Ubistva po pravoslavnom kalendaru

Dragomir Antonić 

Sutra je Lazareva subota ili praznik Vrbica kojem se naročito raduju deca. U gradovima, popodne, u portama pravoslavnih hramova, deca, okićena cvećem, vrbovim grančicama i zvončićima, u pratnji roditelja, tetki, baba i deda proslavljaju praznik. Običaj je da se deca ponove odevnim predmetom. Valja se. Deca su obučena u najlepšu odeću, u skladu sa narodnom izrekom „Udesio se kao za Vrbicu!“

KAO AMERIČKI UROĐENICI Na Kosovu i Metohiji, u selima koja se nalaze u Sirinićkoj župi: Gotovuša, Vrbeštica, Sevce, Jažince, Berevce, Sušiće, Drajkovce, Bitinja, Popovce, Štrpce, na ovaj dan idu devojčice, koje se zovu lazarke, svečano odevene, s pletenom korpom u rukama i obilaze kuće u selu pevajući lazarske pesme, a domaćini ih daruju jajima koja će sledeće, Velike nedelje ofarbati za Vaskrs.

Ovo su dani mira, posta, molitve i praštanja kod pravoslavnih naroda. Tako je bilo i kod pravoslavnih Srba dok nisu odabrali evrounijatski  put – put bez alternative. Kako na taj drum kročismo, pamet izgubismo. Sve što smo znali, u školi učili, zaboravismo. Što su nas roditelji, babe i dede učili bacismo. Nestadoše dragocene izreke da su „Latini stare varalice“ i „Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se obiju“. Ono, nisu nestale, nego ih neka evrounijatska komisija za usklađivanje školskih programa odstrani kao nepotrebne. Tako, malo u školstvu, zdravstvu, pravosuđu, državnoj upravi, poljoprivredi i svemu što smo imali oni naše izbaciše. Staro nam oteraše ili odneše sa sobom, a nama, Bože oprosti, kao da smo američki urođenici ostaviše nekakve šarene laže i zvečke. Malo im i to beše nego krenuše na Srbe i Srbiju sa svim gadostima kojih se setiše. Prvo nas naružiše, a zatim počeše da ubijaju.

Voleli su da ubijaju na pravoslavne praznike: Na Božić u selu Kravici Naser Orić je sa svojim zločincima ubio tog jutra 49 osoba, a 82 je ranjeno. Najmlađi ubijeni, Vladimir Gajić, imao je četiri godine. Najstarija, Mara Božić, 84 godine. Ubicu monstruma haški korumpirani zločinci, nazovi sudije, osudili su na dve godine zatvora i odmah pustili. Zvanično, on je slobodan građanin koji je svoje odslužio. Šta su sve NATO manijaci bombardovali po Srbiji na Blagovesti, Veliki petak, Vaskrs, Mali Vaskrs 1999, zabeleženo je u knjigama.

[restrictedarea]

DA LI SE IKO SEĆA? Rimski biskup nije tad NATO zločincima govorio o hrišćanskoj ljubavi, ekumenskoj saradnji, praštanju. Ćutao je. Nisu bombe padale po Rimu, nego po Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu a sve zbog navodno ugroženih Albanaca na Kosovu i Metohiji!? Danas bi da nam oprosti što se onda pravio mutav. Tako vam je i sa onim što se zove Haški sud. Da li se iko seća kako je sve nastalo? Prvo je na zahtev Saveta bezbednosti (Rezolucija 780 od 6. 10. 1992.) osnovana „Komisija stručnjaka za ispitivanje i analizu informacija s obzirom na donošenje zaključaka generalnog sekretara o dokazima teških povreda ženevskih konvencija i drugih povreda međunarodnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije“. Ko ne veruje, neka pogleda Zbornik radova Instituta za uporedno pravo u Beogradu iz 2013. godine. Sve je objavljeno na srpskom i engleskom jeziku. Prvi predsednik je bio neki Kalshoven iz Holandije, a članovi, pored ostalih, i Keba iz Senegala i V. J. Fenrik iz Kanade. Otad pa do 31. decembra 2014, prvobitna komisija koja je menjala imena – ustalio se naziv Haški tribunal – potrošila je oko šest milijardi dolara na svoj „rad“. U jednom trenutku bilo je zaposleno 2 890 osoba.

 

NE BUDIMO NAIVNI Kancelarija za saradnju sa Tribunalom bila je najbrojnija u Beogradu. Logično, kad ima mnogo zaposlenih i mnogo novca, pohlepa čini svoje a korumpiranost prevazilazi sve granice. Javna je tajna (a postoje i pisani dokazi, godišnji zvanični izveštaji, interni zapisi, internet, „Vikiliks“, koji govore o sprezi advokata, optuženih, Sekretarijata Tribunala, prevodilaca, saradnika, zatvorske uprave tužilaca i njihovih pomoćnika, volontera…) o raznim nepristojnim dogovorima i finansijskim malverzacijama koje su činjene, a sve radi bogaćenja. Udruženi lopovski poduhvat je upravo nastao između onih koji su, navodno, morali pravdu da dele i bore se za istinu. Navešću samo jedan primer. Radi se o optuženom Srbinu. Posle dva meseca prikupljanja dokaza za njegovu odbranu, iako suđenje nije ni počelo, stigao mu je račun da je sve koštalo četiri miliona dolara. On potpisao. Sve uredno isplaćeno iz blagajne Suda. Ko se koliko ugradio oni znaju. Ima i papirić. Zato ne budimo naivni. Ovde se radi o velikim parama, kao i o strahu onih koji su u lopovluku učestvovali. Ujedno se plaše da će ostati bez masnih prihoda, ako se „Sud“ zatvori. Svoje prljavštine u kojima učestvuju i nevladine organizacije, prebili bi preko leđa Srbije. Moramo im odgovoriti bez žurbe i jednostavno. Mi Vojislava Šešelja, gospodo, nećemo hapsiti, jer je on kod vas bio 12 godina. Niste ga osudili. Sam se branio. Šta hoćete više od Srbije?

Molim našu vlast: Kažite Hagu – dosta! Ili nas sve vodite u Hag. Da i mi nešto ućarimo. Časni post traje, molimo se Gospodu da nas i one koji su danas na čelu države Srbije osnaži Svetim Duhom Životvornim.

 

[/restrictedarea]

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *