„Жица“ (не) квари односе

Заједничка седница влада Мађарске и Србије у Будимпешти

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић
На црвеном тепиху испред грандиозног здања државног парламента на Тргу Лајоша Кошута у Будимпешти, Александра Вучића званично је дочекао премијер Мађарске Виктор Орбан и – Будимпештански зид

Мигрантска криза и мађарски одговор на њу ‒ како се и очекивало ‒ били су једна од најзначајнијих и главна тема заједничке седнице две владе, мађарске и српске, годину дана после прве, одржане у Београду прошлог 1. јула. Мађарски званичници су одмах саопштили својим српским колегама да тренутно не виде алтернативу за подизање зида дуж границе са Србијом, али да се надају да овакав потез неће пореметити добре односе Будимпеште и Београда, посебно с обзиром на помоћ коју Мађарска мисли да може пружити Србији на путу ка чланству у Европској унији. „Притисак имиграната је без преседана, а подизање физичке баријере дуж 174,7 километара јужне границе Мађарске према Србији, одакле илегално долазе две трећине избеглица, представља императив. Ограду сматрамо мером заштите државне територије, а не питањем људских права, спољне политике или билатералних односа“, рекао је мађарски министар иностраних послова и спољне трговине Петер Сијарто шефу српске дипломатије Ивици Дачићу.

Разлике у ставовима у вези са зидом су остале, али је Орбан био и задовољан „садржајним“ и отвореним разговором, подвлачећи да „Будимпешта са Београдом, и поред ове чињенице, ни на који начин не жели да поквари односе“.

„Свако легално може да пређе границу, у складу са важећим законима. Зато сумњамо у намере избеглица којима је први корак у Мађарску ‒ нелегалан. Заблуда је ако неко мисли да ће из афричких кризних подручја престати у Европу да долазе када се ситуација у тим зонама пацификује. Чак и у том случају, свако жели да живи на бољем месту, а у Африци живи милијарду људи“, истакао је Виктор Орбан, додајући како постоји могућност да у наредној деценији пут Старог континента крене око 100 милиона Африканаца и да ће то, по свој прилици, бити регионални проблем на који треба дати и      ‒ верски одговор. Без обзира на бриселско законодавство.

[restrictedarea]

ЛАКОНСКО РЕШЕЊЕ Опозиција у Мађарској „Фидесово“ једнострано решење да на граници са Србијом, уместо увођења знатно веће контроле, изгради зид висок четири метра како би спречили илегални улазак миграната сматра одлуком без преседана ‒ Будимпешта треба да проблем реши, а она га само пребацује на суседну Србију. Тиме је суспендовала такозвану Даблинску регулативу која емигрантима омогућује да затраже азил у првој земљи ЕУ у коју дођу. Са Кошутовог трга Бриселу је, у међувремену, саопштено да је реч само о привременој суспензији Регулативе, док се не прошире прихватни капацитети. „Ограђивањем“ Србије Орбан ће, по речима три опозициона првака, Јожефа Тобијаша (МСП) Бернадет Сел (ЛМП) и Атиле Ковача (ДК) профитирати и на унутрашњем политичком плану. Циљ му је преузимање бирачког корпуса друге по јачини парламентарне странке, екстремно десничарског „Јобика“, који Европа неће, а чија је идеја и била постављање зида.

Да би показао да не жели да ситуација заувек остане таква и да „ограда“ физички раздвоји Мађарску од Србије, Виктор Орбан је медијима потврдио да ће 30. јула, само за грађане две земље, оживети стари прелаз Реске – Хоргош, а 1. августа биће отворен и пловни гранични прелаз на       – Тиси. Изменом Споразума о пловидби Тисом (коју су подржале обе стране) наиме, омогућено је да река Тиса добије међународни статус, што значи да је проглашена делом трансевропског коридора Рајна – Дунав, а међудржавне групе формиране на заједничкој седници две владе добиле су задатак да поступак отварања прелаза заврше за 30 дана.

ПОТПИСИВАЊЕ СПОРАЗУМА Као и приликом прве седнице влада Србије и Мађарске прошле године у Београду, када су потписани споразуми из области саобраћаја, животне средине и сарадње министарстава унутрашњих послова, и на другој седници двеју влада потписана су четири споразума ‒ из  области европских интеграција, спољних послова, инфраструктуре и просвете. Измењен је амандман Меморандума о мађарској подршци интеграцији Србије у Европску унију, с циљем да Будимпешта досадашњу сарадњу прилагоди потребама Србије у приступним преговорима. И ако активно сарађују на овом пољу, у Споразуму је прецизирана помоћ коју ће Мађарска упутити Србији током преговора о чланству у ЕУ. Помоћ би била двојака. Она би се односила, пре свега, на студијске посете и програме обуке државних службеника о ЕУ у Мађарској у форми гостовања мађарских експерата Србији и њиховог рада на привременој основи у српским институцијама. Значајну помоћ Београду у вођењу преговора о приступању представљаће и ангажовање стручњака Ивана Габора, некадашњег члана преговарачког тима Мађарске.

Што се тиче пруге Будимпешта ‒ Београд, обе стране биће спремне за почетак радова пре краја ове године, остало је само да се усагласи студија изводљивости са Кинезима, а први наредни експертски састанак све три стране биће одржан већ 16. и 17. јула. „За три и по године воз би могао за упола мање времена да пређе деоницу између наших главних градова, што нам је и циљ“, рекла су углас оба премијера, која су у поподневном раду влада у хотелу „Корвинус Кемпински“ отворила Бизнис форум где је учествовало око 140 мађарских и српских компанија заинтересованих за присуство на тржиштима двеју држава. Епилог Пословног форума гласио је ‒ мађарске компаније заинтересоване су за приватизацију 35 српских предузећа, а договорено је да се нађе једна успешна компанија из Србије која би улагала у Мађарску.

Програм сарадње у просвети, науци и култури Мађарске и Србије у периоду од 2015. до 2017. године, који су потписали министар за социјалну политику Мађарске Золтан Балог и министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Срђан Вербић, такође има новина. Чини се да ће се помоћу њих, између осталог, значајно приближити решењу и једног вишедеценијског проблема, међусобног признавања диплома. Конкретно, у овом моменту, две трећине академаца који су високу стручну спрему стекли у Србији, да би нострификовали диплому у Мађарској, морају да полажу додатну диференцијалну еквиваленцију, у просеку од пет до 12 струковних испита.

На крају, дан пре заједничке седнице мађарске и српске владе, министри унутрашњих послова Мађарске, Србије и Аустрије, Шандор Пинтер, Небојша Стефановић и Јохана Микл-Лајтнер, у Будимпешти су потписали Меморандум о сарадњи и заштити граница. Договор предвиђа заједничке патроле на мађарско-српској, односно српско    -македонској граници, на коју је Будимпешта 26. јуна, као испомоћ Београду, већ послала четири термовизијска возила и 20 граничних полицајаца, затим интензивирање рада група за борбу против организованог пребацивања миграната, као и успостављање посебних пунктова за контакт у све три земље. Министри унутрашњих послова затражили су од Европске комисије већу финансијску подршку и за Фронтекс, као и појачавање фокуса на балканску, уместо на медитеранску руту!

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *