Србија (ни)је логор

Виктор Орбан због илегалних миграната ограђује јужну границу Мађарске

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Иако су из Брисела поручили (по ко зна који пут) да за проблем масовне миграције постоји само заједничко – европско – решење, и да није могуће да било која чланица ЕУ сама решава тај проблем, премијер Мађарске Виктор Орбан 17. јуна донео је одлуку да (због заштите од илегалног уласка избеглица) његова земља дуж свих 174,7 километара границе са јужним комшијом, Србијом – изгради четири метра високу жичану ограду.

ОГРАЂИВАЊЕ АЗИЛА Да ли Мађарска тиме крши ЕУ законе и међународне споразуме?
Нажалост, само делимично. Брисел правно не може спречити мађарску владу да спроведе своју одлуку, јер је контрола граница (све и ако су оне спољне границе Уније или Шенгена) – у надлежности националних власти. Овом мером, међутим, Будимпешта је прекршила једно друго право, право на азил. А право на тражење азила спада у неотуђива људска права. Зато су Европска комисија, Савет Европе и Уједињене нације жестоко критиковали владу Мађарске која је поменутом одлуком људима спречила приступ да га користе.
[restrictedarea] „Не можемо да зажмуримо пред чињеницом да између избеглица, миграција и тероризма постоји узајамна веза. Питање расељених никада се није тако деликатно поставило пред средњу Европу као данас. Само до јуна ове године у Мађарској је забележено 54.000 илегалних прелазака што је више него током читаве 2014, када их је било 42.775. Дакле, није проблем то – како се о проблему избеглица дискутује у Мађарској – већ је проблем беспомоћност европских лидера“, оцењује мађарски министар за социјалну политику Золтан Балог, правдајући одлуку о подизању ограде према Србији (коју подржава 56 одсто грађана) повећањем унутрашње безбедности Мађарске за коју је њена јужна граница у овом тренутку – најважнија. Јер, управо преко ње је у последње две и по године илегално у земљу ушло чак 95 одсто од свих избеглица.
Портпарол мађарске владе за међународне односе Золтан Ковач изјавио је да не разуме зашто је Србија сада изненађена и шокирана одлуком о подизању зида дуж српско-мађарске границе због проблема миграната када је од почетка била упозната са свим опцијама. „Били смо у редовном контакту са српским властима више од годину дана, и то са министрима полиције, спољних послова, као и са премијером Србије. На нивоу експерата и министара све опције су биле на столу претходних недеља и месеци, укључујући и изградњу ограде на граници. Изабрано је најлакше решење.“
Сам Орбан је у свом редовном, недељном обраћању нацији на „Кошут радију“, одлуку о градњи баријере на југу државе образложио чак три пута поновљеним захтевом Београду да Мађарској не шаље избеглице. Премијера Орбана очигледно није занимало што ти људи у Мађарску не улазе директно из Србије, што су пре тога прошли многе државе, што Београд храни хиљаде миграната који се налазе у Србији (за њих само транзитној земљи) није га интересовало ни то што је подизање „Панонског“ зида политички врло штетно за Србију као кандидата за чланство у ЕУ… „Избеглице су морале бити заустављене пред српско-македонском границом, или пак на територији Србије. Али нису. Наш потез био је изнуђен. Мађарску нико неће заштитити ако то не уради – сама“, рекао је Виктор Орбан, иначе до детаља упознат са хапшењем 29 српских полицајаца и девет цариника под оптужбом да у протеклих 15 месеци на подручју граничног прелаза Бачки брег (према Мађарској) „нису у току своје смене предузимали надлежне мере како би спречили кријумчарење људи и друга кривична дела, већ су узимали поклоне и новац за себе“. Орбан има комплетну информацију и о томе шта је у првих пет и по месеци урадио и Регионални центар Граничне полиције Србије према Мађарској (којем помажу и колеге из аустријске полиције са својим термовизијским возилима). Патроле су у око 800 случајева спречиле илегални прелазак границе и процесуирано је преко 7 000 лица, док је у вези са сузбијањем кријумчарења процесуирано око 150 лица и одузето више од 170 возила…

РЕАДМИСИЈА И још две ствари о којима се у Србији не зна, а врло су значајне. Реадмисија се одвија свих пет радних дана у недељи. Београду се на прелазима Хоргош и Келебија дневно у овом поступку враћа око 30 лица… И друго – владајућа странка „Фидес“ завршила је с припремом закона (проћи ће хитну парламентарну процедуру) којим ће потпуно затворити јужну границу законским средствима. У пракси ће то значити да ће закон онемогућити да особе које уђу у Мађарску из сигурне земље у њој затраже азил. Значи, људи који живе у опасности у Сирији више нису у опасности када уђу у Грчку или Србију и азил могу тражити у тим државама.
Шта Србија 1. јула треба да очекује од заједничке седнице мађарске и српске владе у Будимпешти, на којој ће се, између осталог, разговарати и о Орбановој огради на државној граници? Изјава премијера владе Србије да ће „молити Мађаре да не подижу зид“ неће пуно помоћи. Са Кошутовог трга, Бриселу је децидирано поручено да поводом избегличке кризе – чланице морају да траже решења искључиво унутар Европске уније. Да би оно задовољило све и у пракси било успешно – двадесетосморици су хитно потребне промене правила. И смернице Београду пред заједничку седницу двеју влада су недвосмислене: нећемо променити одлуку о изградњи „граничног зида“ према Србији, већ ћемо само сагледати ситуацију изван свог обима контроле како би у Мађарску долазили једино они чији су животи заиста у опасности. Тиме ћемо Србији пружити пример да око питања миграната – уради исто.

_____________________________________________________________________________

НАТО ОГРАДА

Изградњу „зида“ према Србији мађарска влада поверила је Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране.

Реч је о такозваној НАТО огради где се качи бодљикава жица која онемогућава да се ограда прескочи. За послове обезбеђења границе, изградњу и поправку објеката, ангажован је одлично увежбан технички пук Министарства одбране „Ференц Ракоци“ (смештен у граду Сентешу, удаљеном 68 километара од границе са Србијом). Војници ове јединице, осим дугогодишњег искуства у подизању мостова и других монтажних објеката, имају и борбено искуство у НАТО операцијама у Авганистану и на Балкану.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *