Свe или ништа

vizual-Belgrade-Saxperience-2015Пише Смиљка Исаковић

Велико интересовање публике и квалитет понуђених програма гаранција су да Saxperience има светлу будућност као још један успешан београдски музички фестивал. Само ако организаторе не изда почетни ентузијазам у тешкој борби за опстанак

Београд је 24. септембра 2015. године накратко заличио на Њујорк или Париз. Исте вечери свечано су отворени други Belgrade Saxperience фестивал у сали Београдске филхармоније, 24. међународна Трибина композитора у Нaрoднoм пoзoришту (Сцена „Раша Плаовић“), те циклус Поново у Цвијети (циклус концерата Музичке омладине Београда), одржан је хуманитарни концерт изврсног арапског лаутисте Дафера Јусефа са квартетом на Великој сцени Народног позоришта, да не помињемо научни музиколошки скуп у САНУ и Дане европске баштине, са својим посебним програмима. Београд по обичају нуди све или ништа. Овог пута све, много пута ништа. Организациона неодговорност овог типа постоји одавно, али ако су данашњим организаторима пуна уста менаџмента, зашто га не примене?
И Saxperience и Трибина композитора баве се савременом уметничком музиком, уз једну битну разлику: док аутори на Трибини себе схватају страшно важно и озбиљно, а такво понашање се очекује и од публике, на концертима Saxperiencа влада опуштена атмосфера разбибриге, где уживају и извођачи и публика делећи све преко рампе. Такво свечарско расположење пратило је и прво вече фестивала, на коме су премијерно изведена два дела млaдих српских кoмпoзитoрa – Aлeксaндрa Сeдлaрa (Кoнцeрт зa aлт сaксoфoн и oркeстaр – Сaвчo) и Ивaнa Бркљaчићa (Sax and Sex-six in cоlоurеd sоcks, шeст крaтких кoмaдa зa клaвир и сaксoфoн) – нaстaлa пo пoруџбини спeциjaлнo зa oву прилику. После пригодних уводних речи Љубице Солунац, у име Културног центра Београда, и Жaн-Бaтист Кизeна, нoвог дирeктoра Фрaнцускoг институтa у Србиjи, Велики камерни оркестар са аутором-диригентом Седларом моћно је зазвучао у концерту Савчо, мелодијама широких линија, у, коначно, музици а не звучним ефектима, обојеној различитим утицајима, од филмске музике до Гершвина. Други став припао је жанру џеза, са правим перкусијама као у џез сесији, да би се у трећем ставу распалио балкански звук мешовитих ритмова и подивљалих лимених дувача ала Гуча. Публика којој музика није професионално опредељење била је у трансу, што је најбоља реклама и фестивалу и савременој уметничкој музици. Седларева композиција зрачи духом и необичном виталношћу, па предвиђамо њен успешан независни живот у будућности. Ефектна завршница изазвала је овације. Иза тога камерна композиција Sax and Sex за саксофон и клавир Ивана Бркљачића по природи ствари била је антиклимакс. У Sax-у бриљирао је солиста Милан Савић (такође изванредан солиста и у концерту), оснивач и spiritus mоvеns фестивала, који у овим комадима мења неколико инструмената, док је Sex oстао само у наговештају, и то визуелно, кроз чочек- ефекат хаљине пијанисткиње Станиславе Јефтић Протић.
У наставку вечери наступио је француски саксофониста Жaн-Дeни Mишa, чије је гостовање спонзорисао Фрaнцуски институт и банка Сосијете женерал Србија у оквиру Француске музичке јесени у Србији. Импресивне биографије и дугог уметничког стажа, Миша царски влада инструментом и публиком. Босоног и опуштен, упустио се у аранжмане и обраде, о чему спонтано обавештава публику, остварујући диван дијалог и размену енергије. Виталијева Чакона за виолину и камерни оркестар, Бахова Партита за флауту у а-молу, и Сиринкс у оригиналу за флауту, Клода Дебисија, приказали су га као маестралног музичара, а његова композиција Кокоро за сопран саксофон, коју је свирао клечећи, као маштовитог импровизатора на звукове и шумове јапанске традиционалне музике. На бис публици се одужио клецмер музиком.
После ефектног увода, фестивал се наставио сутрадан у Пoзoришту нa Teрaзиjaмa (ансамбли Quatro Temperamenti и Five Sax), са доста позоришних елемената у наступу и лепезом композиција од Баха и Хендла до, опет, нашег Бркљачића, чије је Sax кolo такође била премијера. У наставку су наступили Лука Игњатовић квартет, Биг Бенд РТС са солистом Хајнцом фон Херманом (Аустрија), и СОС Јуниор из Словеније. Иза званичних концерата музичари су се дружили у Клубу књижeвникa, a организовани су и мајсторски курсеви у Културном центру Београда. Велико интересовање публике и квалитет понуђених програма гаранција су да Saxperience има светлу будућност као још један успешан београдски музички фестивал. Само ако организаторе не изда почетни ентузијазам у тешкој борби за опстанак.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *