Убиства по православном календару

Драгомир Антонић 

Сутра је Лазарева субота или празник Врбица којем се нарочито радују деца. У градовима, поподне, у портама православних храмова, деца, окићена цвећем, врбовим гранчицама и звончићима, у пратњи родитеља, тетки, баба и деда прослављају празник. Обичај је да се деца понове одевним предметом. Ваља се. Деца су обучена у најлепшу одећу, у складу са народном изреком „Удесио се као за Врбицу!“

КАО АМЕРИЧКИ УРОЂЕНИЦИ На Косову и Метохији, у селима која се налазе у Сиринићкој жупи: Готовуша, Врбештица, Севце, Јажинце, Беревце, Сушиће, Драјковце, Битиња, Поповце, Штрпце, на овај дан иду девојчице, које се зову лазарке, свечано одевене, с плетеном корпом у рукама и обилазе куће у селу певајући лазарске песме, а домаћини их дарују јајима која ће следеће, Велике недеље офарбати за Васкрс.

Ово су дани мира, поста, молитве и праштања код православних народа. Тако је било и код православних Срба док нису одабрали евроунијатски  пут – пут без алтернативе. Како на тај друм крочисмо, памет изгубисмо. Све што смо знали, у школи учили, заборависмо. Што су нас родитељи, бабе и деде учили бацисмо. Нестадоше драгоцене изреке да су „Латини старе варалице“ и „Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се обију“. Оно, нису нестале, него их нека евроунијатска комисија за усклађивање школских програма одстрани као непотребне. Тако, мало у школству, здравству, правосуђу, државној управи, пољопривреди и свему што смо имали они наше избацише. Старо нам отераше или однеше са собом, а нама, Боже опрости, као да смо амерички урођеници оставише некакве шарене лаже и звечке. Мало им и то беше него кренуше на Србе и Србију са свим гадостима којих се сетише. Прво нас наружише, а затим почеше да убијају.

Волели су да убијају на православне празнике: На Божић у селу Кравици Насер Орић је са својим злочинцима убио тог јутра 49 особа, а 82 је рањено. Најмлађи убијени, Владимир Гајић, имао је четири године. Најстарија, Мара Божић, 84 године. Убицу монструма хашки корумпирани злочинци, назови судије, осудили су на две године затвора и одмах пустили. Званично, он је слободан грађанин који је своје одслужио. Шта су све НАТО манијаци бомбардовали по Србији на Благовести, Велики петак, Васкрс, Мали Васкрс 1999, забележено је у књигама.

[restrictedarea]

ДА ЛИ СЕ ИКО СЕЋА? Римски бискуп није тад НАТО злочинцима говорио о хришћанској љубави, екуменској сарадњи, праштању. Ћутао је. Нису бомбе падале по Риму, него по Београду, Новом Саду, Крагујевцу а све због наводно угрожених Албанаца на Косову и Метохији!? Данас би да нам опрости што се онда правио мутав. Тако вам је и са оним што се зове Хашки суд. Да ли се ико сећа како је све настало? Прво је на захтев Савета безбедности (Резолуција 780 од 6. 10. 1992.) основана „Комисија стручњака за испитивање и анализу информација с обзиром на доношење закључака генералног секретара о доказима тешких повреда женевских конвенција и других повреда међународног права на територији бивше Југославије“. Ко не верује, нека погледа Зборник радова Института за упоредно право у Београду из 2013. године. Све је објављено на српском и енглеском језику. Први председник је био неки Калсховен из Холандије, а чланови, поред осталих, и Кеба из Сенегала и В. Ј. Фенрик из Канаде. Отад па до 31. децембра 2014, првобитна комисија која је мењала имена – усталио се назив Хашки трибунал – потрошила је око шест милијарди долара на свој „рад“. У једном тренутку било је запослено 2 890 особа.

 

НЕ БУДИМО НАИВНИ Канцеларија за сарадњу са Трибуналом била је најбројнија у Београду. Логично, кад има много запослених и много новца, похлепа чини своје а корумпираност превазилази све границе. Јавна је тајна (а постоје и писани докази, годишњи званични извештаји, интерни записи, интернет, „Викиликс“, који говоре о спрези адвоката, оптужених, Секретаријата Трибунала, преводилаца, сарадника, затворске управе тужилаца и њихових помоћника, волонтера…) о разним непристојним договорима и финансијским малверзацијама које су чињене, а све ради богаћења. Удружени лоповски подухват је управо настао између оних који су, наводно, морали правду да деле и боре се за истину. Навешћу само један пример. Ради се о оптуженом Србину. После два месеца прикупљања доказа за његову одбрану, иако суђење није ни почело, стигао му је рачун да је све коштало четири милиона долара. Он потписао. Све уредно исплаћено из благајне Суда. Ко се колико уградио они знају. Има и папирић. Зато не будимо наивни. Овде се ради о великим парама, као и о страху оних који су у лоповлуку учествовали. Уједно се плаше да ће остати без масних прихода, ако се „Суд“ затвори. Своје прљавштине у којима учествују и невладине организације, пребили би преко леђа Србије. Морамо им одговорити без журбе и једноставно. Ми Војислава Шешеља, господо, нећемо хапсити, јер је он код вас био 12 година. Нисте га осудили. Сам се бранио. Шта хоћете више од Србије?

Молим нашу власт: Кажите Хагу – доста! Или нас све водите у Хаг. Да и ми нешто ућаримо. Часни пост траје, молимо се Господу да нас и оне који су данас на челу државе Србије оснажи Светим Духом Животворним.

 

[/restrictedarea]