Da li je „zlatna era” Bitefa definitivno prošla?

Homer, Tolstoj, Ibzen i Gogolj: Repertoar 49. Bitefa u znaku velike literature

Piše Raško V. Jovanović

Iako kraći no obično, ovogodišnji festival, posvećen uspomeni Jovana Ćirilova, protiče u znaku zanimljivog i književno relevantnog repertoara, pažnje vrednih scenskih ogleda ali i bez nekih znatnijih teatarskih dometa

Pored savremenog tumačenja „Ilijade“, kolektivnog čitanja Tolstojeve novele „Smrt Ivana Iljiča“, izvođenja Ibzenovog „Neprijatelja naroda“ kao Brehtovog poučnog komada i novog moskovskog predstavljanja „Mrtvih duša“, na programu ovogodišnjeg 49. Bitefa je nekoliko interesantnih scenskih ogleda, među kojima se izdvaja „Kompleks Ristić“ kao pokušaj scenskog sagledavanja stvaralačkog teatarskog angažmana Ljubiše Ristića.

Uprkos svemu, kao i prošle godine, moramo se i ove upitati u kojoj meri i na koji način je Bitef internacionalni festival? – Naime, ove godine od ukupno deset predstava glavnog festivalskog programa polovina dolazi iz Srbije ili sa drugih prostora negdašnje Jugoslavije, dakle, pored domaćih, reč je o pozorišnim ansamblima iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije – u pitanju su predstave „Ilijada“ (Slovensko narodno gledališče, Ljubljana. Mestno gledališče ljubljansko i Cankarjev dom, Ljubljana), „Smrt Ivana Iljiča“ (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), „Kompleks Ristić“ (Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana, Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca, Rijeka, Bitef, Beograd i MOT, Skoplje), „Mi smo kraljevi a ne ljudi“ (Hrvatsko narodno kazalište, Zagreb), „Ibzenov Neprijatelj naroda kao „Brehtov poučni komad“ (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd i Ibzen Skolaršip, Skien, Norveška) i „Diskretni šarm marksizma – Večera-performans od šest jela“ (DasArts, Amsterdam, Holandija i „Teorija koja hoda“, Beograd). Kako vidimo – više od polovine predstava ovogodišnjeg programa Bitefa, da postoji Jugoslavija, tretirale bi se kao domaće, a mi ih danas po običaju oglašavamo – regionalnim.

[restrictedarea]

Preostalih četiri bile bi „internacionalni repertoar“: i to dve iz Nemačke, i po jedna iz Francuske i Rusije. Od nemačkih pozorišta, pored Folks bine am Roza Luksenburg plac u Berlinu iz toga grada predstaviće se još i teatar „Maksim Gorki“, dok iz Francuske dolazi autorski projekat „Zbogom“. Sa najvećim interesovanjem očekuje se nastup trupe Centra „Gogolj“ iz Moskve, koja će prikazati Gogoljeve „Mrtve duše“ u režiji i kostimografiji Kirila Serebrenikova. Prema tome, Bitef bi se u najboljem slučaju mogao nazvati Betef, što će reći – Beogradski evropski teatarski festival. Ali, s obzirom na veliki broj predstava iz regiona najbolje ga je nazvati Beogradski evropsko-regionalni teatarski festival odnosno Bertef, što je on u suštini već nekoliko poslednjih godina. Ako se imaju u vidu skromna finansijska sredstva dodeljena za priređivanje ovogodišnjeg festivala možemo razumeti ovaj „skraćeni“ program. Uostalom, globalna ekonomska kriza uslovila je skromnije programe u čitavom regionu, te se sa time moramo pomiriti i kada je Bitef u pitanju. Ali, selektorsko oslanjanje na predstave iz regiona, koje je naročito bilo vidno pretprošlog i prošlog Bitefa, moramo konstatovati, prisutno je i ove godine čak isuviše, što za posledicu ima sličnost programa ovog festivala tokom nekoliko poslednjih godina. Naime, dolaze uglavnom ista pozorišta sa negdašnjeg jugoslovenskog prostora da bi prikazala predstave koje režiraju jedni te isti reditelji, poput Tonija Janežiča ili Olivera Frljića, da ne nabrajamo dalje, budući da nismo protiv nijednoga od njih, ali smo protiv takvog selektorskog postupka, koji je neminovno doveo do festivalske programske monotonije. Dodajmo da su mnogi stalni posetioci Bitefa već unapred sa sigurnošću mogli pretpostavljati koji će se reditelji sa svojim predstavama opet pojaviti. Upravo za ta ostvarenja nismo sigurni da mogu predstavljati nove pozorišne tendencije, koje su, koliko znamo, još u središtu interesovanja ovog festivala, bez obzira na to što su se i prošle godine jedva mogle primetiti. Takođe, već nekoliko godina, kako smo već ukazali, evidentno je da su selektori svoj fokus usmeravali, pored regionalnih, isključivo na evropska pozorišta. Kao da je „zlatna era“ Bitefa, kada su u Beograd dolazila pozorišta sa svih kontinenata, definitivno prošla. Ne verujemo da na treatarskim scenama na Istoku, kako Bliskom, tako i Dalekom, nema predstava pogodnih za prikazivanje na Bitefu. Izgleda da je potrebno proširiti selektorski vidokrug i interesovanje. S obzirom na to da nas je, nažalost, Jovan Ćirilov, dugogodišnji selektor Bitefa, napustio, videće se hoće li dosadašnja koselektorka, a ove godine selektorka Anja Suša i dalje samostalno obavljati tu funkciju. No, bez obzira na to kako će se ovo pitanje rešiti selekcija sledećeg, inače jubilarnog, pedesetog Bitefa trebalo bi da bude u duhu velike tradicije ove manifestacije.

Pored glavnoga programa valja istaći da je prateći program ovogodišnjega Bitefa veoma dobro koncipiran i da je veoma opsežan. Pored ostalog, trebalo bi reći da „Bitef na filmu“ sadrži projekcije opere „Ajnštajn na plaži“ Filipa Glasa u režiji Roberta Vilsona, baleta „Posvećenje proleća“ Igora Stravinskog u koreografiji Pine Bauš i dokumentarac „Potrošeni“ scenariste, reditelja i producenta Boruta Šeparovića. Ne manje zanimljivi su i ostali prateći programi.

ANTIČKI SVET U MODERNOM KLJUČU

„Ilijada“

PISAC Homer

POZORIŠTA „Slovensko narodno gledališče“ – Drama, Ljubljana, „Mestno gledališče ljubljansko“ i „Cankarjev dom“, Ljubljana

DATUM PREDSTAVE 18. septembar 2015.

DVORANA PRIKAZIVANJA „Madlenianum“ – Velika scena

REDITELJ Jernej Lorenci

DRAMATURZI Eva Mahković, Matić Starina

SCENOGRAF Branko Hojnik

Najstarije grčko sačuvano književno delo grčke i evropske književnosti, Homerov ep „Ilijadu“, koje se u svim dosadašnjim epohama smatralo za uzor svekolikog pesništva, postavio je reditelj Jernej Lorenci sa željom da na sceni dođe do punog izraza čitava priča, tako da na ovom izvođenju dominira izgovoren tekst, koji postupno gledaoce uvodi u ovaj spektakl i otkriva im tri sveta – Grke, Trojance, kao i svet bogova. Kao što se zna, Homer je za okosnicu „Ilijade“ uzeo samo jednu temu i povezao je sa različitim epizodama kao što su Ahilov gnev i neraspoloženje najpre prema Agamemnonu, potom i prema Hektoru. Ta dva odnosa, zapravo neraspoloženja Ahilova određuju strukturu samoga epa isto koliko i tri njegove ljubavi, odnosno naklonosti – prema ropkinji Briseidi, saborcu i prijatelju Patroklu i ocu Peleju. Uporedo sa ovim „Ilijada“ slika i bogove, od kojih jedni pomažu Grcima, a drugi Trojancima. Sagledano u celini, ovo delo izlazi iz okvira epike i približava se tragediji. Vrlina adaptacije, pa tako i same predstave koju smo gledali pored ostalog, svakako je i u tome što ovo veliko delo izvodi samo dvanaest glumaca. Dramaturški predstava je pažljivo struktuirana i ima dva dela. U prvom delu adaptacija verno prati Homerov ep i prikazuje povod sukoba, dok je drugi deo slika Trojanskoga rata, koja generalizuje sve pogibije i stradanja. Odmah bi trebalo istaći da je reditelj Jernej Lorenci ostvario jednu dinamičnu predstavu, koja oživljava antički svet i sukobe u njemu na savremen način, oslanjajući se na neke postulate postmoderne, ali i iskustva stečena na području našeg podneblja. Ekipa odličnih glumaca potrudila se da Homerov tekst oživi u punom značenju. Zato se o ovoj predstavi, koju prikladno dopunjuje i podržava odlična muzika Branka Rozmana, može govoriti samo pozitivno, tim pre što svojim postupkom reditelj Lorenci, naglašavajući svevremenost Homerovog epa, gledaocima pobuđuje asocijacije na ratna zbivanja na Balkanu tokom poslednje decenije prošloga veka.

ŽANR ? KLOVNIJADA!

„Murmel, Murmel“

PISAC Herbert Frič po Diteru Rotu

POZORIŠTE „Folksbine am Roza Luksenburg plac“, Berlin

DATUM PREDSTAVE 17. septembar 2015.

DVORANA PRIKAZIVANJA Velika sala „Narodnog pozorišta“, Beograd

REDITELJ I SCENOGRAF Herbert Frič

KOSTIMOGRAF Viktorija Ber

DRAMATURGIJA Sabrina Cvaš

Jedanaestoro glumaca u ovoj predstavi (ukoliko je ovo izvođenje uopšte mogućno nazvati pozorišnom predstavom!) sve vreme – nekih osamdeset minuta – trči i skače, spopliće se i pretura po pozornici neprestano vičući „Murmel, Murmel“. Glumci ovaj jedini tekst izgovaraju u različitim intonacijama, nekad glasno, nekad i tiše i po tome bi ovo bio minimalizam na sceni, jer je samo tu reč Frič preuzeo iz Rotovog komada „Murmel“. Ali, reditelj, koji je istovremeno i scenograf, pobrinuo se da na scenu postavi različite elemente u vidu ploča raznih dimenzija koje ometaju glumce u njihovim trčanjima i poskakivanjima, jer su se oko njih saplitali, pa i padali po pozornici, što je delovalo komično. Bilo je tu i klovnijade u nemirnim kretnjama, koje su činile da su neki čak i upadali u orkestarsku rupu, dabome, sve uz povike „Murmel, Murmel“. Ne može se zameriti dovođenje ovih prizora na Bitef, ali da li je to moralo i da otvori festival? Prisećali smo se spektakularnih otvaranja ranijih godina u dvorani Centra „Sava“, kada su se izvodile koreodrame i multimedijalne priredbe ali i pored toga, na postavljeno pitanje odgovorili bismo: festival je otvoren – bitefovski! Nesumnjivo, glumci iz Berlina umeju ne samo da trče, skaču i da se nadskakuju. Oni vladaju i zavidnom govornom tehnikom, te je dozivanje „Murmel, Murmel“ bilo veoma nijansovano, tako da smo razmišljali kako bi se od ove predstave mogla načiniti i radio-drama, istina znatno kraćeg trajanja U svakom slučaju, ako ništa drugo, ova predstava zabavila je i nasmejala publiku, ali je i razočarala sve one koje su očekivali i nekakav sadržaj, da ne kažemo neki pozorišni komad. Trebalo bi istaći kostimografska rešenja Viktorije Ber, kao odličan dizajn svetla Torstena Keniga. Ne manje zaslužan je Ingo Ginter: muzika je znatno pripomogla efektnoj scenskoj realizaciji ovog izvođenja kojem je teško odrediti žanr, budući da nije performans, a daleko je i od kabarea, jer se približava klovnijadi. Kako saznajemo iz programskog kataloga, reditelj Frič ove godine ponudio je gledaocima jednu predstavu zasnovanu na dadaističkoj igri reči, pa smo pomislili kako bi, možda, ukoliko su to festivalske propozicije dozvoljavale, bilo bolje da smo videli ovo njegovo scensko ostvarenje.

[/restrictedarea]