Драгомир Антонић
Кад се моћни спрдају са слабијим, тешко их је спречити. Није добро кад се слаби сами са собом спрдају верујући да ће моћне одобровољити. Неће
У Речнику Матице српске за реч спрдати пише говорити којешта, брбљати, трућати. За именицу спрдачина: изругивање, шала (често груба и увредљива). Тражећи корен речи, узмем Етимологијски рјечник Петра Скока. Речи нема. Биће да је нова измишљотина. За сваки случај отворим последњи, четврти том, тзв. казала, јер су тамо набројане многе речи са упутницом где да се објашњење тражи. У казалу (стр. 374) за речи спрдати, спрдња треба погледати објашњење под реч прдјети. У речнику под реч прдјети пише, поред осталог, да је свесловенска и пежоративна метафора. У експресивном говору једнака речи: спрдати се, што значи ругати се. На Космету су Срби говорили попрдица у истом значењу. Арбанаси су је из српског језика позајмили и назвали је попордице. Тако пише у признатом Етимологијском рјечнику.
[restrictedarea]
АЛЦХАЈМЕР – ЧИСТ НЕМАЦ Чему прича о наизглед обичној речи? Због нас који читамо новине, гледамо телевизију. Свашта чујемо: нове речи, нова објашњења. Све некако познато, али збуњујуће. Зорт нас да се није, Боже саклони, мало пореметила, променила свест. Стално од нас Срба Немци траже да свест променимо, као да за промену свести није највише учинио широм света поштовани Алојз Алцхајмер. Чист Немац. Кога се он дочепа, тај више ни рођену мајку не познаје. Измењена свест начисто. Не разумем како Немцима то није довољно. Може ли се уопште свест више променити, прошлост заборавити, а будућност светлија изгледати него кад вас камарад Алојз посети? Светска наука каже да не може. Зашто Немци и даље од нас траже да мењамо свест, прошлост, паметарницу, све до сада научено? Да ли значи да се почивши Андреас Шокенхоф спрдао с нама? Схвативши да је Алојз недостижан, Андреас од муке отпутова у небеску отаџбину да тражи правду. Да ли се надређеном, с обзиром да је био језуита, пре далеког пута обратио, није ми познато, али знам да се са људима не ваља спрдати.
Нису Немци једини који воле да се спрдају. Како, на пример, објаснити одлуку да преписка између две госпође непоновљивог изгледа, младе Атифете и нешто старије Кетрин, има статус међународног уговора!? Мало се дописивале, мало слале СМС поруке, размењивале рецепте и од тога направиле међународни уговор обавезујућег карактера! Спрдња с правом. Наравно, на штету Срба.
ПРЕПРАВЉАЊЕ ПРОШЛОСТИ Шта су резолуције „пријатеља Енглеза“, како их назива премијер, него спрдња са истином, жртвама и наравно Србима. С тешким последицама за потомке. Има ли веће спрдачине од најављене сарадње и финансирања „Рекома“ од стране владе државе Србије? Где нестадоше саветници: Гузенбауер, Пиц-гауер, Блер… који су, бар тако их је премијер представљао, дошли да помогну? Ко нам је све помагао, добро смо прошли, рекао би мој друг из Срема.
Највећи дужници: Американци, Енглези, Немци, оптужују Грке да је срамота што дугове неће да врате. Грци хоће дугове да врате, али траже мало времена, кредиторе (читај: међународна финансијска мафија са утеривачем дугова који се зове НАТО) то не занима. Може се набрајати унедоглед. Нема потребе, ми Срби смо паметан народ, делимично. Већина ће разумети.
Књиге ваља читати. У њима је много записано. Није промена свести нешто непознато у науци. Морамо разумети, каже археолог др Ђорђе Јанковић, да смо производ прошлости, родитеља и учитеља. Сами обликујемо будућност васпитавајући потомке. Зато власт преправља прошлост од самог почетка писмености. Прво су уклањани сведоци и непожељни записи. Затим је следило фалсификовање. Промена свести самоспознаје била је и остала средство да се влада поткупљивим људима слабе воље. Било је уобичајено да се асимилација потчињених врши мењањем имена и језика. Једна од најчувенијих превара је да су Немци потомци аријеваца. Сад сваког ко тражи своје претке међу творцима индоевропских језика повезују са нацистичком идеологијом. На нашем простору капители прављени за римокатоличку катедралу у Сарајеву у време Првог светског рата после Другог су постали „доказ“ наводног постојања цркве самостана у Крешеву, коју су православни срушили у 13. столећу!
Кад се моћни спрдају са слабијим, тешко их је спречити. Није добро кад се слаби сами са собом спрдају верујући да ће моћне одобровољити. Неће. Само ће себе понизити. Грци су целој планети показали да се понизити неће. Њихово ОХИ је зрак светлости на крају тунела.
[/restrictedarea]