„Ноћ дугих ножева“ у Цириху

Пише Филип Родић

Спектакуларна акција у којој су у циришком хотелу Бор о Лак због оптужби за корупцију ухапшена седморица високих званичника Фифе отворила је читав низ питања – од тога докле може да иде амерички интервенционизам и задирање у суверенитет других држава, до тога који је стварни мотив акције у овом тренутку

Бивши директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан није частан и моралан човек. За његове слабости знало се одавно, али је, упркос томе, од новембра 2007. до маја 2011. био на челу једне од најважнијих светских финансијских организација. Међутим, када је почео да се отворено супротставља монетарној стратегији Вашингтона и јавно се заложио за промену система, изненада се отворила Пандорина кутија и сва његова прљавштина, и она које има, али и она које нема, испливала је на површину. Под притиском, Строс-Кан је поднео оставку. На челу ММФ-а заменила га је много кооперативнија Кристин Лагард. Четири године касније, догађа се сличан сценарио – Сеп Блатер, који се на челу Међународне фудбалске федерације (ФИФА) налазио пуних седамнаест година, приморан је да поднесе оставку на функцију на коју је поново изабран свега неколико дана раније, 29. маја.

„ДОН КОРЛЕОНЕ ФУДБАЛА“ Као и у случају Строс-Кана, и у случају Блатера постоје основи сумње да је починио дела за која се оптужује. Озбиљни наводи да Фифу разједа корупција хронично се појављују већ годинама, а какво је мишљење јавности о Блатеру, најбоље илуструје оцена бразилског новинара Пепеа Ескобара да је Блатер „Дон Корлеоне фудбала“. Оно што на целу ову аферу, међутим, баца сенку сумње јесу околности и начин на који је она избила. На страну питање легалности полицијско-правосудне акције – иницирали су је Американци, а спровели Швајцарци на које сјајно у својој изјави указује председник Русије Владимир Путин. То је ствар о којој се у међународној јавности већ много говорило и о којој ће се вероватно тек још говорити. При томе, ово није ни преседан, нити неки изоловани случај, што најбоље доказује чињеница да је руско Министарство спољних послова 22. јуна издало упозорење својим грађанима да пазе куда путују, јер САД „киднапују људе“. „Верујући да може да ради шта год пожели, Вашингтон иде толико далеко да киднапује наше грађане“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова и као пример наводи случај Владимира Дринкмана, којег је Холандија раније ове године изручила Америци, због оптужби да се бавио компјутерским криминалом. Да се овако нешто може десити и грађанима других земаља који се из овог или оног разлога нађу на мети Вашингтона, доказано је пет дана после упозорења из Москве хапшењем седморице званичника Фифе, које је умногоме подсећало на хитлеровску заверу за затирање побуне у његовим Јуришним одредима у Ноћи дугих ножева, а сад им прети изручење САД.

[restrictedarea]

 

Од свега овога, међутим, занимљивији је контекст у којем се одиграва америчка правно/полицијско/обавештајна акција. После Зимских олимпијских игара у Сочију одржаних 2014, које су Вашингтон и његови савезници на сваки начин покушавали да омаловаже, маргинализују и прикажу у најгорем могућем светлу, Русија ће 2018. бити домаћин Светског првенства у фудбалу. Повод за хапшење званичника Фифе, притисак на Блатера да поднесе оставку и истрагу о корупцији управо јесу сумње око регуларности избора Русије за првенство 2018. и Катара за првенство 2022. (занимљив је детаљ да је главни ривал Русије за овај догађај била Енглеска, док се Катар надметао са САД). Стиче се утисак да је у овом процесу главна мета Русија, док је Катар, у вези с којим заиста постоје озбиљне сумње да се служио корупцијом да би добио такмичење, али се оптужује и за ужасан, робовласнички однос према страним радницима који изграђују објекте неопходне за такмичење, у ствари само колатерална жртва, односно да се нашао на погрешном месту у погрешно време. Да није тако, и да је Американцима заиста циљ да истраже случајеве корупције у које је умешана Фифа, почели би, ваљда, од својих грађана и то оних који се налазе у самом друштвеном врху, као што је, на пример, породица Клинтон. Некако у исто време када су се дешавала хапшења у Цириху, у САД је до јавности дошла информација да је Клинтон фондација била средство за прање пара које је Хилари Клинтон, данашњи кандидат за председничку номинацију Демократске странке, у време док је била државни секретар добила од неких држава, укључујући и Катар, како би одобрила важне споразуме о трговини оружјем. Од тога да су Клинтонови можда, односно вероватно, примали мито да би омогућили извоз оружја у одређене државе, још је занимљивија информација да су и од Катара и од Фифе добили значајне суме новца у време док је Бил Клинтон био почасни председник Комитета за америчку кандидатуру за Светско првенство у фудбалу 2022. Како наводи Вашингтон пост, Клинтонови су у то време од Катара добили између један и пет милиона долара. Фифа је била нешто скромнија, и Фондацији је дала између 50.000 и 100.000 долара. Породица Клинтон, међутим, није мета америчке истраге.

ДРАГИ ГОСПОДИНЕ БЛАТЕР Са друге стране, главна мета истраге је Сеп Блатер, који се оглушио о позив упућен 31. марта од америчких сенатора, међу којима је и ноторни Џон Мекејн, да одузме Русији право на одржавање Светског првенства у фудбалу. У писму, које је поред Мекејна потписало још 12 сенатора, од Блатера се тражи да организује ванредни конгрес Фифе како би Русији, због „кршења територијалног интегритета Украјине“ било одузето право да одржи Светско првенство. „Више од 40 држава, све чланице Фифе, увеле су санкције Русији да би се окончао сукоб. Неприхватљиво је да, док се скоро половина учесника Првенства 2014. придружила санкцијама због руске агресије, Фифа ни не разматра могућност да дозволи својим чланицама да гласају о премештању такмичења 2018. у земљу која поштује заједничке принципе Фифе и међународног права“, наводи се у писму Блатеру.

Да ли је Блатер америчким сенаторима одговорио писаним путем, није нам познато, али им је зато јасну и директну поруку послао 20. априла из Сочија, где се састао са председником Русије. „Ако неки политичари нису срећни што Светско првенство иде у Русију, увек им кажем исто: ‚Па, можете остати код куће, а у Русији ћемо одржати највеће првенство до сада‘“, рекао је тада и, изгледа, запечатио своју судбину. Да је овако нешто могуће, мисли и члан руског Савета за борбу против корупције Кирил Кабанов. „Јасно је да постоје снаге у САД које покушавају да све позитивно што ми урадимо претворе у ново поље за сукобљавање. Чак и да је било корупције (у Фифи) зашто Американци то износе тек сада, управо пошто је Фифа одбила захтеве америчких сенатора да одузме Русији право да буде домаћин Светског првенства?“, рекао је он америчком недељнику Тајмс.

Да се овде не ради нити о спорту, нити о искреној борби против корупције, мисли и други велики амерички ривал на глобалној сцени – Кина. Барем таквог је става званична новинска агенција ове земље, Синхуа, за коју важи правило да преноси мишљење власти. У коментару поводом овог случаја, Синхуа наводи да САД „спроводе своје геополитичке циљеве под плаштом истраге о корупцији“ у Фифи. „Не смемо занемарити политичку позадину, ‚коинциденцију‘, избор времена и основну логику акције против Фифе, коју предводе САД. На крају, руско-амерички односи су на најнижем нивоу од Хладног рата и размислимо о томе имају ли САД могући интерес у томе да се промене домаћини светских првенстава 2018. и 2022. због скандала у Фифи. Није искључено да Америка може профитирати од антикорупцијске акције против Фифе у покушају да једним ударцем убије две муве – нагрди Русију идеолошки и окористи се од могуће промене земље у којој се одржава такмичење“, наводи се у овом коментару.

Заиста, и овај случај указује да се Вашингтон последњих година према Москви односи као у време Хладног рата. Дешавања око захтева да се Русији одузме право да буде домаћин Светског првенства у фудбалу и, пошто ти покушаји не успевају, позиви на бојкот овог такмичења, неодољиво подсећају на ситуацију од пре 35 година када су исте те САД и њихови савезници бојкотовали Олимпијске игре у Москви, због „руске агресије“ на Авганистан. Питање је колико је у Авганистану било руске агресије, јер су совјетске снаге у ову земљу отишле на позив председника Нура Мухамеда Таракија, док ни Вашингтон, нити било ко други до сада није изнео никакве уверљиве доказе о „руској агресији у Украјини“. Прошли пут када су Американци позивали на бојкот неке манифестације у Русији у јеку је био Хладни рат, који су они добили. Да ли ће истим средствима добити и овај, нови хладни рат, или ће исход бити другачији?

Да ли је Израел купио  одлуку да не буде суспендован?

 

Пре буке и корупционашког скандала, Фифа је била обузета палестинском резолуцијом да се Израел суспендује из ове међународне организације због насилног мешања у питања палестинског фудбала, што укључује и хапшење и малтретирање палестинских играча, спречавање играча да иду да играју на Западној обали и чак брутално упуцавање у ноге двојице фудбалских звезда, што им је уништило каријере и животе. Усред ове буке, готово незапажено је прошло да је председник Палестинске фудбалске федерације Џибрил Раџуб повукао предлог за суспензију Израела. Тешко је рећи да ли је устукнуо јер више није имао довољно гласова, или јер је поткупљен он, или јер је поткупљена Фифа. У сваком случају, јасно је да је Израел водио жестоку кампању и све могуће ресурсе уложио у борбу против палестинске иницијативе. Ишли су толико далеко да су лобирали да и сам папа стане у одбрану Израела. За значајну улогу коју је одиграо у овом пољу једним од највиших израелских одликовања награђен је и председник Уефе, Мишел Платини. Питање је, међутим, да ли је поред ордена добио још нешто, али су мале шансе да би амерички органи били заинтересовани да истраже и овај случај могуће корупције. Интересантан путоказ даје нам чињеница да је једна од највећих израелских финансијских институција, банка Хапоалим, према америчким истражитељима искоришћена за пребацивање око 15 милиона долара (око 10 одсто укупног мита за који се верује да су добили званичници Фифе).

 

Путин:  Американци нелегално прогоне људе

 

Председник Русије Владимир Путин реаговао је на збивања око Фифе и упоредио ситуацију у којој се сада налази Сеп Блатер са оном у којој су били Едвард Сноуден и Џулијан Асанж. Преносимо комплетну Путинову изјаву:

„Ово нису наша посла. Међутим, наравно да имам своје мишљење о овоме. Као што сви знамо, Фифа у петак бира свог председника, а све су шансе да поново буде изабран Блатер. Ми смо свесни притиска којем је изложен да спречи одржавање Светског првенства 2018. у Русији. Сви знамо његове ставове који немају никакве везе са некаквим посебним односима Фифе и Русије. Ово је његов општи принципијелни став: не треба мешати спорт и политику. Штавише, он верује да би спорт требало да има позитиван утицај на политику и да служи као основа за дијалог, помирење и трагање за решењима. Верујем да је ово исправан став.

Што се тиче хапшења, у најмању руку делује ми чудно што су она спроведена на основу оптужби за корупцију које је изнела америчка страна. Кога су оптужили? Међународне званичнике. Могуће је да су неки од њих учинили нешто погрешно, не знам, али САД дефинитивно немају ништа с тиме. Ти званичници нису држављани САД и, ако се ишта и десило, то се није догодило на територији САД и они немају ништа с тим. Ово је још један очигледан покушај да се њихова јурисдикција прошири на друге државе. Не сумњам да је ово покушај да се спречи реизбор Блатера на место председника Фифе, што је озбиљно кршење принципа по којима функционишу међународне организације.

Истовремено, према нашим медијима, амерички министар правде је већ изјавила да су ови званичници Извршног комитета Фифе починили кривично дело, као и да је, пошто је тужилац, несвесна пресумпције невиности. Само суд може неку особу прогласити кривом или невином и тек после тога било ко може да каже било шта, чак и да претпоставимо да САД имају разлога да им се изруче ти људи, иако су се наводна дела догодила на територији треће земље.

Ми смо свесни позиције САД у односу на бившег службеника обавештајне службе Сноудена, који је радио у Служби за националну безбедност и у јавност изнео илегалну праксу САД практично у целом свету, укључујући и прислушкивање телефона страних лидера. Сви о томе говоре, па и у Европи, али нико не жели да му да азил, гарантује безбедност, нико неће да се замера својим старијим партнерима.

Ово може бити разумљиво, пошто је Сноуден бивши службеник безбедносне агенције и грађанин САД. Али, шта је са Асанжом, који је био приморан да се више година скрива у страној амбасади? То је као да је у затвору. Због чега њега гоне? Због сексуалног злочина? У то нико не верује. Он је прогањан због ширења информација које је добио од америчке војске у вези са акцијама САД на Блиском истоку, укључујући и Ирак.

Због чега сад ово помињем? Нажалост, наши амерички партнери користе ове методе за своје скривене намере. Они нелегално прогоне људе. Не одбацујем могућност да је исти случај и са овом ситуацијом у Фифи. Иако не знам који ће бити крајњи исход овога, чињеница да се то дешава пред изборе за председника Фифе наводи на такав закључак.“

[/restrictedarea]