Они знају шта раде

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Заједница српских општина, требало је да представља некакав уступак Београду и Србима на Косову и Метохији и некакву слабашну утеху. И она се, и као могућност и као идеја, од самог почетка жестоко и вешто опструира

Приштина не разуме своје обавезе“, наводи се у саопштењу Листе „Српска“ поводом најава које пристижу из косовске владе да се о Заједници српских општина као делу Бриселског споразума који се тиче посебних права Срба на Косову и Метохији неће у седишту Европске уније ни овога пута преговарати. Све док се не испуне остале одредбе споразума Београда и Приштине, како наводи саветник косовског премијера Валон Муртезај.

ВЕЛИКИ И БОЛНИ УСТУПЦИ Приштина апсолутно добро разуме и своје обавезе и начине како да их избегне. И до сада, на другим примерима, она је показивала не само одлучност већ и умешност (уз несумњиву подршку САД без којих им све ово не би превише помогло) како да и уз тешку муку, натезање и притиске постигнутих споразума извуче само оне делове који њој одговарају и минимализује по албанске интересе негативно доживљене аспекте који макар и симболички ограничавају њихову пројектовану апсолутну самосталност.

Бриселски споразум углавном садржи ставке које представљају велике и болне уступке српске стране. У питању је претежно списак обавеза укидања српских институција,општинских администрација, правосуђа и безбедносних структура и њихово предавање у руке Приштине.

[restrictedarea]

Практично једина ствар, фамозна Заједница српских општина, требало је да представља некакав уступак Београду и Србима на Косову и Метохији и некакву слабашну утеху да су и они нешто добили бриселским преговорима. И она се, и као могућност и као идеја, од самог почетка жестоко и вешто опструира.

Најпре је то кренуло на нивоу расправа о томе шта би та заједница требало да представља и какве би биле њене ингеренције. Слично као на примеру изневеравања дела Ахтисаријевог плана, што је касније и прешло у Устав Косова, у ком се наводи обавеза „оснивања независног канала на српском језику који би својим сигналом покривао територију целог Косова“, и подметања уместо тога нечега што потпуно одудара и поништава слова добијеног права за српску заједницу, и овде се припрема закон који би потпуно неутралисао било какав значај ЗСО. Косовски политичари и аналитичари објашњавају да ЗСО неће имати ингеренције веће од било које невладине организације. Или да ће максимално поседовати овлашћења која омогућава постојеће косовско законодавство у којем се предвиђа могућност формирања асоцијација општина. Али та асоцијација не може имати никаква посебна овлашћења којa општине већ немају већ их оне могу само пренети на њен ниво. У оба случаја, важност ЗСО се потпуно поништава.

ВИН-ВИН ПОЗИЦИЈА ЗА ПРИШТИНУ Виђења и жеље српске стране и заједнице поводом ЗСО су знатно веће. Чак и у случају да Заједница српских општина буде (ако је уопште буде било) нешто више од НВО или асоцијације косовских општина, то ће подразумевати нове и тешке уступке Београда, као да досадашњих уопште није било. Најпре ће се то односити на доследно спровођење свих оних тачака које представљају уступке Београда и повољни резултат за Приштину. И то неће бити довољно. Косовска страна планира и да се гласање о ЗСО нађе на дневном реду скупштинског заседања када и гласање о трансформацији косовских безбедносних снага у Војску Косова, за шта им је потребна подршка српских посланика и што је Београд до сада децидно одбијао. Тако би се у истом дану нашло и једно и друго гласање па ако желите да ми прихватимо ЗСО, онда ћете и ви да гласате за „нашу“ војску. Ако нећете, онда ни од ЗСО нема ништа. Још једна вин-вин позиција за Приштину или могућност да додатно профитирају на нечему што је већ договорено.

Ако ништа од овога не буде „упалило“, ту је увек могућност насилних и експлозивних демонстрација због продаје суверенитета и независности Косова, које би организовало профашистичко „Самоопредељење“ и друге опозиционе странке, чега се представници онога што се назива међународном заједницом на Косову веома плаше. И овај деструктивни потенцијал представља озбиљно оружје и адут у политичкој трговини.

Из свега што је наведено делује да Приштина веома добро разуме и зна шта ради. Нисам сигуран колико Београд и српска страна то добро разумеју. Или колико памети, знања, енергије, људи и свих других ресурса употребљава или је спреман да употреби у процесу дијалога или преговарања са Приштином. Односно ове политичке битке за Косово и Метохију за коју многи злонамерно кажу да је већ завршена.

[/restrictedarea]