Обраше се виногради

Драгомир Антонић 

Вино је присутно у свим православним обредима везаним за човечји живот од рођења па до последњег испраћаја

Већ смо петнаест година у двадесет и првом веку и ништа! Све је као у прошлом.

Годишња доба су иста, време такође, жене се нису промениле, а богами ни мушкарци. Из кризе само што нисмо изашли. Фудбал је тамо где је и раније био, а Срби кад би се сложили не би се гложили.

 

ЗАБЛУДА КОЈА КОШТА

Ништа се није променило ни у страном свету. Сви говоре о миру, а ратују на све стране. НАТО зликовци стално праве несреће. Од туђе несреће и живе. Американци и даље мисле да су изузетни, али им више нико не верује.

Нема промена ни у комшилуку. Ко нас је волео у прошлом веку воли нас и данас. Питање је да ли ми ту љубав и спремност на сопствено жртвовање да би се нама, Србима, помогло видимо. Или сматрамо да је исправно да Руси и Русија увек буду уз Србе и Србију када нам је тешко. Ваљало би да и ми чешће будемо на страни Русије и Руса кад су они у искушењу. Кад је њима теже него што изгледа.

Што се тиче мржње ни ту се, поготову у комшилуку, ништа није променило. Ко нас је мрзео у прошлом столећу мрзи нас и у овом. Нама је жао што нас суседи Хрвати мрзе. Необично је што су наше владе у овом столећу спремне да учине све не би ли нас они заволели. Чудна је љубав. Хладни смо према онима који нас воле, а устрептали  према онима који нас мрзе. Велика заблуда која увек скупо кошта.

[restrictedarea]

Богу хвала те је јесен стигла. Обраше се виногради, доле крај Мораве, стих је из лепе песме. Сад је доба кад се грожђе ставља у винске каце из којих ће временом бити преточено у пиће које тело крепи а души пружа мир.

Грожђе се у Срба сматра благословеним воћем а вино пићем које је обавезно о славама, свадбама, крштењу и великим празницима. Ваља на Преображење појести три зрна грожђа. Кад се обере грожђе, на последњем чокоту у винограду оставља се један или два грозда – Богу брада – слично као и код жетве пшенице.

Многобројни су стихови у којима се помиње Рујно вино од седам година или Вино пије Краљевићу Марко, пола пије пола Шарцу даје. Кад се држи здравица, увек у руци мора бити чаша с вином или ракијом.

 

ЛЕГЕНДА КАЖЕ…

У православљу вино симболизује крв Христову и служи се на литургији приликом причешћа. Вином ће се прелити славски колач, као и славско жито. Вином се прелива и панаија за покојника, као и гроб покојников. Вино је присутно у свим обредима везаним за човечји живот од рођења па до последњег испраћаја.

Легенде и митови приписују Дионису, најмлађем бесмртном сину грчког бога Зевса, проналазак винове лозе и справљање вина. Мит каже да је Дионис одрастао међу женама које су остале уз њега и кад је пошао у свет. Његове пратиље – менаде, тријаде, баханткиње – лутају планинама и шумама, испуњене божанским надахнућем.

Пошто је пронашао начин гајења винове лозе и како од њених плодова направити вино, Дионис је са својом женском пратњом кренуо у победоносни поход. На путу од Египта до Тракије, и од Шпаније до Индије, ширио је нове обичаје и подучавао људе гајењу винове лозе. Успут је наилазио на бројне присталице, али како то обично бива, и на многе непријатеље.

Некад се борио против непријатеља, а некад је без обзира на своје божанско порекло морао бекством да спасава главу. Проналазачи и они који утиру нове путеве очито никад нису били опште омиљени.

Тако му је једном приликом Дамаск, син Хермеса и нимфе Хадиледе, оснивач града Дамаска, секиром посекао виноград. То је Диониса толико разљутило да га је живог одрао. Доста о легендама, али уз добро вино прија и добро јело. Сланина на старински начин спада у таква.

Дебела, сремска, сланина исече се на комаде дебљине палца и њом се покрије дно посуде у којој ће се јело припремати. Преко сланине се стави доста црног лука исеченог на ребарца, иста количина паприке исечене на колутове, а преко паприке сложи се кромпир исечен на кругове дебљине кажипрста. Дода се неколико зрна бибера, поклопи или покрије фолијом. Пече се у пећници на двеста степени један сат. Открије се посуда и јело прелије преливом састављеним од ситно сецканог белог лука, листа целера и лимуновог сока. Пећница се искључи и јело у њој остави још десетак минута.

Ни у радости ни у тузи не заборавимо Србе који на правди Бога чаме у хашком казамату и затворима широм евроунијатске сад већ у растуру организације. Ни евроунијатска свећа није до зоре горела.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *