Банкрот Европе

Пише Никола Врзић
Како год да се разреши текућа грчка криза, једно је сигурно: Европа је доживела и финансијски банкрот тако што је дозволила банкрот једне од чланица еврозоне, али и морални банкрот зато што је, својом кампањом страхом, како је описује британски „Гардијан“, учинила све што је могла да Грке онемогући да се слободно и демократски изјасне о сопственој судбини. Препознаје ли Србија поруку која јој је овиме упућена?

У само једном минуту, на две стране света, грчка дужничка криза која читаву Грчку и све њене дугове надмашује увелико, доживела је (не)очекивано убрзање; убрзање очекивано за читаоце „Печата“ јер смо овакав развој догађаја најавили поодавно, неочекивано за све који су веровали оптимистичким прогнозама – показује се – лажљивих званичника Европске уније. Тај минут убрзања куцнуо је у уторак у шест сати поподне у Вашингтону, и у поноћ у Бриселу. У Вашингтону је означио да је Грчка, према Међународном монетарном фонду, банкротирала јер није исплатила приспелу рату свог дуга од милијарду и по евра, у Бриселу пак, тачно у поноћ, истекао је европски пакет помоћи Грчкој, заправо позајмица Грчкој да би Грчка могла да им врати дугове и камату на те дугове, што Грци плаћају својом нарастајућом бедом без наде да ће им икада бити боље, као што признају и сами кредитори у својој интерној анализи, али ће заузврат ти њихови кредитори гарантовано бити намирени… Или ће пак Грци тим кредиторима, својим немилосрдним спасиоцима, рећи „охи“, „не“ на референдуму најављеном за недељу? То јест, ако референдума уопште и буде…

[restrictedarea]

 

ГЕНЕЗА ГРЧКЕ ДРАМЕ Но кренимо редом, подсећањем на развој ове грчке драме која нам се пред очима – рекосмо, не и неочекивано – претвара у трагедију која би могла да поприми и светске размере.

После слома њујоршке берзе 2008. године и светске економске кризе која је уследила, Грчка је и 2009. задржала одличан кредитни рејтинг А, који су јој доделиле водеће светске (америчке) кредитне агенције, иначе, један од главних стубова актуелног глобалног финансијског поретка. У октобру те 2009, међутим – да остане као трајно сведочанство њихове лажне компетентности или само лажљивости – нова, ПАСОК-ова влада открива urbi et orbi да грчки буџетски дефицит износи невероватних 12,5 одсто њиховог бруто друштвеног производа (БДП); поређења ради, еврозона дозвољава дефицит до три одсто БДП-а, Србија је прошлу годину завршила са 6,6 одсто дефицита а у првом кварталу ове је забележен дефицит од око два одсто. Током 2010. уследиле су прве мере штедње у Грчкој, пропраћене и првим пакетом помоћи међународне Тројке кредитора, ММФ-а, Европске централне банке (ЕЦБ) и Европске комисије (ЕК) који су практично преузели кредите великих (и уз то углавном приватних) банака и постали главни грчки повериоци. Тада крећу и условљавања Грчке, заправо, брутални упад у грчку фискалну и социјалну политику који је резултирао смањењима плата, пензија, повећањима пореза… а све у циљу оспособљавања Грчке да кредите (увећане за камате) врати својим кредиторима маскираним у спасиоце. 21. фебруара 2012. уследио је и други пакет овакве помоћи, пропраћен, наравно, и новим и још оштријим мерама штедње; до победе „Сиризе“ Алексиса Ципраса на парламентарним изборима 25. јануара 2015. – у међувремену је Грчка променила неколико влада, ПАСОК је наследила „Нова демократија“, али политика штедње и удовољавања кредиторима остала је непромењена – усвојено је укупно седам пакета оштрих мера штедње.

Укупни резултат: јавни дуг Грчке је са око 109 одсто БДП-а на крају 2008. скочио на данашњих око 177 одсто (што ће рећи да је Грчка данас далеко задуженија него што је била пре него што је почела да штеди; и толико о помоћи кредиторске Тројке). Само Тројци својих кредитора она дугује 324 милијарде евра, док укупни дуг (податак за 2013.) премашује 420 милијарди. БДП Грчке се притом смањио за четвртину што је упоредиво са Украјином која је у рату, незапосленост је, са десетак одсто пре штедње, порасла на преко 25 одсто радно способног становништва, при чему је, како наводи нобеловац Џозеф Штиглиц, незапосленост међу младима и већа од 60 одсто. Речима грчког премијера Алексиса Ципраса у немачком „Тагесшпигелу“ ‒ „око 13 милијарди евра је (мерама штедње) уклоњено из нашег система социјалне заштите кроз серију мера с пратећим смањењем пензија и надокнада по стопи од око 50 одсто“, а тако смањене „пензије најстаријих често су и последње уточиште за читаве породице у којима само један члан ради, или не ради ниједан“. То јест, према речима Џозефа Штиглица: „Треба да будемо јасни: готово да ништа од новца који је позајмљен Грчкој заправо није отишло тамо. Новац је отишао на исплату приватних кредитора – укључујући немачке и француске банке. Грчка је добила само милостињу, али је платила тешку цену да би очувала банкарски систем ових земаља.“

КРЕДИТОРСКО ПРИЗНАЊЕ Заправо, испливало је у јавност у уторак увече посредством „Зидојче цајтунга“ и „Гардијана“, све ове силне мере штедње и пакети онакве помоћи заправо и не служе да помогну Грчкој. Њој, наиме, нема помоћи, произлази из интерне анализе Тројке грчких кредитора. Реч је о документу под називом „Прелиминарна анализа одрживости грчког дуга“ који, наводи „Гардијан“, закључује да ће „мере штедње свеједно Грчкој оставити неодрживи дуг. Грчка ће се суочити са неодрживим нивоом дуга до 2030. чак и ако прихвати пуни пакет пореских и реформи државне потрошње који се од ње тражи… Документи показују да би, чак и после 15 година снажног раста, ова држава имала ниво јавног дуга који ММФ сматра неодрживим“.

И отуда, наравно, питање зашто кредиторска Тројка (која је пре четири месеца преименована у Институције како би се избегла даља употреба дотадашњег, омрзнутог групног назива за ММФ, ЕЦБ и ЕК) дакле, зашто Тројка, то јест Институције инсистирају на мерама које намећу Грчкој када и саме знају да прокламовани циљ – одрживост грчког дуга – не може да буде остварен, а да је цена која се за тај промашај плаћа стравично висока? Одговор је, заправо, болно очигледан, само је нормалном човеку тешко схватљив. Смањење грчког дуга заправо и није циљ свега овога што је Грчкој наметнуто, већ је циљ да кредиторима новац буде враћен са каматом, без обзира на цену која ће у том процесу бити плаћена уништеним људским животима и распадом старе европске државе. Управо на то је указао и Штиглиц, да су зарад спаса неколицине грамзивих банака, које су Грчкој позајмљивале новац знајући шта ће произвести, жртвовани читава једна држава и њен народ. Те отуда и не чуди што су, током досадашњих преговора, кредитори одбацивали предлоге Ципрасове владе да тражени циљ, повећање буџетског суфицита како би дугови могли уредно да се сервисирају, буде постигнут тако што ће више бити опорезовани они који и имају највише, укључујући ту и мултинационалне корпорације. Такви су предлози одбачени уз објашњење да би била угрожена бизнис клима у земљи, и настављено је да се инсистира на мерама које ће погодити најугроженије, кроз даље смањење пензија и плата и истовремено повећање пореза на основне животне намирнице.

ЦИПРАСОВА РЕФЕРЕНДУМСКА БОМБА Преговори Ципрасове владе и њених међународних кредитора, покушаји да се помири непомирљиво током којих Тројка заправо није ни покушавала да пронађе компромисно решење већ је све време и искључиво рачунала да ће сломити Ципрасову вољу да им се одупре, коначан крах доживели су овог викенда. Уследило је још неколико дана, све до ове среде, тобожњих предлога и контрапредлога чији је прави циљ, како се сада испоставља, било тек узајамно пребацивање одговорности за изостанак договора, а у међувремену, уз споменути банкрот Грчке према ММФ-у и окончање другог пакета Тројкине помоћи без договора о његовом продужењу а још мање о трећем пакету помоћи, и Ципрасова бомба која је, такорећи путиновски, изненадила баш све: референдум за или против прихватања даљих мера штедње и осталих кредиторских захтева, заказан за идућу недељу 5. јул. Ципрас је Грке позвао да кажу „не“ кредиторима.

Најпре о банкроту, па о референдуму.

Банкротом Грчке према ММФ-у, који је наступио у уторак у поноћ по нашем времену, „упловићемо“, како су то најављивали аналитичари „Голдман Сакса“, „у необележене воде“… Већ и сам банкрот према ММФ-у може да изазове и банкрот Грчке према својим европским повериоцима, који ће свакако и наступити – изостане ли некакав договор у међувремену – 20. јула, када Грчкој на наплату доспева рата од 3,6 милијарди евра ЕЦБ-у, а од августа до краја године дужни су да кредиторима исплате и још око 10 милијарди. Овакав развој догађаја, као што смо већ писали у „Печату“ од 1. маја, у тотални хаос ће гурнути и остатак еврозоне. Не само презадужене Италију, Португалију, Ирску и Шпанију већ и Немачку и Холандију, и пре њих Француску чију је економску ситуацију – како су показали разоткривени фајлови америчке Националне агенције за безбедност (НСА) – француски министар економије и финансија Пјер Московици још у јулу 2012. у поверљивом кругу описао као „гору него што ико може да замисли“, а од тада се још и погоршала… Сви заједно, они ће бити ухваћени у смртоносне маказе нараслих камата на државне обвезнице које ионако једва сервисирају, а уз то ће им дугови бити повећани и за њихову изложеност грчком дугу од 331 милијарде евра илити 3,3 одсто њиховог заједничког БДП-а, што је сума коју неће моћи да апсорбују. А ако већ и то није довољно, као што смо писали позивајући се на податке Евростата, званичног статистичког органа ЕУ, Немачка ће се наћи у посебном проблему; укратко, активираће се гаранције које је издала својим банкама а које јој се сада не урачунавају у дуг, и он ће скочити на невероватних 222 одсто БДП-а, и ето Немачке одједном принуђене на грчку штедњу… Уосталом, подсећамо, британски министар финансија Џорџ Озборн је могући грчки банкрот назвао „детонатором нове глобалне кризе“, Централна банка Енглеске ових дана оцењује да, без обзира на то што Велика Британија није у зони евра, ни сама неће бити поштеђена грчким шоком и питање је само колико ће снажан тај ударац бити, а и аналитичари америчког „Голдман Сакса“ су грчки банкрот унапред описали као „системски догађај за тржишта“…

Наравно, европски званичници листом сада умирују сопствену јавност да је ЕУ данас спремна да обузда грчку заразу, али будући да је реч о истим оним званичницима који су исту јавност практично до јуче уверавали да се о грчком банкроту и не размишља јер је немогућ, а уз то имају и сасвим јасан мотив да својим оптимистичким и умирујућим најавама спрече панику и смртоносни „јуриш на банке“, на реч им баш и не треба веровати. Тим пре што је јасан знак панике тржишта и неповерења у евро, макар и ако је привремено угушен, уследио већ у понедељак рано ујутру после Ципрасове најаве референдума, када је Централна банка Швајцарске морала да интервенише на тржишту како би оборила вредност франка који је изненада и значајно повећао своју вредност у односу на угрожени евро.

Најмоћније оружје које ЕЦБ поседује јесте програм квантитативног олакшавања (QE) то јест производње виртуелног новца којим се откупљују обвезнице чланица еврозоне (изузимајући Грчку) с циљем, поред осталих, да скратимо, да се камате на те обвезнице држе на што нижем нивоу како би државни дугови били одрживи. Проблем је, међутим, што је ово оружје почело да показује незгодну особину да опали у супротном смеру; управо ових дана, наиме, из Шведске је стигла вест да је њихов QE програм неочекивано изазвао управо такав ефекат, драстично повећавши камате на њихове државне обвезнице.

Ово је црњи од два могућа сценарија. Други је да до договора између Грчке и њених кредитора ипак дође. Ако се то догоди, догодиће се после референдума, пошто је ове среде, после последњег у низу састанака Еврогрупе, и дефинитивно потврђено да даљих разговора о евентуалном трећем пакету помоћи (пошто је други и дефинитивно истекао) пре окончања референдума неће бити. У оквиру овога, опет, могуће су две варијанте: да договор буде по Ципрасовим, и да буде по кредиторским условима. Ако буде оснажен народним „не“ на референдуму у недељу, сигурно је да Ципрас неће пристати на договор који неће подразумевати и значајан отпис дугова и значајно олакшавање мера штедње; али ова варијанта ће значити и значајан губитак за кредиторе, и охрабрење свим потенцијалним Ципрасима европске политике, од шпанског „Подемоса“ надаље, и оде дођавола актуелни систем штедње и сиромашког спашавања најбогатијих. Одбију ли пак кредитори овакве, предвидљиве и већ најављене Ципрасове услове, враћамо се на онај први, мрачни сценарио. Насупрот томе, трећи пакет кредиторске помоћи којим би се мрачни сценарио избегао, али по кредиторским условима, постаје изгледан само ако Грци, уместо „не“, у недељу кажу „да“ свом даљем сиромашењу зарад спасавања туђих богаташа.

КАМПАЊА СТРАХОМ Али то је, пуко ослањање на резултат референдума у нади да ће Грци у недељу гласати онако како би кредитори то желели, превелика коцка.

Отуда, Тројка власника наметнуте грчке беде ових дана делује у два правца. Покушајима да се референдум осујети или прогласи нелегитимним, и, истовремено, кампањом страха (израз уредника економске рубрике британског „Гардијана“ Лерија Елиота) којом се грчки бирачи имају застрашити да у недељу кажу „да“ јер им у супротном прети пакао…

О покушајима да се спречи одржавање референдума јавно су проговорили и Ципрас и његов министар финансија Јанис Варуфакис. Ципрас, у обраћању нацији: „Еврогрупа (ЕГ) одлучила је да не продужи постојећи програм за још неколико дана како би Грцима дала шансу да на референдуму одлуче о ултиматуму Институција… То је потез којим су покушали да онемогуће право сувереног народа да искористи своје демократске прерогативе, своје велико и свето право да изрази своје мишљење… Одлука ЕГ изазвала је одлуку ЕЦБ да не повећа ликвидност грчких банака, изазивајући тиме њихово затварање. Јасно је да је одлука ЕГ и ЕЦБ покушај уцене грчког народа и ометања демократског процеса, конкретно, референдума… То је покушај да се прекине чисто демократски процес.“ Варуфакис, описујући кључни састанак ЕГ 27. јуна: „Сама идеја да ће влада консултовати свој народ о проблематичној понуди Институција дочекана је са неразумевањем и често са охолошћу која се граничила с презиром. Чак су ме упитали: ‚Како очекујете да ће прост народ разумети тако комплексна питања?‘“

Уз ову жељу и покушаје да се осујети одржавање референдума, уследила су и два ниска ударца са могућим озбиљним последицама. С једне стране, изгледа да се до петка поподне заправо неће знати да ли ће грчки референдум уопште и бити одржан, будући да је врховној судској инстанци Грчке, како јавља дописница „Гардијана“ из Атине, стигао захтев два грађанина да се референдум откаже као нелегалан – о чему ће суд одлучивати у петак – док је генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд ове среде изјавио да најављени референдум „не одговара међународним стандардима“ јер није најављен две недеље унапред што је „велики проблем“ и зато што питање на које Грци имају да одговоре са „не“ или „да“ тобоже није постављено довољно јасно. Из овога се рађа сумња да, не успеју ли да спрече одржавање референдума и ако на референдуму Грци одговоре са „не“, следи оспоравање легитимитета грчког изјашњавања.

Истовремено тече и споменута кампања страхом како би, уплашени претњом неизвесном судбином, Грци ипак радије пристали да буду робови својих кредитора и кажу им „да“. Отуда и принудно затварање грчких банака (јер ЕЦБ није подигла лимит свог ЕЛА – Emergency Liquidity Assistance – програма под којим је до прошлог петка кеш достављан грчким банкама) отуда и претње  – иначе, сасвим неутемељене у европским прописима – избацивањем из еврозоне у случају „не“ које су изговорили баш сви, од председника ЕК, пијаног и лажљивог Жан-Клода Јункера („пијаницом“ га је назвао шеф Еврогрупе Јерон Дајселблум, а да је лажов, признао је сам: „Кад постане озбиљно, морам да лажем“, рекао је на састанку Европског покрета у мају 2011. а пренео лондонски „Телеграф“) преко Ангеле Меркел, Франсоа Оланда, Матеа Ренција… све до словачког министра финансија, извесног Петера Кажимира који је, засад, отишао најдаље у претњама рекавши „плашим се да се грчке банке неће отворити ни у понедељак с евром као валутом ако се референдум у недељу заврши са НЕ“.

Истовремено примећујемо и злокобне знаке припреме неке врсте „обојене револуције“ у Грчкој и уличног обарања Ципрасове владе у случају неповољног (по кредиторе) исхода недељног референдума. Уз ону злокобну Јагландову оцену, ту је и одлука Еврогрупе да са Ципрасом не преговара до референдума, а шта ће бити после, може се наслутити из опаске немачког министра финансија Волфганга Шојблеа да „садашња грчка влада није баш достојна поверења за преговоре о новом пакету помоћи“. А још више се може наслутити из вести да је, на гласине о Ципрасовом повлачењу, берза на Вол Стриту у среду скочила за један одсто… Тако да масовне проевропске демонстрације, атински „Мајдан“ у случају „не“ или ако после „да“ Ципрас не поднесе оставку, никако не треба искључити. Уосталом, не можемо а да се не запитамо да ли се Ципрас одлучио на референдумску коцку баш зато што је свестан да му се – не прихвати ли захтеве кредитора – спрема нека верзија „обојене револуције“.

Како год да се текућа грчка драма заврши, искуство је драгоцено. С једне стране, показало нам је да имамо посла с лешинарима и диктаторима; лешинарима који ће уништити читаву земљу и њен народ зарад свог профита, диктаторима зато што том народу не дозвољавају да демократски, својим слободним изјашњавањем без спољног мешања, изрази своју вољу. С друге стране, очигледно је да је, с Грчком, банкротирала и читава Европа, и финансијски јер је дозволила да банкротира једна чланица ЕУ, и поврх тога морално, тим прибегавањем диктаторском насиљу које је згазило на демократску слободу воље. Уследи ли пак и атински „Мајдан“ којега се прибојавамо, показаће се и да Кијев, који се догодио када је Украјина покушала да застане на свом зацртаном европском путу, није изузетак него правило, и да је ЕУ организација подмукла и опасна која не преза ни од чега, због чега морамо да будемо јако, јако опрезни, ишчекујући да се коначно уруши у својој покварености…

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. ………” Prepoznaje li Srbija poruku koja joj je ovim upucena “?
    Srbija sigurno prepoznaje poruku, ali to znanje ili prepoznavanje nema nikakvu vaznost. Dok god Wasington i Brisel biraju “politicku elitu” u Srbiji, i upravljaju Srbijom preko te “elite” koja, kao da je u koaliciji sa ambasadorima ovih zemalja………..Europski put nece imati alternativu, NATO ce uci prvom prilikom na neka sporedna vrata, poslije ovoga niti GLAD i BIJEDA nece imati alternativu ali zato S R B I J A ce itekako imati alternativu, a ta alternativa ce prvo odcijepiti Vojvodinu, pa onda Rasku oblast……………

  2. Душан Буковић

    Све ово што се у данашњим светским збивањима дешава под окриљем западно-европских и америчких тријалиста, сулудих крсташа, великих финансијера и тз. „великих изабраника“ који седе у тз. „Светској Федералној Влади“ и тз. „Невладиним организацијама“ међу којима се између осталих посебно истичу Сорош и Олбрајт (Види: http://www.globalsecurityjusticegovernance.org/publications-resources/report/; United World Federalists; World Federalist Movement…), само је свођење биланса погрешног постављања пројекта о којем је 1877. године Достојевски писао: „…Европу очекују огромни преврати, такви да ум људски одбија да верује у њих сматрајући њихово остварење као нешто фантастично. Над целом Европом већ несумњиво кружи нешто кобно, страшно и што је главно, блиско…“ Три године касније, Достојевски је писао: „…Европа се налази уочи пада, пада свеопштег и ужасног… Настаће нешто што се неда ни замислити… Крајње разрачунавање, плаћање рачуна, може се догодити и много пре него што би и најача машта могла замислити. Симптоми су ужасни. Већ сам стародневни и неприродни политички склоп европских држава могао би послужити као почетак свему. А како би могао бити природан, када се неприродност налази у основама и сакупљала се вековима…? Та неприродносрт и та ‘нерешива’ политичка питања морају на сваки начин довести великом, крајње расправљачком рату у који ће сви бити умешани… Никада Европа није била тако пуна непријатељских елемената као у наше време. Као да је све подривено и набијено барутом и само чека прву варницу…“
    Достојевски је пророчки сагледао савремене догађаје у Европи у којој је српски народ изгубио своје јединство и своју културну и политичку улогу крајем двадесетог столећа. Он је рекао да ће се нови људи одрећи слободе и да ће рећи Великом Инквизитору: „Држите нас поробљене, али храните нас“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *