Apatrid u sopstvenoj kući

Slučaj Olivera Ivanovića

Piše Nataša Jovanović

Kakvu poruku zadržavanjem u pritvoru Olivera Ivanovića  međunarodna zajednica šalje Srbima na Kosovu?

Tužilaštvo još nije ispitalo sve svedoke u slučaju pritvorenog Olivera Ivanovića, postoji još desetine njih koji treba da budu saslušani pred sudom, rekla portparolka Euleksa Dragana Nikolić Solomon, preneo Tanjug.

Predsednica sudskog veća je, sledi obrazloženje, odbila zahtev za ukidanje pritvora Ivanoviću, kao neosnovan, jer, smatra da advokati odbrane nisu pružili dovoljno razloga da se ukine ta mera ili zameni blažom merom.

Ni sve garancije Vlade Srbije nisu zadovoljile kriterijume „dobrog razloga“  za  ukidanje pritvora čoveku koji se u Euleksovom pritvoru do ovog trenutka nalazi duže od 560 dana!
Ona je dodala da prema mišljenju predsednice sudskog veća, nije došlo do značajnijih izmena u okolnostima suđenja, a postoji i bojazan da bi mogao da pobegne, kao i mogućnost zastrašivanja svedoka. Na činjenicu na kojoj insistira odbrana da je do sada ispitano 47 svedoka, uključujući dva zaštićena, pri čemu nije zabeležen niti jedan pokušaj zastrašivanja ili ometanje postupka, predsednica se nije osvrtala. Ivanović, lider Građanske inicijative SDP, koji je slovio za najliberalnijeg političara na Kosmetu, lidera Srba koji u svom programu nikada nije isključivao pomirenje i toleranciju, čoveka na koga se međunarodna zajednica, što je važilo kao opšte mesto među Srbima, mogla osloniti – na ovaj anticivilizacijski i antidemokratski akt odgovorio je štrajkom glađu.

[restrictedarea]

PUT U HAOS

Kakvu je poruku lišavanjem slobode čoveka kome je jedinom polazilo za rukom da očuva kakav-takav mir na ulicama Kosovske Mitrovice, međunarodna zajednica poslala? Da li da ovde nije došla da bi donela pravičnost i demokratiju, već da bi etnički očistila ovaj prostor? Ili je dovoljno tek konstatovati, kao što je u jednoj od svojih  kolumni rekao novinar i pisac Živojin Rakočević, jedan od organizatora protesta ispred zgrade Euleksa u Prištini: Pravda međunarodne zajednice ne postoji izvan etničkih interesa kosovskih Albanaca. To je siguran put u haos.

Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu i Metohiji počinio ratni zločin nad civilima 1999. godine. Uhapšen je 15 godina kasnije, kada je dobrovoljno otišao na saslušanje, uoči lokalnih izbora u Pokrajini. U zatvoru je godinu i po dana. Dokaza protiv njega nema. Nastavak suđenja zakazan je za 6. oktobar. Vreme i meseci odmiču, i dok su čak i pojedini Albanci spremni da priznaju da je ovde reč o političkom progonstvu, Euleks ne gubi nadu da će se jednom, niotkuda, pojaviti i neki dokaz, kako bi se između članova OVK koje očekuje suđenje u Specijalnom sudu, i predstavnika Srba podvukla kakva-takva, pa bar i nasilna simetrija.

Posle Oliverovog hapšenja, podsetimo, bivši policajci i funkcioneri MUP-a koji su se spremali da konkurišu za prelazak u takozvanu Kosovsku policijsku službu (KPS), upozoreni da lov na srpske glave tek počinje, napustili su Kosovo. Spiskovi za hapšenje navodno sadrže i imena onih Srba koji su se na bilo kakav način, od 1999. godine, zamerili dojučerašnjim albanskim teroristima. Ovi Albanci se sada naime pojavljuju kao legitimni i međunarodno priznati politički zastupnici lažne države Kosovo. Srpski izvori na Kosovu kažu da je reč o spisku koji sadrži preko 1.000 imena, da se on i dalje dopunjava novim imenima, te da je svaki Srbin potencijalna meta, samo ako neki Albanac prstom pokaže na onoga za koga proceni da mu smeta.

S druge strane Albanci optuženi za najteža krivična dela, od strane Euleksa su uživali drugačiji tretman. Predmet koji se sa ovima može uporediti po težini optužbe, jeste suđenje Dreničkoj grupi i liderima OVK. U ovom predmetu okrivljeni su do određivanja kazne, umesto u pritvoru dane provodili na bolničkom lečenju, pa je čak i ‚Koha ditore‘ u članku od 24. aprila 2014. objavila da moćnici na Kosovu, umesto da su u zatvoru, pritvor izdržavaju u bolnicama. Advokat Nebojša Vlajić je svojevremeno u razgovoru za „Pečat“ ispričao kako su se osuđeni pripadnici ove grupe u to vreme slobodno kretali, a u bolnicu vraćali samo u određeno vreme.

„Kada im odrede da se postupak vodi u sudskoj zgradi u Mitrovici ili da budu premešteni u pritvorsku jedinicu u Mitrovici, oni pobegnu i kriju se tri dana dok ucenama ne nateraju sud da donese odluku koja se njima dopada. Onda se opet vrate u bolnicu da bi se lečili od bolesti za koje svi znamo da ne postoje. Jedan od okrivljenih je umesto u bolnici viđen u kafiću, gde je ministru pravde Kosova koji se tamo zatekao, ponudio da plati piće!? Neverovatno da bi bilo istinito, ali na Kosovu je i to moguće“, ispričao je Vlajić.

Vlajićeve reči potvrđuju i video-zapisi na kojima se vidi kako optuženi svoje zatvorske dane provode po prištinskim barovima. Ilustrativan je i slučaj Azema Sulje, bivšeg vođe ŠIK-a (obaveštajne službe terorističke OVK) i poslanika u Kosovskoj skupštini protiv koga  je pokrenuta istraga u slučaju „Blace 4“ tek posle skandala koji je potresao Euleks i navoda da je jedan od tužilaca misije zataškao ovaj predmet. Slučaj istrage protiv Sulje i još devet lica za teška krivična dela organizovanog kriminala aktiviran je tek posle pisanja kosovske štampe da je zamenik glavnog tužioca Džonatan Ratel sprečio istragu.

Za to vreme Ivanoviću se posete članova porodice odobravaju uz stroge mere nadzora.

 

BEZ TAČKE OSLONCA

Posle Ivanovićeve odluke da započne štrajk glađu, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je u pismu zatražila od Euleksa da preduzme sve mere kako bi se poštovala osnovna Ivanovićeva prava i sačuvalo njegovo zdravlje.
„Ne dovodeći u pitanje načelo nezavisnosti sudstva, molimo Vas da hitno preduzmete mere iz svoje nadležnosti i iskoristite sva formalna i neformalna sredstva koja vam stoje na raspolaganju kako bi se poštovala osnovna ljudska prava i slobode pritvorenih i sprečilo narušavanje Ivanovićevog zdravlja, ali i izbegla destabilizacija društvene i političke klime na KiM“, navodi se u pismu Kancelarije. Evropski pokret u Srbiji je, takođe, upozorio da držanje Olivera Ivanovića u pritvoru više od 18 meseci, bez mogućnosti da se brani sa slobode, a uprkos svim garancijama i apelima institucija i javnosti Srbije i Evrope, i uprkos principima pravde i pravičnog suđenja, ne samo da potkopava autoritet misije Euleks na Kosovu, već narušava kredibilitet Evropske unije i, na kraju, ugrožava jedan ljudski život.

Sama činjenica da nemaju tačku oslonca, a bolje potvrde za to od slučaja Olivera Ivanovića nema, okupila je Srbe u Kosovskoj Mitrovici, na protestu koji je održan ispred zgrade Osnovnog suda, gde se nalazi i regionalno sedište Euleksa.

Oni su ustali protiv statusa koji im je namenjen: da budu nezaštićena dijaspora u nepriznatoj državi.

Podrška Oliveru Ivanoviću stigla je i iz Prištine i Novog Sada.  Izbor je prost: ili će biti apatridi (ljudi bez domovine) u sopstvenoj kući ili interno raseljena lica u centralnoj Srbiji, ili, pak, mogu da pokušaju da se izbore za svoja prava.

Da li Srbi na ovo malo teritorije koju salonski „geostratezi“ zovu Kosovom i Metohijom, ovako nezaštićeni i bez države, mogu da ostvare svoja prava? Od ovog glasno izgovorenog pitanja pa do potpunog nestanka, odnosno iseljavanja Srba sa ove teritorije, možda i nije daleko…

[/restrictedarea]