Чији је Музеј ваздухопловства?

vazduhoplovstvo-01-Пише Невенка Стојчевић
Ко је и уз чију подршку покушавао да се домогне експоната из Музеја ваздухопловства

Откако је Влада Србије, у мају, незаконитим решењeм одлучила да смени в. д. директора Музеја ваздухопловства – Београд (МВБ), Зорана Радојевића, судбина ове установе културе, некада међу првих десет истоврсних музеја у свету, озбиљно је доведена у питање, речено је на конференцији за новинаре одржаној у Медија центру поводом најновијих збивања у Музеју.

 

ПРИТИСАК ИЗ МИНИСТАРСТВА

У саопштењу, том приликом подељеном новинарима, Зоран Радојевић је рекао да је после низа нетачних, прoизвољних, ружних и нападачких текстова у медијима био приморан да се обрати јавности и објасни шта се стварно догодило 22. септембра под кровом МВБ.

„До фебруара 2013. радио сам као кустос за ваздухопловну технику, а тада сам вољом и једногласном одлуком свих десет оснивача у Управном одбору (УО) постављен на дужност в. д. директора. После тешких скандала што су претходних година потресали ову установу, незахвалне дужности сам се прихватио на молбу председника УО генерала Миодрага Гордића. Међутим, од самог почетка сам трпео притисак представника Министарства одбране (МО), који су читаво десетлеће пре тога, иако нису имали никакве везе са пословима културе, водили главну реч у УО Музеја. Управо та лица, уз помоћ официра из Музеја Југословенског ратног ваздухопловства, у великој мери су радила незаконите послове о којима се говори у поменутим текстовима. Уместо расписивања јавног конкурса за место директора, иста интересна група је и сада предложила за то место пензионисаног пуковника Мирослава Кнежевића“, нагласио је Радојевић.

[restrictedarea]

Према његовој тврдњи, у директан сукоб са представницима Војске је дошао када је покушао да спречи незаконито одношење музејских збирки из објекта Музеја ваздухопловства, које је наредио командант ВиПВО, генерал-мајор Ранко Живак.

„Покушао сам о овом проблему да обавестим УО, али генерал Гордић није дозвољавао отварање ових тема пред осталим оснивачима Музеја. При крају свог мандата он је заједно са представницима МО у УО Музеја на сваки начин опструисао рад овог тела. Обраћао сам се за помоћ свим министрима одбране Републике Србије, од Александра Вучића, преко Небојше Родића, до Братислава Гашића, али одговор никада нисам добио. Због немоћи да кроз институције система решим настали проблем био сам приморан да подигнем Тужбу против МО због одношења музејског материјала“, навео је Радојевић.

 

УСТУПАЊЕ АВИОНА

Izlozba 1aОн је новинарима потврдио да иза његовог одбијања примопредаје дужности в. д. директора МВБ не стоји грчевито држања за фотељу, већ принципијелни став.

„Када сам од представника МО примио решење Владе, одмах сам им ставио до знања да су те одлуке противзаконите. Наиме, Влада је још прошле године издала налог Министарству одбране и Министарству привреде да организују уговорни пренос оснивачких права са стварних оснивача на државу Србију у складу са важећим законима. Уместо да обаве поверени задатак, представници МО су премијеру Александру Вучићу у априлу ове године подметнули на потпис решења о именовању Надзорног и Управног одбора, као и о именовању новог в. д. директора, која су у сукобу са Законом о култури. Пошто су одлуке Владе РС извршне у првом степену и на њих није могуће уложити жалбу, био сам приморан да у законском року покренем тужбу против Државе.“

Из Радојевићевог сведочења и сведочења осталих учесника конференције за новинаре, члана Управног одбора Коло Александра и адвоката Небојше Ђокића,  проистиче да Министарство одбране до данас није потписало ниједан уговор о преносу оснивачких права, али се ипак одлучило да насилно преузме контролу над Музејом.

„Клеветнички наступ министра Гашића и члана УО (старог и новог) потпуковника Ивана Укића у медијима тумачим као освету због одбијања да један музејски МиГ-21 уступим за споменик у Крушевцу. Министар је после тога злоупотребио свој високи положај тако што је прошле године о државном трошку узео и припремио један од исправних мигова из ВиПВО. Уступање авиона без надокнаде замаскирао је уговором који је Градска власт Крушевца склопила са непостојећом установом културе под именом Музеј Југословенског ратног ваздухопловства, а чији је начелник тада био потпуковник Иван Укић. Оптужбе ове двојице људи доживљавам као врхунац хипокризије која влада у појединим структурама МО, а чија је снага једино у томе што се ничега не стиде“, нагласио је Радојевић.

 

ПОКУШАЈ ПРОДАЈЕ ВРЕДНОГ ЕКСПОНАТА

По његовој оцени, најбољи пример злоупотребе службеног положаја у МВБ је скандал везан за покушај продаје драгоцених делова ловачког авиона П-38 „Лајтнинг“ иностраном купцу, због чега су против главног протагонисте, тадашњег директора Предрага Грандића, још 2012. поднете бројне кривичне пријаве. Оне се до данас развлаче по судовима, вероватно да би застереле.

„Тај покушај продаје културног добра, петине конструкције америчког ловца П-38 ’Лајтнинг’, који за САД има велику историјску вредност, догодио се крајем 2011. Наиме, они немају сачуван ниједан део таквог типа авиона на коме је летео неки ваздухопловни ас. У овом случају реч је о пилоту Мајклу Брезасу, који је постигао 12 ваздушних победа над Медитераном и јужном Европом, од чега чак шест на овом нашем експонату. За ове делове био је заинтересован господин Џефри Томас, капетан једног великог интерконтиненталног авиона, који има приватну колекцију авиона. Он је разговарао с нама још 2007, али је два пута одбијен од стране Музеја. Узалуд је покушавао преко адвоката, затим Министарства културе, а онда и преко Америчке амбасаде, да утиче на нашу одлуку. Међутим, 2009. је успео да пронађе ’канал’ до Предрага Грандића који је ради уносног посла, чак преварио директорку Завода за заштиту споменика културе, наводећи у молби за трајни извоз да је реч о музејском предмету који ужива најнижи степен заштите у Музеју. Прећутао је чињеницу да предмет има статус културног добра, јер би онда морао да тражи сагласност Министарства културе. Људи који раде у државној служби нису могли ни да замисле да се један директор Музеја бави криминалном активношћу. Зато му је жена чисте савести дâла дозволу на којој је он као извозника уписао своје лично име и адресу, а не Музеј.“

„Српској јавности је саопштено да се ради о вредности посла од 360 хиљада долара. Реална вредност оваквог комплетног авиона на светском тржишту је око осам милиона долара, и то када нема историјску позадину. Пошто се ради о петини конструкције авиона на којем је побеђивао један амерички херој, сума коју би такав предмет могао да достигне на колекционарском тржишту може само да се претпостави“, напоменуо је Александар Коло.

„После велике афере у јавности продаја је стопирана. Међутим, Американац се и даље позива на спровођење договора чија нам је садржина непозната. Ми и даље не знамо да ли је уговор потписан или није, јер је Предраг Грандић пре свог одласка са дужности директора однео велики део музејске архиве. Да би се искључила било каква сумња у наше намере, ми смо овај вредни експонат у међувремену подигли на главну поставку, где треба да заузме заслужено место у Музеју ваздухопловства“, поручио је Радојевић.

Њима се све може

За време мандата бившег министра културе Братислава Петковића, 2013. је постигнута начелна сагласност да сви оснивачи пренесу своја оснивачка права на државу, а она да преда Музеј у надлежност Министарству културе. Међутим, тај процес је заустављен сменом министра Петковића. Постоје индиције да се представницима Министарства одбране због нечега јако журило да преузму контролу над МВБ, због чега су заобишли законску процедуру, саставили спорна решења о именовањима, и дâли их премијеру на потпис. Сада се у Министарству одбране надају да је могуће да, после насилног упада у Музеј, ретроактивно потпишу уговоре са оснивачима. За то време Музеј је упао у тоталну финансијску блокаду због чега, између осталог, запосленима нису исплаћена примања“, упозорио је Александар Коло. микрозаймы онлайн займ костромавзять займ на большую суммузайм на киви счет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *