Европа ограђена жицом

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Мађарски зид према Србији и избеглицама с Блиског истока завршен је два дана пре рока

Данас није питање у каквој Европи ми, Мађари, желимо да живимо већ да ли ће оно што називамо Европом више уопште постојати!? Имигранти су најозбиљнија претња културном идентитету европских земаља и допринеће знатном порасту незапослености, криминала и тероризма. Наш одговор је јасан: Ми желимо да Европа остане европска  ̶ Бриселу је радикалним тоном поручио премијер Мађарске Виктор Орбан, истовремено оптужујући Европску унију за потпуни дебакл у одбрани њених грађана од „таласа илегалних избеглица који иду један за другим“ са Блиског истока и из Африке. И још је подвукао да је актуелна „сеоба народа“ резултат политичких догађаја у којима његова земља није учествовала већ велике силе, САД, Велика Британија, Немачка и Француска…

 

ОГРАДА ПО НАТО СТАНДАРДУ

Мађарска је зато  ̶ морала да заштити себе. И као засебну државу и као чланицу Европске уније. Пошто власти у Србији не само да према избеглицама нису поставиле „зид“ на граници са Македонијом и Бугарском, већ им у тој, последњој етапи „балканске руте“ чак помажу организованим превозом до шенгенске границе (што мађарска сматра „потпуно неприхватљивим“) ̶ администрација Виктора Орбана одлучила се за „бодљикаво-жичани потез“. Градња првог дела граничне ограде (реч је о две врсте, обе по стандардима НАТО) намењене спречавању прилива илегалних миграната из Србије започела је 13. јула и уместо за 50, завршена је за 48 дана (29. августа уместо 31). Претходно, парламент на Кошутовом тргу у Будимпешти је 6. јула изменио део Закона о државној граници и одобрио држави да искористи десет метара простора у оквиру спољних граница шенген зоне ЕУ да би обезбедила бржу изградњу ограде. И за рекордних седам недеља затворено је свих 175 граничних километара према јужном комшији. Наредна фаза је градња ограде високе четири метра, коју ће радити војска Мађарске.

[restrictedarea]

ГРАНИЧНИ ЛОВЦИ

Границу са Србијом у овом тренутку чува више од хиљаду полицајаца које називају „граничним ловцима“, јер лове мигранте што илегално покушавају да пређу границу провлачећи се испод жичане ограде (или прескачући је) а од 5. септембра прикључиће им се још       2.106 додатних полицајаца. Они ће бити опремљени инфрацрвеним камерама које се активирају на покрет, биће наоружани, имаће псе и хеликоптере… У међувремену, мађарска влада представила је нацрт закона (обухвата 13 мера и на снагу ће ступити 15. септембра) којим је знатно пооштрила казне за илегални прелазак границе (ухваћене избеглице могу бити осуђене од једне до три, а кријумчари људи од четири до седам година затвора) успостављање „транзитних зона“ на граници за људе који траже азил да би имали времена да прикупе документа и поднесу захтев (највећи број невољника што је у једном дану ушао у Мађарску из Србије од почетка године био је 25. августа, границу су тада прешле 2.533 избеглице) потом ограничавање могућности жалбе због одбијања давања боравка у Мађарској…

Мађарска влада, која је за изградњу ограде и привремених пријемних центара (Реске, Кишкунхаласа, Кишкунфелеђхаза, Фота, Цегледа…) издвојила додатних 71,8 милиона евра, поврх 21 милион евра већ предвиђених за ту намену, тврди да њихова земља ̶ на поменутој балканској рути  ̶ једина добро ради свој посао кад је реч о приливу миграната. Наиме, лица која у земљу уђу мимо државне границе и без докумената најчешће дају лажно име и порекло. Таквим особама, поред узимања отисака и фотографисања (који се шаљу Интерполу на проверу да међу њима нема припадника Исламске државе или других терористичких организација) у Мађарској се изриче и мера обавезног задржавања док не стигне одговор из међународне криминалистичке полиције. У Македонији и Србији није тако, имигранти се не задржавају, а кад одговор (на који се чека два и више дана) стигне из Лиона   ̶  избегло лице је већ ко зна где.

Није згорег напоменути и да Мађарска и Србија имају потписан споразум о реадмисији. Реч је, подсетимо, о поступку којим се илегалац (независно од порекла) затечен на мађарском тлу, ако се докаже да је дошао с територије Србије, након кратког прекршајног поступка враћа на српску страну границе. Уз то, без обзира на процену УНХЦР, Мађарска је 1. августа донела пропис  (одмах је ступио на снагу) према којем су све земље у региону (и Србија дакле) сврстане на листу безбедних за мигранте.

Избегличка статистика

Будимпешта је подвукла да је у 2015. години (од 1. јануара до краја августа) забележила 152.000 илегалних прелазака државне границе Мађарске (од којих је 98,4 одсто било на њеном јужном делу, где граничи са Србијом). Од тог броја укупно је успела да региструје     123.728 имиграната (81,3 одсто). У тој цифри младих од 18 до 34 године има 71.817 (или 66 одсто) а особа од 35 до 50 година  ̶ 13.613 (11 одсто). Остало су деца и старци.

 

Без посебних школа

Државни секретаријат за јавно образовање Мађарске саопштио је да Министарство просвете за децу имиграната неће отварати нове школе, већ само посебна одељења. Пошто они не планирају да у тој земљи стално бораве (две трећине њих већ после неколико недеља заједно с породицама напуштају државу) немогуће је постићи њихову пуну интеграцију у школама. Васпитно -образовни систем Мађарске, уз то, кадровски није оспособљен да едукује децу са толико великим бројем различитих матерњих језика  ̶ јер нема преводилаца. Узео би шведски „систем“ обуке  ̶ интензивно учење језика земље у коју су дошли. И то за све три категорије: децу у забавишту, школску популацију и одрасле. До 13. августа, Министарство просвете само у три стална колективна Центра за смештај избеглица регистровало је 257 (пред)школске деце које мађарски закони обавезују на јавно образовање. У Дебрецину тај број је 105, а у местима Бичке и Вамош  ̶ 93, односно 59.

 

Вашингтон отворио Пандорину кутију

Мађарски политички аналитичари и стручњаци за Блиски исток при Друштву за медитеранске студије у тој земљи тврде да је актуелна избегличка криза само још један показатељ да се америчка политика према Блиском истоку води без размишљања о последицама.

„Америчка подршка муџахединима у Авганистану против совјетских трупа такође је водила стварању талибана и Ал Каиде, а исте потезе Вашингтон вуче и данас. Упркос безбедносним проценама, америчка влада је одлучила да подржи читав низ побуњеничких фракција против либијске и сиријске власти, без превише размишљања о томе ко су ти ‚побуњеници‘ и како да се с њима сарађује. Међу побуњеницима против Гадафија и Асада било је више од половине радикалних екстремиста и салафиста који се сада уједињују у међународну алијансу терориста. Тако је ИСИЛ постао директан производ западне политике рушења режима на Блиском истоку и дефинитивна потврда да је ‚Арапско пролеће‘ било пролеће терориста, а не победа народне воље! Највећи цех оваквом исходу, нажалост, испостављен је Европи“, једногласни су у оцени политички експерти у Мађарској.

[/restrictedarea]