Dragomir Anđelković
O izmišljanju „vojvođanske nacije“, Kostrešu, NATO panonskim kombinatorikama i drugim antisrpskim igrama oko Vojvodine
Od pada Berlinskog zida odnosi Srbije sa ključnim državama evroatlantskog bloka odvijaju se po principu jednostrane ucene. Od nas se stalno nešto traži a uporedo nam prete da će nas snaći neko zlo ako to ne damo. Bilo što će nam biti uskraćeno nešto što zasluženo očekujemo ili da će nam, što je još brutalnije, nešto naše – deo teritorije Srbije, srpski nacionalni interesi u njenom okruženju, ekonomska perspektiva ili ma šta drugo – biti oteto, uništeno, oštećeno. Već zavisno od značaja traženog ustupka za Vašington, Berlin, Brisel. Tako definisane mehanizme zapadnog „rešavanja problema“ na srpskom prostoru vrlo vešto koriste svi naši regionalni neprijatelji. I ne radi se tu samo o tome da realizuju naloge svojih zapadnih mentora, odnosno igraju poverene uloge i tako „zarađuju“ određene nagrade. Ne. Albanci, tzv. Bošnjaci, Hrvati – znajući da su Srbi stigmatizovani i da malo treba da se nađu pod udarom samozvanih atlantskih gospodara sveta – kad god za to imaju pogodnu priliku, idu i mnogo dalje. Nastoje da od nas na svoju ruku, ali ne sopstvenim snagama, izvuku neki ustupak tako što prete da će nam stvoriti dodatne teškoće na relaciji sa Zapadom ili čak u prilog tome sistematski rade kada ne pokleknemo pred pretnjama i ne udovoljimo njihovim hirovima. A Zapadu ne treba mnogo da bude nahuškan na Srbe. Sve to dobro znamo, ali nedovoljno uočavamo koliko istu antisrpsku ucenjivačku matricu NATO maljem, i to sa teritorijalnim pretenzijama protiv svoje zemlje, koriste i neki – bar po poreklu a donedavno i nominalno, ako ne i po osećanjima – Srbi. O tome će nadalje biti reči!
[restrictedarea]NAKOSTREŠENI LIGAŠ Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – kako prenosi „Tanjug“ – pre neki dan je izjavio da je pitanje autonomije Vojvodine stalno „otvoreno“, što preti da preraste u „problem“, a ako se tako nešto desi, to neće biti dobro ni za Vojvodinu, ni za Srbiju. A sve je, prema rečima pomenutog lidera LSV, počelo od „jogurt revolucije“ 1988. godine, kada je Miloševićeva vlast oduzela Vojvodini široku autonomiju. Da bi potom – preko vladavine DOS, vlade Vojislava Koštunice, vlade Borisa Tadića i aktuelne vlade – razvoj događaja bio takav da nije dobijen jasan odgovor na pitanje koji nivo autonomije Vojvodina treba da ima. „Kada se dogovorimo oko tog ključnog pitanja, onda možemo da idemo dalje“, ocenio je Bojan Kostreš.
Dodao je da ga ohrabruje najava predsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića da će u maju mesecu biti razgovora o donošenju zakona o finansiranju Vojvodine. „Ali, dok se jasno i precizno ne dogovorimo kakva je vojvođanska autonomija, koje nadležnosti ona treba da ima, i to u novom Ustavu Srbije – a mi u LSV zalažemo se za zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode, imovinu garantovane Ustavom – mislim da će i zakoni o finansiranju i zakoni o nadležnostima, koje će eventualno donositi Skupština Srbije, biti privremeni.“ Jer, kako Bojan Kostreš tvrdi, suština problema je u tome što svaka sledeća skupštinska većina može da promeni i jedan i drugi zakon, što znači da je pitanje vojvođanske autonomije stalno otvoreno, „dok tako ne postane problem“.
GEOPOLITIČKI „PROBLEMAŠI“ Ukratko, Kostreš na zavijen način traži federalizaciju Srbije, odnosno ustavno a ne tek zakonsko – što je karakteristično za unitarne države kakva je naša a i za skoro sve članice toliko veličane Evropske unije – regulisanje statusa AP Vojvodine. To nije problematično, niti bilo šta novo. LSV se već duže vreme zalaže za pomenuti vid preuređenja Srbije. Na to u demokratskoj državi kakva je naša ta partija ima pravo. Problem je što nam se preti da će Vojvodina „postati problem“. Zna se kakav: globalno-geopolitički! A na osnovu kosovskog i sličnih scenarija znamo šta to znači: plasiranje priča o lažnoj ugroženosti, internacionalizacija (unapred pripremljena od strane atlantskih sila) strana intervencija (koja može da preraste i u agresiju nalik onoj iz 1999. godine).
Vojvođanski autonomaši ili pak, već zavisno od tumačenja njihovih poteza, separatisti već više puta su pretili pa i pokušavali da internacionalizuju tzv. „vojvođansko pitanje“. To im nije uspelo zato što NATO, iz nekih razloga, nije želeo da raspiruje novu veliku krizu na Balkanu. No, nikad se ne zna kada će vojni blok koji je ključni generator sukoba u svetu proceniti da mu se isplati da kod nas zapali novi veliki geopolitički krizni, ako ne i ratni požar, a Vojvodina mu se za tako nešto učini pogodnom. Da se sada šire ne bavimo namerama zapadnih stratega da potpuno pokore Srbiju i uvuku je, kao topovsko meso, u NATO ili da je – ako se prvo pokaže neizvodljivim ili im pak drugo bude delovalo svrsishodnije – dalje komadaju. Dovoljno je konstatovati da u tom slučaju maksimalno dolazi do izražaja za sada mali, ali ako Srbija ne bude suzbijala delovanje vojvođanskih „problemaša“, u budućnosti mnogo veći, eksplozivni potencijal Vojvodine.
NACIONALNI „VOJVOĐANI“ Da NATO budno prati Vojvodinu, i njenom opakom zloupotrebom u po sebe pogodnom momentu kalkuliše, podsetio nas je nedavni poziv predstavnicima Skupštine Vojvodine da posete sedište tog pakta u Briselu, što je vladajuća većina u našoj severnoj pokrajini – uprkos činjenici da ta vrsta odnosa nije u nadležnosti AP Vojvodine – rado prihvatila. Tako je pre nekoliko meseci došlo do srdačnog susreta delegacije naše severne pokrajine i predstavnika NATO struktura u srcu njihovog agresivnog sistema, što je samo nastavak i pre toga prijateljske saradnje dve strane (da pomenem ranije održanu Konferenciju o Severnoatlantskom paktu u Skupštini Vojvodine).
Dok tako NATO merka Vojvodinu sa namerom da, ako mu to zatreba u pogodnom momentu, razvija tzv. „vojvođanski problem“ do „pucanja“, oni koji sa njegovom pomoću računaju na severu Srbije na razne načine uporno rade kako bi proizveli i uskladištili što više baruta koji sutra, kako se nadaju, lako može da bude potpaljen. Iz tog ugla treba gledati i na kampanju iz vremena prošlog popisa stanovništva (2011) da se građani nacionalno izjašnjavaju kao „Vojvođani“. Njenu udarnu pesnicu predstavljao je LSV, a da ona nije propala, govori malo poznata činjenica da se skoro 31 hiljada građana u nacionalnom smislu deklarisala „vojvođanski“. Oni čine nešto više od 1,5 odsto stanovništva AP Vojvodina, a među njima je – ako je verovati podacima koje navodi „Vikipedija“ (a koje zamenik predsednika LSV nije demantovao a imao je mnogo vremena) – i Bojan Kostreš.
KORUPCIJA I FANATIZAM Sve u svemu, ukoliko zalaganje dela građana za autonomiju ne bude dovoljno (zbog malobrojnosti autonomaša) stvara se osnov da neko ustvrdi da je izmišljeni vojvođanski narod u svojoj „matičnoj“ Vojvodini izložen teroru (koji se takođe, kako smo već videli, lako inscenira). To što se preko noći pojavilo, i to svega nešto više od 30 hiljada tzv. nacionalnih „Vojvođana“, bilo bi zasigurno ignorisano, dok bi se putem globalnih medijskih sredstava za ispiranje mozgova širom sveta ponavljalo da se stotine hiljada Vojvođana srpskim „državnim terorom“ zastrašuju da se izjasne kako žele, dok su oni koji su to ipak učinili izloženi „gnusnom proganjanju“. Onda bi se pojavila NATO konjica da ih „spasava“.
Nadam se da se – u okolnostima kada globalni otpor NATO agresivnim planovima jača (sa akcentom na ulozi Rusije) – navedeno neće desiti. Ipak, ne smemo ignorisati to što razni, u odnosu na Srbiju maliciozni političari u Vojvodini na razne načine rade u prilog razvoju kapaciteta da prostor naše severne pokrajine za nas postane opasan problem. Zato hvala Kostrešu što nas je podsetio na procese koji tome vode. Doduše, nije mu to bila namera, već da u okolnostima kada predizborna kampanja počinje jakim rečima i nagoveštavanjem namere da se ucenjuje oficijelni Beograd mobiliše demoralisane pristalice svoje raznim aferama istrošene stranke. No, efekat je za Srbiju pozitivan jer je upozorenje o opasnosti koja nam preti nedvosmisleno. A mi smo narod koji lako manje jasno iskazane opasnosti previđa, dok naši vlastodršci poslovično retko kada strateški misle i zaokupljeni su samo svojim dnevnim lično-partijskim računima pa reaguju sa zakašnjenjem.
Stoga bi naša patriotska javnost, pogotovo sada kada se približavaju pokrajinski izbori, morala da se probudi i u vezi sa sprečavanjem razvoja potencijala za državno destruktivno delovanje na severu Srbije dosledno pritiska vlast. Ono što bi ona inače ignorisala, polazeći od toga da nije previše opasno (previđajući da adekvatno nepariranje negativnim trendovima može da dovede do toga da se stvari otrgnu kontroli) verovatno će se naći u fokusu njene pažnje i delovanja ako proceni da će je drugačije ponašanje skupo koštati. U protivnom, i dalje će koketirati sa Čankom, Kostrešom i sličnima, što ti, neretko bivši Srbi, a sadašnji tzv. nacionalni „Vojvođani“ koriste za svoje po naše nacionalne interese štetno delovanje. Oni jesu politički nakupci i u nekoj meri tek profesionalni vojvođanski „problemaši“, što neki u vlasti neformalno navode kao argument zašto je dobro zalivati korov zvani LSV. Međutim, ne treba zanemariti da njegovi lideri svojim delovanjem malo-pomalo stvaraju osnove da se na severu Srbije sutra pojavi neki tamošnji Tači, odnosno nova generacija fanatičnih (više nego korumpiranih) antisrpskih ekstremista. A to što će oni biti najčešće srpskih korena stvari čini samo opasnijima. Mržnja konvertita je najgora, to smo u prošlosti mogli da vidimo na primeru naših otpadnika od Zapadne Hercegovine do oblasti u kojima preovlađuju islamizirani Srbi – a danas je aktuelno i – od istorijski srpske Crne Gore do ništa manje ruske Ukrajine.
[/restrictedarea]
Usvakoj normalnoj drzavi nebi postojao Vojvodjanski parlmament koji kosta a postoji da bi celoj Srbiji pravio probleme to treba ukinuti pod hitno ili neka se odvoje ali ovo maltretiranje Srbija nesme da vise tolerise
Da se odvoje? Mnogo ste pametni Ivane.
Pošto je SRPSKO VOJVODSTVO sastavljeno iz okruga sa svojim imenima
isto tako može se i rastaviti. Državu Srbiju podeliti po OKRUZIMA
i to od Severa do Juga i Istoka do Zapada.Sledeći Okruzi: Bački, Baranjski, Banatski, Sremski, Mačvanski,Kolubarski, Raški,Toplički
Zlatiborski,Vranjski,Nišavski,Negotinski,Braničevski,Šumadijski,
Metohijski,Kosovski. Beograd kao glavni grad Srbije i celokupnog
SRPSTVA. Većinski narod srpski sa svojim pismom ćirilicom. Manjine
sa manjinskim pravima. Takva Srbija politički bila bi zdravija, ustavno pitanje rešiti bez postojanja bilo kakve naznake na pokrajine. Autonomaši bi nestali jer nebi imali oslonac u ustavu.
… izgleda, da ogromna većina `naivnih radoznalaca` i ne shvata kakvi to podzemni `tokovi` protiču ispod `Delvideka` ?
Pa, gospodo razmaženi, koji veruju da bi `med i mleko` potekao odvajanjem Vojvodine, hoćemo li odmah da destabilizujemo ovaj `region` ? Aa, – ne odgovara, trenutno, natovcima zato i pozivaju `svoje` u Brisel, daju im `slatkiše` i ubede ih u – strpljenje ?
A neki su već dobrano poodmakli u veoma detaljnim `oročenim` planovima, kao po sistemu `kap-po-kap` da preuzme sve bitnije prerogative u srpskoj pokrajini ? A na kraju bi bilo dovoljno, da biciklističkim stazama, dođe neko `kulturno-umetničko društvo`, među `svoje` državljane i – izvede `performans` – `fajront` tamo-neke- Vojvodine ? Al` `apetite` imaju i – drugi ?
Da nije nedavnog `požara`, ne bi ni znali, kakva velika džamija postoji u – Subotici ?
– Zato, za one koji niti znaju niti ih interesuje kakvo je “super” vreme bilo 1848-1849, valjalo bi pripremiti bar Sterijine “Rodoljupce”… ? Bolje bi bilo, za sve, da se ranije tragedije, završe kao – komedije…. ?!
Ivana to je Moj stav Kada je U pitanju takozvani pokrajina ali mi objasnite cemu Parlament u severnom delu Srbije ili napravite u svakoj Srpskoj pokrajina jedan Parlament .Jedno misljenje Neznaci da je Neko glup ili pametan Pozdav Ivan
Sada se slazem s Vama – u prvom komentaru ste ali pisali o odvojenju: to ne dolazi u obzir.
PS Srbija treba da ponisti parlamente na KiM i u Vojvodini.
Komunistička Partija Jugoslavije je bila dosledna svome programu u svima kongresnim i zemaljskim koferencijama, rezolucijama i odlukama da na liniji otvorenog defetizma razbije Jugoslaviju i srpski narod. U komunističkom listu “Trudbenik”, organu radnog naroda Vojvodine, objavljen je članak u januaru 1941 godine pod naslovom: “Nacionalno-oslobodilačka borba naroda Vojvodine”, gde doslovno stoji:
“1918 godine srbijanska buržoazija iz Vojvodine, Hrvatske, Slavonije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Kosova, Metohije i Makedonije uz pomoć krupnih kapitalista, veleposednika, i plaćenika, nije dala pravo narodima ovih zemalja da se sami opredele nego ih je podjarmila i silom im naturila svoju hegemoniju… Jedan spasonosni put za sve nacionalno ugnjetene narode, dakle i vojvođanske Mađare jeste narodno-oslobodilačka borba na bazi proleterskog internacionalizma. To je onaj isti put kojim su išle i stigle svojoj meti ugnjetene nacije i grupe carske Rusije, koje su veliko-ruski imperijalisti ugnjetavali na nečuven način…” (Vidi: “Trudbenik”, organ radnog naroda Vojvodine, br. 1, godina 1, Januar 1941, “Nacionalno-oslobodilačka borba naroda Vojvodine”, str. 6).