Ljubav, etičnost, krivica…

Piše Nataša Anđelković

Bernhard Šlink Žena na stepenicama „Plato“, 2015.

Nije čest slučaj da beogradska publika toliko zavoli nekog nemačkog pisca i ostane mu odana i posvećena u rasponu dužem od deset godina. Kada se pojavio Čitač 2002. godine u izdanju „Platoa“ i prevodu Spomenke Krajčević, dogodila se za kratko vreme „čarolija“, prepoznavanje između naših čitalaca i ovog pisca, što je ujedno bio i pokazatelj kakva je to „nova proza“ koja odgovara savremenom, obrazovanom čitaocu. Osobenost Šlinkove proze jeste spoj izrazito zanimljive i uzbudljive radnje sa složenim moralnim, etičkim, pravnim preispitivanjima koja se kroz naraciju otvaraju. Po obrazovanju pravnik, profesor na Humbolt univerzitetu ali istovremeno i sudija pokrajinskog suda, Šlink je svoju profesiju, i njenu praksu i teorijski rad, preneo u svoja dela. Pitanje moralne odgovornosti generacije sinova prema (nacističkim) zličinima koje su počinili očevi, i koje je Šlink obradio u romanima Čitač i Povratak kući, kao i u ponekim pričama iz zbirke Bekstva od ljubavi, preoblikovalo se u kasnijim njegovim delima u još suptilnije preispitivanje generacijskog raskola i društvene odgovornosti. Tako je centralna tema romana Vikend bila bunt nemačke mlade inteligencije iz vremena grupe „Bader Majnhof“, a u zbirci priča Letnje laži Šlink posmatra živote pripadnika nemačke, evropske srednje klase, intelektualaca, najčešće na prelazu između mladosti ka srednjem dobu, njihovu otuđenost sa generacijom roditelja, usamljenost, neretko odricanje od ljubavi i susprezanje emocija koje kad-tad eskalira praveći lomove u tim inače mirnim životima.
U najnovijem romanu, Žena na stepenicama, kao da su sve ove teme sublimisane i na jedan nov način obuhvaćene. Iako roman pokreće suptilna ljubavna priča, koja se proteže u rasponu od četrdeset godina, u njemu ne izostaje ni tema etičnosti, krivice, pa čak ni društvenog bunta. Prvi put, međutim, Šlink uvodi temu estetskog, odnosno temu lepote umetničkog dela. Akt žene koja silazi niz stepenice u ovom romanu istovremeno postaje predmet krivičnog dela i povod zaljubljenosti trojice junaka. Slikar, ostavljeni muž i mladi advokat, zbog ovog akta doći će u iskušenje da se ogreše o zakon sledeći svoje interese ili strasti. Ono što Šlink želi da iskaže pričajući priču o advokatu koji na početku karijere dobija neobičan slučaj da zastupa slikara koji potražuje nazad svoju sliku od kupca i naručioca zbog sumnji da je ovaj namerno kvari i uništava jeste čudnovatost onog trenutka kada se zbog iznenada probuđenih osećanja i strasti može iskočiti iz svoje profesije, staviti na kocku buduća karijera i sigurnost, odreći se moralne odgovornosti, pa čak i počiniti zločin.
Odstupajući od šablona klasičnog ljubavnog zapleta, pisac ovde slika jedan odnos koji je na svaki način „montiran“.
Ako se pažljivo čita, Šlinkov roman daje odgovore na pitanja o našem životu upravo onim svojim naizgled sekundarnim tokovima naracije, iz kojih se iščitava praznina, usamljenost i otuđenost čoveka u savremenom svetu. zaйm denьgi onlaйnonlaйn zaйm na bankovskiй sčetzaйm čerez kontakt onlaйn

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *