Празник рада у Србиjи – уранци, излетишта и протести

Mеђународни празник рада, 1. маj данас се по традициjи обележава у многим земљама света, а у Србиjи традиционалним првомаjским уранцима у природи, али и протестима коjе организуjу поjедини синдикати, међусобно подељени око тога да ли протестовати или не.

Празник рада обележава се у знак сећања на прве масовне радничке демонстрациjе 1. маjа 1886. у Чикагу, када су радници захтевали осмочасовно радно време и боље услове рада.

Kада jе и Совjетски Савез уврстио оваj датум у званични календар, због идеолошких разлика, у СAД су почели да га обележаваjу првог понедељка у септембру.

Први маj у Србиjи обележен jе први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.

Синдикати су и ове године позвали на окупљања раднике на градске тргове, како би изразили своj протест због све мањих права запослених и пада животног стандарда, у складу са праксом у протекле две децениjе.

Удружени синдикати Србиjе “Слога” саопштили су ове недеље да ове године неће организовати протест за 1. маj у Београду, ни у другим градовима Србиjе, због тога што су синдикати и даље подељени.

У саопштењу “Слоге” се наводи да ће и “ове године синдикати наступати у више колона, без солидарности и подељени, што jе пораз за читав свет рада и jош jедна од победа капитала”.

Савез самосталних синдиката Србиjе и Уjедињени грански синдикати “Независност” организуjу данас у Београду протестно окупљање радника поводом Mеђународног празника рада.

“Oни коjима ниjе добро, доћи ће на протест, а они коjи добро живе организоваће 1. маjа роштиљиjаде”, рекао jе председник УГС “Независност” Бранислав Чанак.

У Kрагуjевцу и Kраљеву ни ове године неће бити организованог синдикалног обележавања Mеђународног празника рада, осим дељења флаjера са првомаjским прогласом, а део чланова синдиката придружиће се првомаjскоj протестноj шетњи коjа ће бити организована у Београду.

Првомаjске прославе у сеоским срединама у Србиjи почеле су наjпре у селу Дубона, код Mладеновца, 1888. године.

У Србиjи и региону временом jе постао обичаj да се тог дана у зору излази на Првомаjски уранак у природу.

Некада су се за Први маj палиле логорске ватре уочи празника, а сутрадан, обично на наjближем излетишту окупљао се народ уз пригодне говоре синдикалних функционера, рецитовала се и поезиjа, играла фолклорна друштва.

Oд седамдесетих година прошлог века мање се инсистирало на говорима и културним програмима, а више на роштиљиjадама у природи и неформалним дружењима.

У време социjализма и бивше СфРJ, ко jе желео и могао, путовао jе у иностранство обично до Солуна или jош чешће Tрста у шопинг или на мали одмор на море или планину и тако се развила традициjа синдикалних излета и путовања у иностранство.