Predložak za teatar apsurda, ili: ima li ovome kraja?

Kako preživeti birokratiju u kulturi

Piše Smiljka Isaković

Nismo sigurni koliko je sistem javnih nabavki popravio koruptivnu situaciju u privredi Srbije, ali je sigurno da takav sistem apsolutno ne odgovara prosveti i umetnosti

Pre izvesnog vremena potpisnik ovih redova pisao je o konkursima za projekte Ministarstva kulture i pomenuo obimnu i komplikovanu traženu konkursnu dokumentaciju, čini se, u cilju obeshrabrivanja umetnika da se jave na konkurs. Trebalo je poslati stotine stranica štampanog materijala na adresu Ministarstva, pronaći firmu koja ima budžetski račun, a ta firma opet podnosi gomile pravnih akata (kopiju registracije sa opisom delatnosti; uverenje da je upisana u registar nadležnog organa,  overenu fotokopiju izvoda iz statuta udruženja sa  ciljevima u oblasti kulture itd).

ZUOV I  KORAK DALJE Sve ovo je dečja igra u odnosu na raspisani konkurs ZUOV-a (Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja) za spoljne saradnike, odnosno stručnjake koji će ocenjivati nove udžbenike, nove obrazovne ideje i standarde. Do sada su to bili profesori svih profila, sa naučnom i prosvetnom reputacijom, koji su pozivani po potrebi i u oblasti udžbenika koji se ocenjuje. Vrlo dobro se zna koliko neko od stručnjaka vredi, pa su zaposleni u ZUOV-u imali kvalitetne komisije. I sve je funkcionisalo do momenta kada je država rešila da stane za vrat teškim proneverama državnih fondova, pa su u modu ušle javne nabavke. Nismo sigurni koliko je sistem javnih nabavki popravio koruptivnu situaciju u privredi Srbije, ali je sigurno da takav sistem apsolutno ne odgovara prosveti i umetnosti. Već smo videli kako staje rad pojedinih pozorišta jer su javne nabavke u vidu angažovanja istaknutih solista i prvaka, izvršilaca u javnoj nabavci, potpuno paralisale normalan rad.

[restrictedarea]

ZUOV je otišao korak dalje, pa je u svom pozivu na konkurs izdao uputstvo od 85 strana koje bi bile dobar predložak za teatar apsurda. Od samog početka jasno je da su nastavnici, profesori, mnogi doktori nauka, uvaženi u svojim oblastima, samo izvršioci  usluge po partijama u javnoj nabavci. Predmetna javna nabavka je oblikovana po partijama, a partije su u ovom slučaju profili stručnjaka koji se traže. Sledi uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu, od jezika, načina slanja (zatvorene koverte sa oznakom „Ne otvarati“) varijante sa podizvođačima (što god to značilo u slučaju ocene udžbenika, možda mali od palube koji nosi udžbenik i tašnu za izvođačem). Ima tu i tajnovitosti i poverljivosti, pominju se menice, avansno plaćanje, očigledno je sve prepisano iz privrede. Kad se popuni obrazac ponude, za koji je potreban vodič, sledi lista dokumenata koje jadni profesor treba da priloži da bi eventualno bio izabran za izvođača radova: uverenje iz kaznene evidencije nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova (ne može biti starije od dva meseca pre otvaranja ponuda) potvrda prekršajnog suda da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja određenih poslova (izdata nakon objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki) uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija i privrede da je izmirio dospele poreze i doprinose, i uverenje Uprave javnih prihoda grada, odnosno opštine da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda.

…NA OSNOVU PONDERISANJA Osim ovoga, podnosi se potvrda o završenom poslednjem nivou obrazovanja, potvrda o najmanje osam godina iskustva u ustanovi obrazovanja na poslovima nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, naučnog saradnika ili savetnika za datu oblast/predmet, na koji se odnosi dati rukopis udžbenika, fotokopija licence ili položenog stručnog ispita, potvrda o radu u visokoškolskoj ustanovi u zvanju nastavnika ili u naučnom institutu u zvanju naučnog saradnika ili savetnika, referentna lista pregledanih udžbenika, spisak objavljenih naučnih/stručnih radova koji se odnose na dati predmet, referentna lista projekata u kojima je ponuđač učestvovao, a koji su u vezi sa unapređivanjem obrazovanja i vaspitanja. Kao poseban prilog dostaviti i nazive pregledanih udžbenika, njihovih autora i izdavača, naziv institucije za čije potrebe je ponuđač pregledao udžbenike, kao i ime, prezime i broj telefona lica za kontakt referentnog naručioca; nazive objavljenih naučnih ili stručnih radova, datum i mesto objavljivanja naučnog ili stručnog rada, kao i ime, prezime i broj telefona lica za kontakt referentnog naručioca; nazive projekata u vezi sa unapređivanjem obrazovanja i vaspitanja u kojima je ponuđač učestvovao, nazive institucija ‒ organizatora projekata i vreme održavanja projekata, kao i ime, prezime i broj telefona lica za kontakt referentnog naručioca. Ni kada se za radno mesto konkuriše na fakultetu, ne daju se kontakt telefoni urednika naučnih časopisa…

Onda se tajne ponude otvore, ocene se netransparentno na osnovu ponderisanja i bodovanja i pozovu srećni odabrani profesori, neki od njih možda i nikada, jer se traži veliki broj stručnjaka. I to sve za nekoliko hiljada dinara honorara. Ima li ovome kraja?

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *