Зачарани круг Танталових мука Хеладе

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Ципрасова влада није на мукама само због (неминовног?) банкрота већ и због суђења „Златној зори“ и избегличког „цунамија“ који запљускује грчка острва

Танталове муке више личе на дечју игру ако се упореде са шах-мат позицијом и проблемима са којима се тренутно суочава Грчка на челу са харизматичним премијером Алексисом Ципрасом а он је – као што ни Тантал није могао „ни воде да се напије, а и грана са воћем изнад његове главе при сваком његовом покрету је измицала“ – заробљен у зачараном кругу диктиране стварности.

 

БРИСЕЛСКО НЕЗАДОВОЉСТВО Такозване институције, грчки повериоци који су доскора називани Тројком (ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а) тренутно у Паризу разматрају економски положај Грчке и њену добру вољу за реформама. Изузетно су незадовољни досадашњим резултатима јер, како изгледа, грчка влада није расположена да „странцима“ дозволи приступ резултатима биланса наводних реформских мера које је Ципрасова влада предузела у име прилагођавања захтевима Еврогрупе.

Свакако је јасно да се дан када ће Грчка остати без иједног евра у државној каси приближава. Страна средства јавног информисања нагађају да ће се ова црна сумња остварити у петак 24. априла, када се одржава и заседање Еврогрупе где ће се, између осталог, детаљно разматрати стање и (не)постојање реформи у домену приватизације, социјалног и пензионог осигурања, као и питања исплаћивања зарада запосленима у државном сектору Грчке. Шокантна вест за грчко јавно мњење била је изјава званичника који су у тесној сарадњи са Бриселском групом (некадашњом Тројком) да постоји могућност да се запослени у јавном сектору 50 одсто плаћају у новцу а 50 одсто од вредности личног дохотка да им се исплаћује у боновима за храну и одећу.

Премијер Ципрас је строго поручио званичницима ЕУ да влада „Сиризе“ и „Независних Грка“ неће одустати од „црвених линија“ које је зацртала још у предизборној кампањи, што значи, од политике супротстављања хуманитарној кризи изазваној наметнутим мерама штедње. ЕУ је на изјаве премијера Ципраса и програм реформи цара грчких финансија, Јаниса Варуфакиса, одговорила директним захтевом да влада затражи од општина и управа периферија Грчке да своје фондове пренесу у Грчку централну банку, те да се тим новчаним потенцијалом, који износи око 2,5 милијарде евра, исплате приспели дугови према повериоцима. Наравно, чим је овај захтев упућен периферијама и општинама, подигла се велика прашина. Ако се оствари овај „наметнути“ и крајње уцењивачки програм ЕУ, општине неће имати новца ни за предшколске установе, за јавне кухиње, за помоћ социјално угроженима, као ни за финансирање програма намењених грчкој младежи. Председници општина и начелници периферија (административних области) оштро су одбили да испуне овај захтев, јер би то довело до унутрашњег банкрота земље, после чега је сасвим логично да следи и банкрот државе. Грчка више од 10 месеци није добила ниједну донацију или кредит од поверилаца за обавезе које је испунила још претходна влада Антониса Самараса, и на шта је држава имала свако законско и морално право.

[restrictedarea]

 

ЦРКВА СПАСА Његово преосвештенство архиепископ атински и целокупне Грчке Јеронимос изашао је у јавност с понудом да се искористи сва имовина Грчке православне цркве у циљу отплаћивања дугова институцијама Европе и ММФ-а. Архиепископ Јеронимос је предложио да се имовина цркве изнајмљује, те да се приходи сливају у државни фонд, али под условом да се користе искључиво за отплату јавног дуга Грчке, те да се поменута имовина не може отуђити од цркве. Немачки „Билд“ је исмејао премијера Ципраса како је пао толико ниско да као један озваничени атеиста моли архиепископа за помоћ, али то није тачно. Његово преосвештенство Јеронимос је ову своју хуману понуду предочио још бившем премијеру Антонису Самарасу. Грчки народ је био дирнут овим гестом свог духовног вође, без обзира на припадност сваког појединца левици, десници или центру. Гест архиепископа Јеронимоса сматра се највећом подршком цркве свом народу након устанка против Турака 1821, када су управо свештена лица спасила свој народ од отоманског зулума. Данас се Поштовани Јеронимос бори против савременог зулума у обличју бескомпромисних кредитора Европе и ММФ-а.

СУЂЕЊЕ ЗЛАТНОЈ ЗОРИ Суђење века, како је названо суђење вођи и посланицима неонацистичке грчке партије „Златна зора“, тек што је почело минулог понедељка у 9 часова ујутро, а у 11 се завршило. Један од оптужених није имао правног заступника, па је одложено за 7. мај ове године. Први пут се у грчкој историји суди једној партији која је у парламенту, и то трећа по броју посланика. Оснивач и вођа ове неонацистичке странке Никос Михалољакос, као и целокупно руководство те парламентарне странке, оптужени су за учешће у криминалној организацији која се „бавила“ застрашивањем и физичким злостављањем имиграната на тлу Грчке. Наравно, терете се и за промет илегалног оружја и наркотика. За овај историјски важан процес осуђивања патогеног елемента грчког друштва била је специјално уређена сала у атинском затвору „Коридалос“, у којој је требало да се нађе 69 оптужених, 300 сведока (од којих пет под заштитом) 120 адвоката, 100 новинара и троје судија. Претпоставља се да ће овај процес трајати више од годину дана. Као што је изјавио градоначелник Атине Јоргос Каминис, „Златној зори“ се не суди због њене генерално неприхватљиве и застрашујуће идеологије, него због криминалних радњи. У предграђу Коридалос, где се налази истоимени затвор, прошлог понедељка је све било блокирано. Јавне установе и школе нису радиле, продавнице су биле затворене, полиција на сваком кораку. Становници овог предграђа били су се затворили у своје куће из страха од беса присталица „Златне зоре“ који су бурно протестовали по улицама у околини затвора. Дошло је чак и до сукоба између неонациста и грађана, припадника појединих синдиката који су изашли на мирне протесте против неонацизма и скорашњих изјава водећих личности „Златне зоре“ како је у Грчкој потребно да се донесе закон о еутаназији психички и ментално оболелих људи, као и инвалида да би се грчка раса „прочистила“. Два сведока убиства певача левичара Павла Фисаса чак су и претучени од хулигана „Златне зоре“. Незванично се сматра да је суђење, где се није појавио лично ниједан од оптужених функционера „Златне зоре“, одложено, у ствари, због блокаде читавог дела града и да ће се специјално уређена сала „преселити“ на неко неутралније место па се неће доводити у питање сигурност грађана и њихове имовине.

 

„ЦУНАМИ“ ИЗБЕГЛИЦА А као да Грчкој није било доста унутрашњих проблема, појавио се и проблем „цунамија“ избеглица из Сирије и Либије који су преко Турске стигли до грчких острва Ко, Митилини и Родос. Велика трагедија и погибија имиграната у Средоземљу пише свој сценарио и у грчким водама. Министар одбране Панос Каменос изјавио је да има информације да се око два милиона невољника налази на турским обалама чекајући „кријумчаре“ да их превезу до грчких острва. Сматра се да је то и један од политичких трикова Турске јер уочи туристичке сезоне пуни грчка острва изнемоглим јадним душама. Турски кријумчари „белог робља“ 21. века дају и попуст на цену превоза ако је до грчких острва, што због близине, што због неких „других“ испрограмираних потеза. Карта „до слободе“ кошта 2.500 евра.

Избеглице, међу којима је пуно жена и мале деце а вероватно и покоји џихадиста, добијају тачна упутства шта треба да раде када их нађе Грчка обалска стража на трулим „Медуза-сплавовима“. Прво треба да баце све своје папире а затим да пробуше „Медузу“, јер ће се онда читава акција сматрати акцијом спасавања, а не заробљавања имиграната.

Грчка није спремна да прими толико људи уз адекватну здравствену и економску помоћ коју треба да им пружи. На острвима је тек то немогуће, и зато сви, после добијања основних идентификационих исправа, крећу пут Пиреја и пут Омоније, другог по величини централног трга Атине где се више уопште не може чути грчки језик.

Министар за мигрантска питања Тасија Христодулопулу предложила је да се у напуштеним касарнама створе кампови за избеглице, на шта је, наравно, Панос Каменос, министар одбране, строго одговорио да тако нешто није могуће. Зли језици кажу да ће министар Каменос ипак све избеглице послати у Немачку.

Већина ових људи не жели да остане у Грчкој, кажу да је у кризи и не одговара им, него желе да некако стигну до Немачке и Шведске. Занимљиво је да већина њих чека на грчко-македонској граници, да би преко Србије стигли до централне Европе. Да ли то значи да ћемо и ми ускоро бити суочени са „караванима“ изнемоглих и „изгубљених“ душа које су једноставно имале среће да не оставе своје кости у некој новој „плавој гробници“ двадесет првог века? Где је Европа? Где је хуманост?

 

[/restrictedarea]