Grčka bez kormilara

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Unutrašnja politička previranja u Grčkoj posle kapitulacije pred kreditorima trebalo bi da se završe – ili nastave – ekspresno raspisanim vanrednim izborima

Iznenadna odluka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da podnese ostavku i da odvede zemlju ka ekspresnoj izbornoj trci, i to samo sedam meseci od svoje grandiozne i ubedljive pobede na parlamentarnim izborima koja ga je i dovela na kormilo grčke države, vuče korene iz unutrašnjeg razdora u krugovima „Sirize“. Leva platforma „Sirize“ (koja je inače savez levo orijentisanih političkih frakcija) na čelu sa bivšim ministrom energetike Panajotisom Lafazanisom izdvojila se iz celine smatrajući da „matica“ više ne prati osnovnu ideologiju i ubeđenja svojih članova u pogledu političkog i ekonomskog statusa grčke države u evropskoj „porodici“.

Harizmatičnom Ciprasu jasno je da odvajanjem leve platforme, koja se prošlog petka organizovala u zasebnu poslaničku grupu „Narodno jedinstvo“, može izgubiti dosta glasova i platiti visoku cenu na izborima ako ih ne organizuje pre predviđenih rokova za početak primene trećeg paketa pomoći Grčkoj. Sasvim je izvesno da je „Siriza“, odnosno krug ljudi bliskih premijeru, kao i sam premijer, poslednjih meseci promenio svoju orijentaciju u ideološkom smislu. Pomenuta promena nije se desila dobrovoljno već kao pokušaj spasavanja posrnule Republike Grčke iz kandži GREXIT-a, scenarija kojim su evropski partneri zastrašivali Ciprasa još od trenutka kada je radikalna levica došla na čelo jedne evropske države.

[restrictedarea]

IZBORNE PROGNOZE

Analitičari u Grčkoj tvrde da Cipras može da se nada novoj pobedi, bez obzira na to što nije ispunio ništa od predizbornih obećanja. On je još uvek najpopularniji političar u Grčkoj, ocenjuju domaći mediji. Po prognozama izbornih rezultata, koje je do sada izneo u javnost samo nemački „Bild“ (24. avgusta) „Siriza“ će osvojiti 28 odsto glasova, „Nova demokratija“ 25 odsto, dok će novooformljeno „Narodno jedinstvo“ Panajotisa Lafazanisa dobiti čak osam odsto, što je, realno gledano, veliki procenat za jednu političku frakciju koja je tek pre dva dana priložila papire Vrhovnom sudu ne bi li i zvanično postala ravnopravna politička partija u izbornom nadmetanju što će se najverovatnije održati 20. septembra. Prognozama nemačkog „Bilda“ analitičari u Grčkoj ne pridaju neku veću važnost zato što nije naglašeno ni kada, ni kako, ni nad kojim uzorkom glasača je izvršeno ovo ispitivanje. Činjenica je da se na ulicama i po kafićima Soluna o Ciprasu govori kao o favoritu koji će na kraju ipak uspeti da dobije iole pravedniji tretman za grčki narod u evrozoni.

Predizborna borba frakcija levice, to jest Ciprasa i Lafazanisa, dostigla je nivo metaforičkog bratoubilačkog rata. Pošto je lider opozicione partije „Nova demokratija“ Vangelis Mejmarakis 24. avgusta vratio mandat predsedniku zemlje Prokopisu Pavlopulosu jer nije uspeo da formira vladu, mandat će biti poveren „Narodnom jedinstvu“ otcepljenom od „Sirize“. To praktično znači da će Lafazanis bar 48 sati imati konce nove predizborne igre u svojim rukama, mada nema nikakvih realnih mogućnosti da osnuje vladu. Grčkoj političkoj sceni predstoji teška igra predizbornog pokera, te se političarima levice sedmomesečni poker sa Volfgangom Šojbleom čini kao partija neke nevine dečje igre.

Panajotis Lafazanis smatra da su izbori 20. septembra preuranjeni i da bi trebalo da se održe najranije 27. septembra. Lafazanis ukazuje da je sramni treći paket pomoći izglasan noću, posle teške sedmomesečne borbe protiv istog, i smatra da će se isto tako, noću, odlučiti i o izborima; metaforički, sve što se dešava noću dešava se iz zadnjih namera da bi se nešto prikrilo i sakrilo od javnog mnjenja – noć pokriva sve sumnjive radnje.

Aleksis Cipras očekuje da će dobiti većinu u parlamentu na predstojećim izborima, te će ovog vikenda organizovati svegrčki sastanak snaga „Sirize“ (koje se nisu i neće otcepiti u međuvremenu) ne bi li pripremio svoje političke i ideološke sledbenike na ostvarenje novog programa „napredne“ politike koji je usvojio sa izglasavanjem trećeg paketa pomoći, uz svesrdnu pomoć svoje političke opozicije.

Panajotis Lafazanis pod-seća biračko telo da Grčka već drugi mesec preživljava u uslovima kontrole kapitala i da je zemlja na rubu propasti, te moli narod da dobro razmisli pre nego što „zaokruži“ Ciprasa. U Objavi „Narodnog jedinstva“, Lafazanis poziva Ciprasa i vođe ostalih političkih partija na jedan javni, otvoreni, demokratski dijalog, koji se nikako neće pretvoriti u dosadne monologe pojedinaca sa monopolom nad porukama narodu. Interesantno je da se Aleksis Cipras poslednjih dana povukao iz javnosti, kao i njegov ministar finansija Euklidis Cakalotos.

POVRATAK NA DRAHMU?

Kostas Lapavicas, drugi čovek „Narodnog jedinstva“, u svojoj izjavi grčkim medijima naglasio je da je sramota što je Cipras omalovažio 61,3 odsto građana koji su mu 5. jula na referendumu ponovo ukazali poverenje rekavši „ne“ merama štednje, a on ih je upravo u tom pravcu odveo. Lapavicas se nije tu zaustavio, štaviše, rekavši da novoosnovana partija cilja na osvajanje vlasti, napomenuo je da će njen prvi korak biti zaustavljanje plaćanja duga poveriocima i „prebacivanje“ banaka u državno vlasništvo. Nije sakrio od javnosti činjenicu da je drahma glavna „slabost“ njegovih ideoloških istomišljenika, ali je pojasnio da to ne smatraju za rešenje problema već za sredstvo koje će pomoći postizanju cilja.

„Sirizu“ je lakim koracima, i bez mnogo političkih i moralnih posledica napustio bivši ministar finansija Janis Varufakis. Bivši car finansija je na pitanja nemačkih novinara odgovorio da neće preći u stranku P. Lafazanisa, mada se slaže sa većinom njegovih stavova ali da su po političkim ubeđenjima veoma daleko, tako da ne bi bili logičan sklop. Varufakis smatra da se razlika između pristalica „Sirize“ i njenih novoodvojenih „buntovnika“ zasniva na teoriji opstanka Grčke u evrozoni. Za njih je povratak na drahmu, dodaje Varufakis, tema ideologije i razume to, dok on smatra da treba ostati u evrozoni ali ne po svaku cenu, kao što nije sigurno ni da se po svaku cenu treba vratiti drahmi. Po njegovom mišljenju, treći paket podrške neće moći da funkcioniše, i misli da isto veruju i Volfgang Šojble i direktorka MMF-a Kristina Lagard. Janis Varufakis je obelodanio da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble oduvek bio iskren sa njim te da mu je od početka govorio da nema mesta za Grčku u evrozoni. Za svoj plan kaže da je bio vrlo prost: „Hteli smo da nam otpišu jedan deo dugovanja kako bismo mogli da otplatimo što veći deo preostalih dugova i da izvršimo preko potrebne ekonomske mere… Mi nismo imali plan za neku drugu monetu. Ono što sam želeo bilo je da koristimo IOUs (I owe you – dugujem ti) kao paralelnu monetu – alatku za premošćavanje nedostatka gotovine da bismo dobili na vremenu i da bi Grčka ostala u evrozoni.“ Varufakis tvrdi da se neće uključiti u bilo koji oblik vlade A. Ciprasa ako dođe do izborne pobede bivšeg premijera, zato što pod sadašnjim okolnostima nije moguća održivost grčke ekonomije.

Doskora aktuelna opozicija „Sirize“, koja je u stvari i omogućila izglasavanje trećeg paketa pomoći, jednoglasno smatra da je Cipras kriv „što je država sravnjena sa zemljom“. S. Teodorakis, vođa stranke „Potami“, izjavljuje da se ne bi osećao ležerno da posle izbora sarađuje sa Ciprasom a ni sa „Novom demokratijom“. Vodeće ličnosti „Nove demokratije“ zameraju doskorašnjem premijeru što se bukvalno povukao sa političke scene i vreba iz senke neki novi trijumf.

EDI RAMA

I dok se Grčka sprema za nove izbore, desetine hiljada izbeglica marširaju kroz zemlju kao utvare koje vape za spasom, a Grci nisu u mogućnosti da se pobrinu o svima. Ostrva Egejskog mora, posebno Mitilini (Lezbos) ima više izbeglica nego stanovnika i zdravstveni uslovi su veoma diskutabilni. Ulje na „grčku vatru“ dosipa i Edi Rama, rušeći pravoslavnu crkvu Svetog Atanasija u selu Drimades, oblast Himara, gde je većinsko stanovništvo grčkog porekla, jer navodno crkva koja je sagrađena 1994. nije imala građevinsku dozvolu. Na reakciju grčkog Ministarstva spoljnih poslova isti je preko Tvitera odgovorio Grcima da gledaju svoja posla jer je on ipak samozvani „gazda Balkana“.

U svakom slučaju, Grčka se opet našla u nezavidnom ekonomskom, političkom i političkostrateškom položaju. Čak ni Albanci se više ne ustručavaju da pred očima evropske javnosti gaze grčka prava, jer se ona više „ne računa“ u ozbiljne igrače. Da li je to gorka sudbina kolevke demokratije i svih evropskih vrednosti?

[/restrictedarea]