кривцима о почетку издаје Краљевине Србије. Сада је прича о светој земљи привремено стала док недођу генерације АПИСА ТАНКОСИЋА СЕРДАР ЈАНКА ВУКОТИЋА а они су ту међу нама долази Ђурђев дан и избори пада се пребојимо господо коће кога победити.

  3. Predsednik SANU je izrekao svoje mišljenje, i na ti ima potpuno pravo. Nepoznanica je samo količina ostvarene dobiti, a oblici mogu biti najrazličiti, samo puštite mašti na volju.Jedino me čudi da čovek u tim godinama baci u blato sve što je profesionalno postigao, ili ima ambicija, mada zakasnelih, da jiš napreduje, ali se pitam u kojoj sferi?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *