Balkan – nova linija fronta između Zapada i Rusije

Piše Zoran Milošević

Moskva uspešno, zahvaljujući, između ostalog, pogrešnoj politici Brisela, istiskuje atlantiste sa Balkana

Posle Ukrajine, Balkan je region koji (ponovo) postaje mesto sukoba Zapada i Istoka. Zapad je pomogao destabilizaciji regiona razbijanjem Jugoslavije, a potom i direktnom agresijom na Srbe, kao i „obojenom revolucijom“ kojom je svrgnut patriotski blok. No, prozapadni političari Balkana nikako ne mogu da do kraja sprovedu naloge Amerike, jer im se narod nekim čudom uvek iznova i sve organizovanije opire. Posle niza godina pasivnog otpora, narodu je u pomoć priskočila Rusija, što je obnovilo njegovu nadu da će uskoro moći da živi bez zapadnih diktatora, zaključak je nekolicine medija iz Evropske unije, između ostalih, portala Wirtualna Polska, Špigel, Fajnenšel tajms, geo-politica.info i Mond diplomatik.

 

LINIJA VATRE Srbija, Kosmet, Crna Gora i Makedonija, zahvaljujući pravoslavnim Srbima, našli su se na „liniji vatre“, kako je to metaforički rekao 24. februara 2015. godine američki državni sekretar Džon Keri na zasedanju Komiteta Senata za međunarodne poslove SAD. Ipak, prvi su na ovo pažnju svetu skrenuli Rusi, povodom povratka Krima u sastav Rusije, podsećajući na NATO agresiju na SR Jugoslaviju i nasilno oduzimanje Kosmeta Srbiji. Povratak Krima u sastav Rusije obavljen je po međunarodnom pravu, dok je Srbima Kosmet otet vojnom agresijom, konstatovao je 7. februara 2015. na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

[restrictedarea]

Ono što Amerikancima najviše smeta jeste Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, otvoren 2012. godine, koji ima otvorenu liniju i sa Beogradom i sa Moskvom. Iako je Centar otvoren za medije i zna se da tamo radi svega oko 40 ljudi, Zapad je nezadovoljan, za razliku od stanovnika Srbije, jer da nije bilo njega, ne bi bilo ni ruskih spasilaca tokom prošlogodišnjih poplava, koji su, uzgred rečeno, prvi stigli na mesta katastrofe. Zapad, na čelu sa Amerikancima, misli da se tu radi o špijunskoj ćeliji u srcu Balkana, odakle se posmatra Kosmet, posebno američka baza Bondstil, sa 7 000 vojnika. Drugim rečima, misle da se iza humanitarne aktivnosti Rusa kriju drugi ciljevi, odnosno da time pokazuju kako za Moskvu Balkan ima strateški značaj.

Iako je za vreme predsednikovanja Borisa Tadića (2004–2012) Srbija ubrzala putem evropskih integracija, paralelno sa tim ključevi srpskog energetskog tržišta predati su Rusima, budući da je vlada prodala „Naftnu industriju Srbije“ „Gazpromu“ (51 odsto akcija). Tako je pobeda Zapada ostala nepotpuna. „Dobili“ su Srbiju, ali bez ključeva.

Nova vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem okrenula se Zapadu, ali stalno ispostavljanje nemogućih i štetnih zahteva, posebno po srpski tradicionalni nacionalni identitet ali i interese, stvorilo je komplikovanu situaciju – narod se listom okrenuo Rusiji, a Vučić počeo da okleva. Srbija nije uvela sankcije Federaciji, što Evropska unija i SAD permanentno traže, pri čemu ne spominju ni minimalnu nadoknadu štete.

Obustavom projekta gasovoda „Južni tok“ pod uticajem EU porasla su antibriselska i antivašingtonska osećanja običnog naroda. Jer, istina je postala očigledna. Rusi grade, donose novac i stabilnost, a Evropska unija i SAD razgrađuju, pri čemu štetu trpi stanovništvo Balkana. U BiH je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je Rusija najviše investirala u ovu državu, a da Velike Britanije i Turske ni nema među prvih deset. No, zato su prvi u podsticanju mržnje.

 

DVA VAGONA CRNE GORE Zapad se plaši i ruskog prisustva u Crnoj Gori. Iako je bio „babica“ ove države, on je nije ekonomski pomagao. Naprotiv, ostavio ju je u rukama kriminalizovanog političkog rukovodstva na čelu sa Milom Đukanovićem. Rusi su, za razliku od konkurenata, investirali. Kupili su Aluminijumski kombinat u Podgorici, a sada se bivši vlasnik Oleg Deripaska, zbog opstrukcije crnogorske vlade, sudi sa njom. Nalogodavca ovog sukoba nije teško dokučiti. Zapadu oči bode i hotel „Splendid“ u Budvi, u vlasništvu Viktora Ivanenka, direktora KGB u periodu raspada SSSR. Ovog čoveka Rusi i danas oslovljavaju sa „general Viktor“, a na Zapadu ga smatraju glavnom vezom sa različitim organizacijama, političarima i tajnim službama u regionu. On, navodno, prema tvrdnji Fajnenšel tajmsa, organizuje medijski i drugi otpor evroatlantskim integracijama Balkana.

Kada je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, ruski građani su, kao po komandi, počeli napuštati ovu državicu, te je cena stanova pala za 15 odsto, investicije su umanjene za 30 odsto, a turisti su naglo počeli da otkazuju zakazane aranžmane. Sve počinje da liči na svađu. Poznati ruski književnik Eduard Limonov je krajem juna 2015. godine napisao kratak tekst o Crnoj Gori, gde je izrekao suštinu. „‚Nas i Rusa dvesta miliona i dva vagona, Rusa dvesta miliona, a nas dva vagona‘, šalili su se sami Crnogorci u sovjetska vremena. Sebe su smatrali našima, a mi u to nismo sumnjali. Čak su neki ruski carevi govorili da Rusi imaju neobično vernog saveznika – Crnu Goru. A sad, dva vagona su donela odluku da se pripoje NATO.

Tvrdoglavo planinsko slovensko pleme ustalo je protiv Turaka, okupivši se u svojim sinjim brdima (ona su bukvalno siva, bio sam tamo 1992. godine) dok je duhovna vlast vladika iz porodice Njegoša vodila ove planinske vitezove. Monah dvometraš Petar Njegoš prisustvovao je na Puškinovoj sahrani, a stari glavni grad Crne Gore, Cetinje, ponosio se sa izloženim mračnim, trulim turskim glavama…

Tokom 20. veka, već posle Tita, Crnogorci su se predstavili kao talentovani biznismeni, jer su direktori i predsednici opština grada Beograda obavezno bili Crnogorci… Najmanje polovina predsednika opština u gradu Beogradu su – Crnogorci.

I evo, sada, svoje vagone kače za NATO, koji na to pristaje, iako ne želi hahle (pogrdan naziv za Ukrajince – prim. prev). Šta će biti ako se kakvim slučajem Rusi na nekom frontu sretnu sa Crnogorcima? Ne nadajte se, momci, ako se to desi, da ćemo vas pomilovati, dva vagona“… Tek da se upozori na avanturizam vlade u Podgorici.

Ipak, kako piše Mond diplomatik, ova svađa je za Zapad zapravo zamka, jer će Crna Gora biti trojanski konj u strukturama Evropske unije i u NATO. Posebno zato što svađu, navodno, raspiruje Eduard Limonov, poznati „ruski državni književnik i publicista“, koji interpretira interese Kremlja. Pored toga, zapadni mediji i NATO smatraju Crnu Goru „ruskim špijunskim gnezdom“, pozivajući se na izjavu Nebojše Medojevića da „Rusija u Crnoj Gori ima oko 25 do 30 agenata“. Radi se o bivšim oficirima JNA, koji su ostali u Vojsci Crne Gore i, navodno, rade za Rusiju.

Oskar Gužinski za portal Wirtualna Polska navodi da sve to ne iznenađuje i predstavlja deo ruske borbe za Balkan. Ona je vidljiva i u drugim balkanskim državama, a posebno posle neuspešne „obojene revolucije“ u Makedoniji, gde je Zapad pokušao da zbaci premijera Nikolu Gruevskog. Nekim čudom, to nisu uspeli. Gužinski misli, zbog „ruske nevidljive ruke u Makedoniji“, koja štiti premijera što je konačno prepoznao makedonske interese i priključio se gasovodu „Turski tok“, ali i započeo saradnju sa Srbijom i Grčkom. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je i javno rekao da je cilj „Majdana“ u Makedoniji „ne dozvoliti zbližavanje države sa Rusijom i onemogućiti izgradnju gasovoda ‚Turski tok‘, kojim Moskva želi da dostavlja gas u Evropu da bi zaobišla Ukrajinu… Isti je cilj bio i tokom napada u Kumanovu“. Drugim rečima, albanske teroriste unajmio je NATO da bi doveli do destabilizacije makedonske vlade, a čiji bi krajnji rezultat bio „smrt gasovoda ‚Turski tok‘“. Makedonci su očigledno poverovali ruskom ministru.

Moskva uspešno, zahvaljujući, između ostalog, pogrešnoj politici Brisela, istiskuje atlantiste sa Balkana. U BiH to radi uz pomoć Republike Srpske, gde blokira sve antiruske ideje, a odsustvo napretka u približavanju NATO i integracijama u EU omogućava Rusiji da lakše organizuje politiku otpora briselsko   -natovskoj diktaturi na Balkanu.

Ono što svi citirani zapadni portali jednoglasno ističu jeste da nikada u novijoj istoriji nije bilo takvog medijskog i političkog otpora na Balkanu politici SAD, Evropske unije i NATO kao što je sada. Interesantno je, ističe Džejms Ker Lindzi, saradnik Londonske škole ekonomije, da Rusi koriste zapadnu etničku strategiju. Ako su SAD i Unija koristili Albance i muslimane, sada Rusi koriste Srbe, Makedonce i druge hrišćane.

Bugarin Ivan Krastev za britanski Fajnenšel tajms smatra da je ceo Balkan zapravo slaba tačka Evropske unije. Čak je i Angela Merkel nedavno, navodi Krastev, to priznala. Zato njen put u ovaj region treba da doprinese preokretu. Ostaje da se vidi da li će tako i biti.

[/restrictedarea]