Ukrajinska agonija

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Bivši šef države Viktor Janukovič ostaće upamćen kao najuspešniji predsednik u istoriji Ukrajine, bez obzira na to što su ga „narod“ i Vašington svrgnuli posle samo tri godine na vlasti

Dok su oči celog sveta uprte u Grčku i njeno manevrisanje da preživi strašne posledice prezaduženja i ekonomske krize u EU, jedna veća pravoslavna i evropska zemlja prolazi kroz mnogo goru agoniju, a stanovništvo se nalazi na ivici fizičke egzistencije. Ali, izgleda da zbog toga niko u Briselu, Berlinu ili Vašingtonu nije posebno zabrinut. Reč je, naravno, o Ukrajini. Ako grčku vladu premijera Aleksisa Ciprasa optužuju za sva zla ovog sveta, zbog toga što ne želi da na pleća svojih sunarodnika svali još jednu porciju ubitačnih „evropskih reformi“, kijevski režim Petra Porošenka i Arsenija Jacenjuka to rado čini i ubire aplauze i pohvale Zapada. Atina je problem jer ugrožava „njegovo visočanstvo“ evro i podriva lagodne pozicije briselskih činovnika, dok su ukrajinski vlastodršci „dobri Evropljani“ kada uništavaju sopstveni narod i stavljaju krst na njegovu budućnost.

[restrictedarea]

 

IGRA SE PRIBLIŽAVA KRAJU Eksperti su izračunali da je za tek nešto više od godinu dana od nasilnog preuzimanja vlasti tokom „demokratske narodne revolucije“ američko-kijevski režim zemlju ekonomski vratio decenijama unazad. Ako situacija u Ukrajini ikad krene nabolje, izračunali su, biće potrebno više od dvadeset godina samo da bi se zemlja ekonomski vratila na nivo iz 2013, odnosno na stanje kada su započeli protesti na Majdanu – navodno za bolji život i svetlu evropsku budućnost. Tako će bivši šef države Viktor Janukovič, koga je rulja optužila da je lopov i korupcionar, po svim objektivnim pokazateljima ostati upamćen u istoriji Ukrajine kao njen najuspešniji i najbolji predsednik, bez obzira na to što ga je Vašington svrgnuo posle samo tri godine, i pritom mu je od prvog dana stavljao klipove u točkove.

Njegovi naslednici već su potrošili pola od tog vremena i bili su ne manje efikasni – u uništavanju Ukrajine. Iza njih ostaje samo pustoš i sve su očiglednije prave namere da potpuno slome ovu zemlju sa preko 40 miliona uglavnom ruskojezičnih i pravoslavnih stanovnika. I da, kada se Ukrajina uskoro prirodno vrati u orbitu Rusije, nasamarena od „zapadnih prijatelja“, Moskvi u miraz donese samo spaljenu teritoriju, kao i 1945. godine. Proces uništenja je daleko odmakao i samo se time mogu objasniti potpuno sumanuti koraci koje „demokratska“ vlada već mesecima vuče, vodeći Ukrajinu pravo u ambis. Cilj nije pobeda nad Rusijom i separatistima, već da se na kraju balade Moskvi u ruke ne preda išta iole vredno. To što su nemilosrdno uništeni životi desetina miliona ljudi,  samo je njihov problem. Igra se približava kraju.

Američka globalna bankarska grupacija „Goldman Saks“ objavila je u svojoj nedavnoj analizi da se zvaničan ukrajinski bankrot može očekivati već u julu. Ova tema je na dnevnom redu još od prošle jeseni, ali je Zapad to uvek odlagao, ubacujući u ovu rupu bez dna minimalne iznose neophodne da kijevski profašistički režim premosti još koji mesec. Rat, mobilizacija, prisustvo vojske, paravojske i bezbednosnih organa u svakom segmentu društvenog i privatnog života učinili su da stanovništvo prihvati neljudske uslove egzistencije. Ako komunalne usluge poskupe za sedam puta, a kurs grivne opadne 300 odsto, ako višestruko skoče cene energenata i osnovnih namirnica, a pritom plate i penzije ostanu nominalno na istom nivou, onda samo totalna kontrola i manipulacija može sprečiti ljude da se pobune.

 

DEOBA PLENA PRED KONAČAN RAZLAZ Ukrajinska vlada i sama priznaje da je bankrot države „teoretski moguć“ krajem jula. Kao i Cipras u Grčkoj, i u Kijevu vode pregovore sa kreditorima, ubeđujući ih da im otpišu 40 odsto državnog duga, ali takva mogućnost je prilično nerealna. Pre svega, ukrajinska privreda je toliko uništena da je njen oporavak sa ovakvom vlašću praktično nemoguć. Stoga odlaganje bankrota ne bi donelo ništa drugo do produženje agonije. Poverioci svoj novac svejedno videli ne bi. Drugi razlog je još važniji: pokretanjem postupka bankrota, poverioci bi mogli da se pridruže „privatizaciji“ preostale državne imovine. To bi u uslovima drastično devalvirane grivne, koja bi u tom slučaju bar dvostruko pala, značilo kupovinu budzašto najvrednijih preostalih resursa. To je kolač čiju deobu neće propustiti ni stranci, ni domaći oligarsi. U pripremi je poslednja deoba plena – pred konačni razlaz. Zato će Zapad radije podsticati, i na tome zaraditi, nego što će sprečavati ukrajinski bankrot.

Svi ekonomski indikatori ukazuju da je kraj opasno blizu. Najpre, tu je zvanična procena pada bruto društvenog proizvoda u ovoj godini od 9,5 odsto (i ona još nije konačna) što će ukupno za 2014. i 2015. predstavljati sniženje od čitavih 17 procenata. Takve negativne stope beležile su samo privrede podvrgnute ekonomskim šok terapijama, a Ukrajina kroz to prolazi već drugi put za dve decenije. Čak i bez zvaničnog bankrota, procenjuje se da će godišnji pad grivne u 2015. iznositi 97 odsto, a rast inflacije 48 procenata, što će izvući i ono malo preostalog novca iz džepova građana. Ako ne ranije, dno će biti dotaknuto do kraja ove godine.

Gubici državnih preduzeća u 2015, po zvaničnim prognozama, iznosiće oko pet milijardi dolara, isto koliko i u prošloj godini. Uslediće bankrot ili likvidacija oko 90 ukrajinskih banaka, uz njihov gubitak od skoro sedam milijardi dolara za poslednjih 10 meseci, što svedoči da je ceo bankarski sektor pred nestankom. Ukrajinski izvoz u prva četiri meseca ove godine opao je za 35 odsto u poređenju sa istim periodom 2014, a eksport u Rusiju snižen je za 60 procenata. Smanjenje ukrajinskog izvoza u EU, i pored potpisanog Sporazuma o asocijaciji – zbog kojeg je navodno izbio Majdan – iznosi skoro 30 odsto. Dakle, izvoz Kijeva u Evropu je drastično smanjen, dok su ukrajinske granice širom otvorene za uvoz iz EU. U svakoj ozbiljnoj zemlji, za ovakvu ekonomsku katastrofu i izdaju nacionalnih interesa letele bi glave, a ne samo ostavke. Naravno, u ozbiljnoj zemlji ovako nešto ne bi ni bilo moguće.

 

DIGLI RUKE OD SEBE Ukrajina teško može da računa na nove olakšice u snabdevanju ruskim gasom, a biće ravno čudu ako cena ne bude još veća. Ukrajinski izvoz na tržište Rusije sve više je opterećen administrativnim procedurama, kao vid trgovinskog embarga. Ne može niko da kaže da Moskva nije upozoravala, još u vreme dok je na vlasti bio Janukovič, da će upravo to da se desi ako Kijev potpiše trgovinski sporazum sa EU. Sa punim pravom, iz Kremlja sada poručuju: evo vam Brisel, pa izvozite njima. Zbog svega toga, za proteklih godinu dana, samo po zvaničnoj statistici, u Ukrajini je ugašeno oko 1,2 miliona radnih mesta, ali se procenjuje da je realno oko 2,5 miliona ljudi ostalo bez posla. Za one koji i dalje rade, plate sve više kasne, ako su te sreće da ih uopšte primaju.

Zato ne čudi što Porošenko i Jacenjuk žele rat. Ne samo što se sve nedaće mogu svaliti na spoljnog neprijatelja već se mnogi građani koji odlaze na ratište odande neće vratiti. Pokrenut je već šesti talas mobilizacije, a sedmi je u najavi. Porošenko se hvali da je u Donbasu već razmestio 60 000 vojnika, odnosno dvostruko više nego što ih je bilo na vrhuncu ofanzive pre nekoliko meseci. Pozive za mobilizaciju počeli su da uručuju i redovnim studentima, direktno u učionicama. Presreću građane po autobuskim stanicama, kao i na granici – ljude koji putuju sa svojim porodicama da letuju na Krim. Poseban kuriozitet su vojni pozivari koji upadaju na sednice regionalnih skupština i uručuju listiće za armiju – iskuljučivo poslanicima opozicije!

Da je Ukrajina zemlja u kojoj je sve otišlo dođavola, vidi se i iz još jednog primera. Za nedavno ubistvo opozicionog novinara Olesa Buzine, 18. juna uhapšen je izvesni Denis Polišćuk. Međutim, svega pet dana kasnije „nepoznato lice“ za njega je platilo 200.000 evra kaucije i Polišćuk se našao na slobodi. I to ne bilo kako, već sa buketom cveća i nošen na rukama ljudi u maskirnim uniformama i nacionalističkim majicama. Iz istog miljea je i najava neonacističke organizacije „Desni sektor“, koja je, nezadovoljna brzinom i načinom mobilizacije građana, objavila da od sada ovaj posao preuzima na sebe. Kako najavljuju, mobilisaće i decu stariju od 14 godina, ali ih, obećavaju, neće slati direktno na front.

Sve ovo su frapantne vesti iz jedne zemlje koja je odlučila da iz čista mira digne ruku na bratski narod. Ako je ikome za utehu, oni su već odavno digli ruke i od sebe. Aktuelni ukrajinski ministri dovedeni su sa koca i konopca, iz Litvanije, Estonije, Gruzije. Gubernator Odese je bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, za kojim je u njegovoj zemlji raspisana poternica. Finansije i centralnu banku vode građani SAD, a u ukrajinskoj vladi već planiraju da celu carinsku službu predaju na upravljanje inostranoj kompaniji! To je najsigurniji znak da Ukrajina kao suverena država više ne postoji. Za ukrajinske vlastodršce postoji samo rat, koji će sagoreti sve do temelja, uključujući i njih same.

[/restrictedarea]