Британски заокрет ка Кини

НАЈСМЕЛИЈА ПРОМЕНА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ

Од 19. до 23. октобра 2015. године кинески председник Си Ђинпинг боравио је у Великој Британији са циљем да утврди кинеско-британско стратешко партнерство, преноси агенција Xinhuanet. Партнерство се учвршћује на основу кинеске економске концепције „Новог пута свиле“

Кина је у успону, а САД у опадању, што Лондон не може да игнорише. Истовремено, стање са људским правима у Кини се поправља и то Британији даје шансе које су доскора биле незамисливе, образлаже и оправдава Гардијан заокрет Лондона ка Кини. Председника Кине у Лондону су, иначе, дочекали „као живог Бога“, при чему је краљица, према писању таблоида, лично бирала јела и аранжман стола. Генерално говорећи, другу Сију краљица се улизивала, што сведочи да Британија нема сталних пријатеља, а ни вечитих непријатеља, већ само непромењене интересе.

Резултат посете кинеског председника Британији је и увереност обе стране да је створен глобални образац међународне сарадње, а у том оквиру, Кине и Запада. Наиме, научни сарадник Кинеске академије савремених међународних односа Чен Фењин дала је интервју енглеском листу Економик дејли у коме је истакла да је кинеско-британска сарадња заправо образац за глобалну сарадњу са Западом, али и модел вишестране глобалне сарадње у 21. веку. Велика Британија је од држава чланица Европске уније друга по трговинској размени са Кином, али и велики партнер у вези са кинеским инвестицијама, што је кандидује за стратешког партнера.

УГОВОРИ ВРЕДНИ СКОРО 50 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

Велика Британија и Кина потписали су изузетно вредне уговоре за време посете кинеског председника Си Ђинпинга овој држави. Наиме, други дан посете британски премијер Дејвид Камерон и Си Ђинпинг одвојили су управо за овај посао. Државна кинеска корпорација Петролеум и британски гигант Бритиш петролеум учесници су, између осталих, у овом пројекту. Ту је и изградња нове нуклеарне централе на југу Енглеске кинеским новцем, а сам Камерон је истакао да обе државе желе да односе подигну на „нови ниво“. Изненађујуће је да је влада Британије прихватила (анонсирала) туристичке визе за грађане Кине које важе две године (са перспективом да трају и 10 година по обрасцу који постоји између САД и Кине), само два дана по одласку Си Ђинпинга, тј. у среду 25. октобра 2015. године, са важењем од 1. јануара 2016. године. Решавање питања виза ће донети додатне зараде британској економији, истакао је на конференцији за медије премијер Камерон. Број кинеских туриста у УК се сваке године повећава и за последње три године 336.000 Кинеза је имало прилику да види ову државу. Кинези просечно у Британији остављају 5.000 долара по посети и њихов допринос економији острва износи око 500 милона долара. Другим речима, свака 22 кинеска туриста отварају једно радно место у области услуга.

[restrictedarea]

Када се све сабере потписани уговори су „тешки“ између 42 и 46 милијарди долара, а мора се признати да тај огромни новац представља заиста немерљив подстицај за економије две државе, при чему више за Британију. Кинески лист Саут чајна инсајт је нову сарадњу Кине и Британије већ назвао „златном ером“. Да је тако потврдило је и обраћање Си Ђинпинга британском парламенту (у уторак 20. октобра 2015), а на великој и прелепој церемонији кинеског председника поздравила је чак и краљица Елизабета.

Храбра одлука Лондона да постане чланица Азијске банке дала је Британији велике предности. Иако је Британија дуго била у последњим редовима када се радило о сарадњи Запада и Кине, при чему је несметано ометала нормализацију односа, сада је ова држава прешла у први ред и постала велики заговорник сарадње са Пекингом. Изјава Камерона да Уједињено Краљевство може постати „најбољи партнер Кине на Западу“ више није празнословље. За време посете кинеског председника Си Ђинпинга Британији потписани су бројни уговори (150) у области трговине, кибернетичке безбедности, образовања итд. вредности, како смо већ навели, између 42 и 46 милијарди долара (различити извори наводе различите бројке).

Иако је Европска унија донела закон по коме ниједна чланица не може да склапа енергетске уговоре без консултација са Бриселом (посебно у области нафте, гаса и нуклеарне енергије), Британија је са Кином највредније послове склопила управо у овој области. Потписан је уговор о изградњи две нуклеарне централе вредности 37 милијарди долара (власништво Кине ће бити 33,5 одсто), при чему је британска влада гарантовала за ове инвестиције. Поред тога, Кина ће градити брзе пруге, нуклеарне реакторе по властитој технологији (први кинески реактори у Европи), тунеле, мостове… Разговарало се и о новим пројектима који ће бити договорени приликом следећег сусрета, при чему је план да у периоду од 2016. до 2020. године кинески извоз у Британију достигне 398 милијарди долара.

Кина даје новац да се среди запуштена инфраструктура Британије, којој, познато је, потребна су огромна улагања, при чему сам Лондон нема тај новац. Кина ће уложити средства и у нови програм изградње нуклеарних реактора HS2 и у њихову нову концепцију Нордерн пауерхаус. Истовремено, Британија је највеће оф-шор тржиште за кинеску валуту јуан, што је изузетно важно за његову будућност. Посета Сија Лондону, дакле, проширила је сарадњу између две државе, давши нове форме тзв. привезивања Британије за Кину. Наравно, одмах су се нашли и они који се противе овој сарадњи, а главни аргумент им је да се Лондон сарадњом са Кином удаљава од САД. Но ситуација је далеко сложенија. Кина је у свеколиком успону, а САД у паду. Према прогнозама светских економских института, 2030. године кинеска економија биће два пута снажнија од америчке. Може ли Британија (и било која држава) игнорисати ову чињеницу? Већина данашњих држава се више или мање окреће ка Кини, као што су се у време процвата САД окретале овој држави. То је закон развоја, привезати се уз најјачег. Ако погледамо Аустралију (вишедеценијски савезник САД), видећемо да више од три четвртине извоза ове државе одлази у Кину. Ипак, Аустралија САД назива савезником, а Кину „веома добрим другом“. Јасно је да се и државе мењају како се мења свет и поредак у њему. Уколико се то не учини, наћи ће се на репу догађаја и развоја. Управо због тога британски Гардијан пише да „британска влада све то разуме и заслужује подршку“. Ко би рекао?

РЕФОРМАТОР КАМЕРОН

Мало ко је могао претпоставити, на пример, три године раније да ће влада Дејвида Камерона бити аутор најсмелије британске спољнополитичке промене од Другог светског рата! Али то се управо сада догађа.

Изненађењу места нема. Све је почело 9. новембра 2010. године, када је многобројна делегација на челу са премијером Дејвидом Камероном посетила Кину. То је била у историји прва званична посета једног британског премијера Кини. Тада је потписан Меморандум о намерама чија је најважнија тачка финансијска сарадња између Велике Британије и Кине. На основу тога Кинези су добили право да отварају филијале својих банака у Британији и да тргују на финансијском тржишту својом националном валутом. Заједно са овогодишњим уговорима из области финансија Лондон је потврдио своју репутацију финансијске престонице света, констатовао је британски Дејли телеграф. Може се, дакле, констатовати да су се поклопили интереси Пекинга и Лондона. Кина се нада интеграцији своје економије у светску, а Британија ће добити додатна средства за раст своје економије, што је посебно важно у данашња тешка времена. Кина, другим речима, даје Британији шансу да Лондон поново заузме лидерску позицију у области финансија.

Такође, влада Велике Британије се прва од западних земаља придружила кинеској иницијативи да финансира колосалне инфраструктурне пројекте у Азији, те тако постала прва држава изван Азије чланица новоосноване Азијске банке инфраструктурних инвестиција (АБИИ). После Британије овој банци се придружило још 30 држава на челу са Немачком. На другој страни, кинеска искуства и праксу требало би проучавати.

Аргумент британске владе да отпочне сарадњу је следећи. Наиме, премијер Камерон је истакао да не треба олако прећи преко чињенице да је Кина из беде извела 600 милиона људи, што је највећи допринос људским правима у свету у последње три деценије. То је квалификује за озбиљног и важног партнера Британије. Истовремено, кинеско друштво постало је, према оценама британских медија, знатно слободније. То је нација која не стоји у месту него се развија.

Најважније је, истичу острвски аналитичари, да ће Британија сарадњом са Кином модернизовати властиту инфраструктуру, што би у супротном било немогуће пошто САД немају потребан новац. Но то показује да се Британија оријентише на Азију концентрисану око Кине, а то се догађа на наше очи.

Што се тиче Кине, током последње посете неког кинеског високог званичника (2005. године), британска економија је била нешто јача од кинеске. У међувремену догодиле су се велике промене и сада је БНД Кине најмање двоструко већи од британског (скромне процене). Суштина је да се после 2005. и финансијске кризе из 2008. године темпо раста економије на Западу успорио и приближио нули. Показало се да је западна економија у дуговима до гуше, као и да светска економија све више зависи од кинеске, која јој је обезбеђивала капитал и раст. То су нове чињенице које терају на размишљање сваку владу, левог и десног усмерења.

Ипак, неки британски аналитичари изражавају и забринутост. Кина се разликује од САД. Културно-историјски Енглези су ближи Американцима него Кинезима. Део Британаца се плаши Кине и њихове непознате културе. Заправо, Британци очекују да Кинези прихвате западну културу (како би личили на њих и били прихваћени), премда је то нереално очекивање, по мишљењу познаваоца кинеских прилика, будући да Кину треба схватати са њених, а не властитих позиција.

САД су јавно биле против одлуке британске владе да успостави стратешко партнерство са Кином, сматрајући Азијску банку претњом Међународном монетарном фонду и Светској банци, али Лондон је остао при своме. Наравно, треба подсетити да је Британија одавно у сенци америчке спољне политике, и зато одлука Лондона да се придружи Азијској банци представља најважнију демонстрацију независности од 1944. године, када се Џон Мајнард Кејнс спорио са америчким економистом Декстером Вајтом о новом међународном финансијском поретку.

Међутим, поред горенаведеног, идилу између Пекинга и Лондона нарушава и писање острвских медија о кинеској компанији Хуавеи која има научноистраживачки центар у овој држави, али и предузеће са високоразвијеном технологијом у Ипсвичу, где ради 80 инжењера. Предузеће се у потпуности потчинило британским законима, укључујући сферу безбедности. Али због добрих веза ове компаније са кинеском владом и војском, а послови су везани са комуникацијама, нема недеље да медији не објаве чланак или вест о „непријатељском“ деловању те фирме. Ипак, из британске владе увек стижу умирујућа саопштења.

[/restrictedarea]