БРИКС и ШОС брига за Запад

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Две организације које граде нови глобални поредак и окупљају скоро половину светског становништва одржале су самите прошле недеље у Русији и постају пандани америчких творевина Г 7 и НАТО

Два самита истовремено су одржана прошле недеље у Уфи, главном граду јужне руске републике Башкирије. Шефови држава БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) и Шангајске организације за сарадњу (ШОС) коју чини 18 држава у различитом статусу – окупили су се од 8. до 10. јула у овом милионском граду на јужном Уралу како би још једном исказали приврженост изградњи мултиполарног, не-западног светског поретка. На Самиту ШОС лидери су се бавили безбедношћу огромног региона, што је и основни задатак ове организације, чије су чланице после најновијег проширења: Индија, Казахстан, Киргизија, Кина, Пакистан, Русија, Таџикистан и Узбекистан. Овај задатак је успешно испуњен, ако се има у виду да, упркос озбиљним изазовима у окружењу, у њима ипак влада мир. Са друге стране, на Самиту БРИКС, основне теме биле су економске. Тако се, условно, ове две организације могу посматрати као пандани западних творевина НАТО и Г 7, које су под командном палицом САД.

[restrictedarea]

 

АЛТЕРНАТИВА Русија, заједно са земљама Азије, Африке и Латинске Америке, лансирала је алтернативу ММФ, Нову развојну банку БРИКС (НДБ) са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара, као и резервни валутни пул са истим толиким капиталом. НДБ ће прве пројекте почети да финансира већ 2016. године. Следећи на реду је нови међубанкарски обрачунски систем, као алтернатива постојећем западном SWIFT систему, над којим ЦИА и америчко Министарство финансија и званично имају надзор од 2001, наводно ради праћења финансијских активности терориста. А када је о тероризму реч, на Самиту ШОС приступило се изради новог система борбе против Исламске државе, с обзиром на то да западне методе само доприносе њеном јачању, што постаје озбиљна претња за читав евроазијски простор.

Лавину коју је грчки референдум, као резултат неравноправне борбе малог народа против светских моћника, само наговестио, лидери БРИКС и ШОС – чије земље окупљају половину светског становништва – без колебања реализују, корак по корак. Када је британски финансијски аналитичар Џим О‘Нил 2001. осмислио кованицу БРИК(С) засигурно није мислио да ће она непуних деценију и по касније бити алтернатива постојећем глобалном систему. „Запад, а посебно САД, били су доминантна сила у том систему. имали смо покушај реформе ММФ 2010, где се очекивао већи значај земаља попут Кине, али Вашингтон је то блокирао“, изјавио је руском Првом каналу професор Факултета међународних односа Колумбијског универзитета Кристијан Дезеглис.

И други експерти деле ову тачку гледишта, објашњавајући да Запад намерно саботира економски раст у свету ради очувања своје хегемоније. „Правила светске економије морају правовремено и редовно да се реформишу и обнављају, ради адаптације на нову ситуацију и промене у глобалном развоју. Да би одговорности и могућности биле у сагласности, морамо да уложимо заједничке напоре за повећање статуса и улоге земаља БРИКС у систему глобалног управљања“, истакао је кинески председник Си Ђинпинг.

Овако отворене речи, мало је ко, ако је уопште било ко, очекивао пре само коју годину. Самити „алтернативне петорке“ били су праћени подсмешљивим коментарима у западним медијима, али је њихов сарказам сада потпуно пресахнуо. Немачки експерти су прецизно оценили да БРИКС постаје противтежа западној Г 7, из које су руског лидера Владимира Путина прошле године избацили, после припајања Крима. Остале чланице БРИКС, иако по свему велике и значајне, никада нису добиле шансу да уђу ни у предворје овог елитног клуба.

Главни економиста руске инвестиционо-финансијске компаније „Евроинвест“, Владимир Рожанковски, објаснио је на који начин ће функционисати Нова развојна банка БРИКС. „Грчка дужничка криза је најбољи пример. Испуњавање ропских услова под којима ММФ даје кредите држави у кризи само даље урушава њену економију и лишава је шанси да све то исплати, због чега мора да узима нове зајмове. Резултат је потпуна зависност од кредитора. Своје финансијске институције БРИКС ствара на потпуно другачијим принципима. Без тешких условљавања и покоравања, већ кроз директно учешће кредитора у пројектима за које се одобравају средства, па је он заинтересован да се ти пројекти, који подижу економију, реализују уз његово учешће“, истиче Рожанковски.

СВЕТИОНИК И НАДА СВЕТА Земље БРИКС ће могућности НДБ банке у прво време користити саме, да би се касније кредитне линије отвориле и према другим државама. „За последњих пет година, обим инвестиција у свету смањио се за 40 одсто и зато сматрамо да је сада од посебног значаја да инвестирамо у привреде једни код других“, каже бразилска председница Дилма Русеф. Индијски лидер Нарендра Моди најављује следећу етапу у којој ће средства НДБ бити доступна и осталим државама. „БРИКС може да буде светионик, нада у свету економских и политичких бура и потреса, зато што наша иницијатива није само за земље чланице БРИКС већ и за цео свет“, рекао је индијски премијер.

Председник Јужноафричке Републике Џејкоб Зума саопштава да је у 2011. обим међусобне трговинске размене земаља БРИКС износио 268 милијарди долара, а да се у наредне три године увећао чак до 382 милијарде, што сведочи о великом потенцијалу сарадње и развоја. Према речима поменутог професора Дезеглиса, 2001. године земље БРИКС давале су свега 25 процената од америчке економије, а сада је то 100 одсто, односно привреда БРИКС је нарасла 400 одсто за 14 година. И то показује о каквој је потенцијалној сили реч.

Путин је из Уфе послао Американцима и Европљанима две кључне поруке. Прво, и поред свих напора да је сломе, Русија остаје земља на коју треба све више рачунати на светској арени и то се не може променити. Друго, не само због односа Запада према њој, Русија данас склапа нове савезе у свету, на Истоку и Југу, а пре свега са Кином, са којом жели да гради нови „Пут свиле“. Завршна декларација Самита осуђује санкције наметнуте Русији, које наносе штету глобалној економији.

Ове поруке БРИКС и ШОС не могу да не забрину водеће западне кругове. Зато није случајно што су Кина и Русија, које су заједнички именитељ ових по Запад веома неугодних процеса, прошле недеље означене као највећа претња безбедности САД. А учинио је то нико други до Џозеф Денфорд, актуелни кандидат за место шефа Здруженог генералштаба америчке армије! Иако се Бела кућа оградила од Денфордових речи, истичући да је реч о „личном мишљењу“ генерала, јасна је тенденција да се изградњом политике непријатељства према Пекингу и Москви – у најмању руку избије која десетина или стотина милијарди долара више за одбрамбени буџет и војноиндустријски комплекс. Чак и да је само то у питању, ипак је реч о опасним изјавама.

Са своје стране, земље БРИКС опредељене су за мир и сарадњу са свима који то желе, али и решене да у скоријој будућности не примају нове чланове у свој савез. БРИКС не жели да се претвори у некакав дебатни клуб, већ да заиста буде локомотива мултиполарног света. Са друге стране, ШОС, као друга страна исте, мултиполарне медаље, допушта под одређеним условима приступање нових чланова. Поред новопридошлих пуноправних чланица, Пакистана и Индије, у статусу посматрача тренутно су Авганистан, Иран и Монголија, док седам држава, међу којима Турска и Белорусија, претендују на овај статус.

 

ГЛОБАЛНА РЕВОЛУЦИЈА НА ВИДИКУ Међу њима треба тражити и потенцијалне будуће чланице, а питање приступања Ирана је сада већ само техничке природе, јер државе под санкцијама СБ УН не могу бити чланови ШОС. Свој однос према ШОС ирански председник Хасан Рухани најбоље је показао привременим напуштањем животно важних преговора о нуклеарном програму у Женеви како би присуствовао Самиту у Уфи. Камен спотицања у тим преговорима је управо питање – после ког периода од постизања споразума ће Ирану бити укинуте све санкције. Техеран захтева да то буде шест месеци, док Вашингтон инсистира на две године. Москва, свесна да би укидање санкција Ирану ударило по њеним интересима због неминовног пада цене нафте на светском тржишту, ипак чврсто подржава Иран у овом питању.

Без обзира на све проблеме са којима се суочавају земље БРИКС и ШОС, а они нису мали, ипак њихове перспективе изгледају веома солидно, поготово ако буду деловале удружено и солидарно. Све док се Русија налази у оваквом друштву, покушаји њене изолације не могу да буду успешни. Из свега се види да Москва остаје најважнији мотор покретач изузетно значајних глобалних геополитичких и економских процеса. Многи народи већ сада виде, и тек ће видети, своју наду у овим процесима, независно од тога какав став буду имали њихови званични представници и владе. Глобална револуција је почела данас у Уфи. Догодине у Ташкенту и Њу Делхију.

[/restrictedarea]