Број избеглица у свету највећи од Другог светског рата

Извештај Амнести интернешенела

Глобална ситуација са избеглицама тренутно је најтежа од краја Другог светског рата, наводи се у извештају Амнести интернешенела. Овај извештај пружа одличан увид у катастрофу коју су изазвали глобални капитализам и империјалистичке операције широм света, пре свега у Сирији, Северној Африци и на Медитерану, у Југоисточној Азији и Подсахарској Африци

Десетине милиона људи приморане су да напусте своје домове и пређу дуг пут у покушају да побегну од рата, економског разарања и политичког прогона. Избеглице се често суочавају са тешким условима у земљама у којима траже уточиште и све чешће им бива одбијена помоћ или страдају током путовања. Амнести интернешенел процењује да је у 2013, први пут после Другог светског рата, број избеглица прешао бројку од 50 милиона, а у две године које су уследиле, оваква судбина је задесила још милионе људи.

Посебно је тешка ситуација у Сирији и суседним земљама на Блиском истоку. „Више од половине сиријског становништва је расељено“, наводи се у извештају и додаје да је „земљу напустило око четири милиона мушкараца, жена и деце, што представља једну од највећих избегличких криза у историји“.

Амнести због овог критикује највеће светске силе, јер нису успеле да помогну избеглицама чији се број константно повећава и од којих су многи завршили у суседном Либану (где око 20 одсто становништва сада чине избеглице из Сирије) Јордану и Турској. Амнести констатује да хуманитарни апел за помоћ од 4,5 милијарди долара сиријским избеглицама који су упутиле Уједињене нације није донео ни четвртину потребне суме, а да је целокупни ванредни фонд УН за њих мањи од једног процента годишњег војног буџета САД.

Ова организација указује и на нова ограничења на граничним прелазима која су увели Либан, Јордан и Турска. Она је затворила скоро све своје граничне прелазе са Сиријом. Грађански рат у Сирији је главни разлог и за велико повећање броја избеглица који покушавају да пређу Средоземно море и докопају се Европе. Многи Сиријци побегли су у Либију где се, заједно са избеглицама из других делова Блиског истока и Африке суочавају са ужасним условима у земљи разореној НАТО интервенцијом 2011. и хаосом који је уследио после свргавања Моамера Гадафија. Како се наводи у извештају, избеглице у Либији жртве су малтретирања, мучења, сексуалног злостављања, изнуђивања и ропског рада док траже начине да се бродовима пребаце до Италије.

Два брода препуна избеглица потонула су у априлу у Средоземљу и однела живот више од 1 200 људи. У првих пет месеци ове године 1 865 људи је погинуло покушавајући да се из Северне Африке пребаци у Европу, док је у истом периоду прошле године погинуло њих 425.

Слична ситуација је и у Југоисточној Азији и на Пацифику где су Индонезија, Малезија, Тајланд и Аустралија одбили да приме избегле из Мјанмара и Бангладеша. Амнести оцењује да одбијање влада региона да приме избеглице представља „флагрантно кршење њихових међународних обавеза“.

Број избеглица у Подсахарској Африци процењује се на око три милиона и они су углавном побегли од сукоба у различитим регионима овог континента, укључујући и Нигерију, Јужни Судан, Централноафричку Републику и Бурунди.

У извештају се, међутим, не наводе разлози за ове кризе, пре свега корени рата у Сирији и Либији, а закључци су крајње предвидљиви и састоје се од немоћних позива владама да „учине више“. „Глобална избегличка криза неће бити решена осим ако међународна заједница не призна да се ради о глобалном проблему и не почне да га решава на тај начин“, наводи се у извештају.