Милорад Вучелић / главни уредник
Свет се више не мења, већ се само креће, каже књижевни јунак једног савременог немачког писца. Да бисмо сачували место у том свету морамо и ми да се крећемо строго поштујући начело по којем „постоје богати и они други: богати воде бригу, а они други се прилагођавају“.
Ципрас, „Сириза“ и Грчка су с правом у центру светске пажње управо зато што се наслућује и наговештава могућност битне промене у наметнутом постојећем поретку света који захтева само да се прилагођавамо и крећемо. Од тога је настала права тоталитарна идеологија какве нема нити је било у историји. И зато је „Сириза“ пробудила наду у могућност темељне промене и великог тектонског поремећаја. Није стога нимало чудно што се светом муњевито раширила потреба и пробудила енергија да се укључи „тамо где је садашњост најинтензивнија“. То је стварни разлог подршке најзначајнијих и најистакнутијих светских интелектуалаца и правдољубивих људи уопште.
„Сириза“, а тако и Грчка, у кратком је року добила и најмоћније непријатеље који су се сада, слутећи велику општу опасност, свим силама сручили на грчки народ. Размере тог глобалног обрушавања не могу се у овом тренутку ни наслутити. И наши медији су се на мизеран и бедан начин обрушили на Грчку. Свим силама се труде да наговоре наше грађане да ни по коју цену не иду на летовање у Грчку јер се у Грчкој спрема „хуманитарна катастрофа“! Захваљујући овој пропаганди, Тунис сада изгледа као прави еденски врт. Србија која је пуних осам и по година била под најтежим и неправедним санкцијама и то преживела сада шири антигрчку панику међу могућим српским туристима: можда неће моћи да подигну паре са банкомата, а можда ће се десити „хуманитарна катастрофа“ у којој неће бити ни воде ни хлеба ни лекова! Јесу ли и мора напрасно нестала?
[restrictedarea]Да ли и оваква пропаганда доприноси стабилности на Балкану или стабилности на Балкану доприносе само разне резолуције о геноциду, обавезне посете Сребреници и поново подстакнути терористи из Приштине, о чему уверљиво сведоче и дискусије и аплаузи из редова „Левице“ у немачком Бундестагу, или бриселски и берлински диктати о томе да се Косово има признати као независна држава и то без икаквих спорних питања?
У томе је и суштина даљих бриселских преговора и споразума. По њима се све што тражи Приштина мора учинити неспорним па тек онда кад све буде неспорно и међународно октроисано треба признати независност такозване државе Косово. Али ту неће бити крај јер Косово без Срба и без ичега српског неће бити коначно решење. Онда следе даље аспирације на нашу територију, тражење ратне одштете, обука исламских терориста и шта све не, и то по налогу Вашингтона. А доћи ће на ред и Дечани… Крајње је предвидиво како ће изгледати то коначно решење и јасно је да ће се тај процес одвијати под покровитељством Запада. А зашто то не би било предвидиво и могуће када нас је запало да нам директни гласник Брисела и Берлина буде Иса Мустафа!
Ми припадамо тамо где смо се нашли и географски и цивилизацијски од тренутка када смо се пре два века ослободили. И били смо и остали формирани на европским вредностима. Да не инсистирам, овом приликом, на вековима пре тога и на чињеници да смо умногоме и сами стварали те европске вредности. Ниједан законски нити уставни документ у српској традицији није донет без европског утицаја. Све што смо извозили, почев од свиња, шљива или руде, извозили смо у Европу или тачније, у државе Европе. И увозили из ње. Није тада било Европске уније. А данас ништа не извозимо у Брисел или Стразбур, непосредно Јункеру и Шулцу, него у државе које су чланице ЕУ. А више и не купујемо ништа животно и цивилизацијски и духовно важно од ЕУ која нам је, узгред буди речено, поприличан трошак. Купујемо и то много од европских држава у којима заузврат држимо и своје девизне резерве. Нема државе на Балкану која је била тако вестернизована као наша држава. И у политичком и војном смислу је исто тако било. „Кретали“ смо се ми и те како добро у том правцу и све тако „крећући се“ догурали до тога да нас делима данас третирају као народ што живи изван европских вредности које су нам уза све то и недостижне. У тој дрској подвали драстично су се европске вредности свеле или срозале на вредности ЕУ, у коју много више спадају сви бриселски администратори него Гете, Микеланђело, Кант и Леонардо.
Ајде, ако смо ми, како се често и подругљиво иронише, некакав јединствен случај, зашто се сада Грчка и Грци свим силама оглашавају државом и људима који су изван европских вредности и изван Европе? Европа се упела да очува себе без колевке своје демократије и културе. Да ли је то накнадна освета за то што је митолошки некада Европу отео и на силу обљубио Зевс па су сада Волфганг Шојбле и Петер Кажимир решили да на исти начин казне Зевса?
И ко сада не припада или припада коме и треба ли ми да се осећамо нелагодно због тога што смо то што јесмо и што смо ту где јесмо или они који су силом тренутно исказаном парама а некада бомбама и оружјем одредили да морамо да им се беспризивно потчинимо и да постанемо обичне слуге или робље? И да прихватимо да је све то у прилог стабилности Балкана?
А гласник који нам, по њиховој вољи а и слици и прилици, те диктате саопштава јесте нико други него Иса Мустафа!
Западни поход на Украјину завршио се муњевито са великом геополитичком последицом – Крим је постао део Русије а рат у Украјини се наставља. Покушај, надамо се успешан, „Сиризе“ је друкчији изазов јер се тиче друштвенополитичког уређења и рушења владајуће идеологије финансијског тоталитаризма. То је пробудило наду обесправљених да ће се правдољубива левица поново појавити на хоризонту.
Силе светског капитала и незаситих банака и финансијских организација свом снагом удариле су на Грчку демонстрирајући отворено потпуно одсуство моралног, културног, политичког и цивилизацијског легитимитета. Порука је брутално јасна: нема промена, има само кретања по нашем диктату па и по цену могућег грађанског рата.
[/restrictedarea]
