Nema promena, ima kretanja

Milorad Vučelić / glavni urednik

Svet se više ne menja, već se samo kreće, kaže književni junak jednog savremenog nemačkog pisca. Da bismo sačuvali mesto u tom svetu moramo i mi da se krećemo strogo poštujući načelo po kojem „postoje bogati i oni drugi: bogati vode brigu, a oni drugi se prilagođavaju“.

Cipras, „Siriza“ i Grčka su s pravom u centru svetske pažnje upravo zato što se naslućuje i nagoveštava mogućnost bitne promene u nametnutom postojećem poretku sveta koji zahteva samo da se prilagođavamo i krećemo. Od toga je nastala prava totalitarna ideologija kakve nema niti je bilo u istoriji. I zato je „Siriza“ probudila nadu u mogućnost temeljne promene i velikog tektonskog poremećaja. Nije stoga nimalo čudno što se svetom munjevito raširila potreba i probudila energija da se uključi „tamo gde je sadašnjost najintenzivnija“. To je stvarni razlog podrške najznačajnijih i najistaknutijih svetskih intelektualaca i pravdoljubivih ljudi uopšte.

„Siriza“, a tako i Grčka, u kratkom je roku dobila i najmoćnije neprijatelje koji su se sada, sluteći veliku opštu opasnost, svim silama sručili na grčki narod. Razmere tog globalnog obrušavanja ne mogu se u ovom trenutku ni naslutiti. I naši mediji su se na mizeran i bedan način obrušili na Grčku. Svim silama se trude da nagovore naše građane da ni po koju cenu ne idu na letovanje u Grčku jer se u Grčkoj sprema „humanitarna katastrofa“! Zahvaljujući ovoj propagandi, Tunis sada izgleda kao pravi edenski vrt. Srbija koja je punih osam i po godina bila pod najtežim i nepravednim sankcijama i to preživela sada širi antigrčku paniku među mogućim srpskim turistima: možda neće moći da podignu pare sa bankomata, a možda će se desiti „humanitarna katastrofa“ u kojoj neće biti ni vode ni hleba ni lekova! Jesu li i mora naprasno nestala?

[restrictedarea]

Da li i ovakva propaganda doprinosi stabilnosti na Balkanu ili stabilnosti na Balkanu doprinose samo razne rezolucije o genocidu, obavezne posete Srebrenici i ponovo podstaknuti teroristi iz Prištine, o čemu uverljivo svedoče i diskusije i aplauzi iz redova „Levice“ u nemačkom Bundestagu,  ili briselski i berlinski diktati o tome da se Kosovo ima priznati kao nezavisna država i to bez ikakvih spornih pitanja?

U tome je i suština daljih briselskih pregovora i sporazuma. Po njima se sve što traži Priština mora učiniti nespornim pa tek onda kad sve bude nesporno i međunarodno oktroisano treba priznati nezavisnost takozvane države Kosovo. Ali  tu neće biti kraj jer Kosovo bez Srba i bez ičega srpskog neće biti konačno rešenje. Onda slede dalje aspiracije na našu teritoriju, traženje ratne odštete, obuka islamskih terorista i šta sve ne, i to po nalogu Vašingtona. A doći će na red i Dečani… Krajnje je predvidivo kako će izgledati to konačno rešenje i jasno je da će se taj proces odvijati pod pokroviteljstvom Zapada. A zašto to ne bi bilo predvidivo i moguće kada nas je zapalo da nam direktni glasnik Brisela i Berlina bude Isa Mustafa!

Mi pripadamo tamo gde smo se našli i geografski i civilizacijski od trenutka kada smo se pre dva veka oslobodili. I bili smo i ostali formirani na evropskim vrednostima. Da ne insistiram, ovom prilikom, na vekovima pre toga i na činjenici da smo umnogome i sami stvarali te evropske vrednosti. Nijedan zakonski niti ustavni dokument u srpskoj tradiciji nije donet bez evropskog uticaja. Sve što smo izvozili, počev od svinja, šljiva ili rude, izvozili smo u Evropu ili tačnije, u države Evrope. I uvozili iz nje. Nije tada bilo Evropske unije. A danas ništa ne izvozimo u Brisel ili Strazbur, neposredno Junkeru i Šulcu, nego u države koje su članice EU. A više i ne kupujemo ništa životno i civilizacijski i duhovno važno od EU koja nam je, uzgred budi rečeno, popriličan trošak. Kupujemo i to mnogo od evropskih država u kojima zauzvrat držimo i svoje devizne rezerve. Nema države na Balkanu koja je bila tako vesternizovana kao naša država. I u političkom i vojnom smislu je isto tako bilo. „Kretali“ smo se mi i te kako dobro u tom pravcu i sve tako „krećući se“ dogurali do toga da nas delima danas tretiraju kao narod što živi izvan evropskih vrednosti koje su nam uza sve to i nedostižne. U toj drskoj podvali drastično su se evropske vrednosti svele ili srozale na vrednosti EU, u koju mnogo više spadaju svi briselski administratori nego Gete, Mikelanđelo, Kant i Leonardo.

Ajde, ako smo mi, kako se često i podrugljivo ironiše, nekakav jedinstven slučaj, zašto se sada Grčka i Grci svim silama oglašavaju državom i ljudima koji su izvan evropskih vrednosti i izvan Evrope? Evropa se upela da očuva sebe bez kolevke svoje demokratije i kulture. Da li je to naknadna osveta za to što je mitološki nekada Evropu oteo i na silu obljubio Zevs pa su sada Volfgang Šojble i Peter Kažimir  rešili da na isti način kazne Zevsa?

I ko sada ne pripada ili pripada kome i treba li mi da se osećamo nelagodno zbog toga što smo to što jesmo i što smo tu gde jesmo ili oni koji su silom trenutno iskazanom parama a nekada bombama i oružjem odredili da moramo da im se besprizivno potčinimo i da postanemo obične sluge ili roblje? I da prihvatimo da je sve to u prilog stabilnosti Balkana?

A glasnik koji nam, po njihovoj volji a i slici i prilici, te diktate saopštava jeste niko drugi nego Isa Mustafa!

Zapadni pohod na Ukrajinu završio se munjevito sa velikom geopolitičkom posledicom – Krim je postao deo Rusije a rat u Ukrajini se nastavlja. Pokušaj, nadamo se uspešan, „Sirize“  je drukčiji izazov jer se tiče društvenopolitičkog uređenja i rušenja vladajuće ideologije finansijskog totalitarizma. To je probudilo nadu obespravljenih da će se pravdoljubiva levica ponovo pojaviti na horizontu.

Sile svetskog kapitala i nezasitih banaka i finansijskih organizacija svom snagom udarile su na Grčku demonstrirajući otvoreno  potpuno odsustvo moralnog, kulturnog, političkog i civilizacijskog legitimiteta. Poruka je brutalno jasna: nema promena, ima samo kretanja po našem diktatu pa i po cenu mogućeg građanskog rata.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *