Излог књиге

Иван Ивањи, Диоклецијан „Лагуна“, 2015.

Историјски роман Диоклецијан, поред романа Константин и Јулијан, спада у opus magnum Ивана Ивањија јер веродостојно и уверљиво оживљава време и околности у којима се у Римском царству ширила и устоличила нова религија Христових следбеника.
Ивањи прати Диоклецијана од дечачких дана, када је као син скромног провинцијског писара почео да се уздиже на лествици римског високог друштва и постао један од најмоћнијих и најзначајнијих царева у историји Рима. Овај знаменити и мудри император, родом са наших простора, први је увео тетрархију – владавину четири цара – и после честих, крвавих смена на римском престолу обезбедио стабилну власт у Царству. Диоклецијан је окрутност својих претходника заменио дипломатским умећем и обезбедио равноправност свих делова велике империје, али је незаслужено запамћен као велики прогонитељ хришћана, мада су они до последње године његове дуге владавине били међу његовим најповерљивијим људима!

Бернард Луис, Криза ислама „Чаробна књига“, 2015.

Језгровита анализа вишевековне историје ислама и узрока који су довели до његовог културног опадања, појаве милитантних исламских организација и нових трендова непријатељства према Западу, Криза ислама се креће кроз тринаест векова историје, посебно осликавајући кључне догађаје двадесетог века, водећи нас до насилних сукоба данашњице: стварања државе Израел, Хладног рата, Иранске револуције, совјетског пораза у Авганистану, Заливског рата и напада на САД. Расплићући сложену блискоисточну историју од реторике њених манипулатора, Бернард Луис настоји да протумачи разлоге за растуће догматско одбацивање модернизма, од многих у муслиманском свету, у корист повратка у прошлост.

Група аутора, Историја човечанства – културе америчких народа „Вулкан издаваштво“, 2015.

Блистава достигнућа старих америчких народа представљена су у шестом тому Едиције Историја човечанства. Изванредни свет преколумбовске Америке открива се као место цивилизација које су оствариле велика открића у астрономији, математици, архитектури, науци, техници и дале велика уметничка дела, а за само неколико година тај свет су разорили шпански освајачи. Ипак, остаци градова, грађевина, канала, кодекса и других творевина материјалне и духовне културе сведоче о томе да су народи америчког континента досегли изузетно висок ниво културног и друштвеног развоја. Подручје на којем су се развиле неке од најстаријих цивилизација у историји човечанства карактерише еколошка и географска разноврсност. Достигнућа Маја, Инка и Астека остављају утолико јачи утисак ако се има у виду да су се ови народи развијали независно од својих савременика с других континената.

Душан Бабац, Србија и Русија у Великом рату „Evro Giunti“, 2015.

Двојезична монографија, на српском и руском, бави се тематиком савезништва Србије и Русије у Великом рату. Историјски преглед о војним везама и односима два братска народа настао је са циљем да се осветле неке мало познате епизоде из те епохе, имена и лица њених актера у време обележавања стогодишњице од почетка рата који свет дотад није видео. Аутор се бави генезом савезништва, открива његове корене који сежу у далеку 1806. годину, у време борбе да се Србија ослободи турске власти, те се настављају 1877. када је Русија ушла у рат са Турцима па све до преломне 1914. када је Србија у Русији нашла свог главног и природног савезника. Захваљујући томе је спасен сам опстанак Србије, која се достојно одужила како Русији тако и осталим савезницима. Савезничке војне везе се настављају током 1915, 1916. и 1917, до оног тренутка када је Русија, због револуције, иступила из табора савезника.